Игуман Платон (Милојевић)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Платон Милојевић)
Платон
(Милојевић)
Лични подаци
Световно имеПетар С. Милојевић
Датум рођења(1906-10-14)14. октобар 1906.
Место рођењаГорња Горевница код Чачка, Краљевина Србија
Датум смрти12. јул 1993.(1993-07-12) (86 год.)
Место смртиМанастир Јовања код Ваљева, СРЈ
ГробМанастир Јовања
игуман Манастира Љубостиње
Године19321934
игуман Манастира Велућа
Године19341938
игуман Манастира Раче
Године19391949

Платон (световно Петар С. Милојевић; Горња Горевница, код Чачка, 14. октобар 1906Манастир Јовања, 12. јул 1993) био је православне игуман манастира Љубостиње, Велућа, Раче, Вујана, Благовештења и Студенице.

Биографија[уреди | уреди извор]

Платон (Милојевић) рођен је у љубићком срезу, у Горњој Горевници, где је завршио основну школу. Монашку школу завршава у манастиру Раковици, а 1928. постаје монах манастира Јовање.[1] После две године прелази у овчарско—кабларско Благовештење, па затим постаје старешина манастира Љубостиње (од 1932. до 1934. године). Тада одлази у Велуће, где је такође био игуман све до краја 1938. године. Владика Николај Велимировић му 1937. додељује чин синђела у манастиру Руденици.[1] Првог јануара 1939. Платон постаје игуман манастира Раче код Бајине Баште, и на тој функцији остаје све до 1949. године, када одлази у Вујан, где се задржава неколико месеци, пре него што ће се опет вратити у Благовештење. Међутим, Милојевић се чак ни овде не задржава дуго јер већ 1950. постаје игуман Студенице. У периоду између 1951. и 1954. године он је поново био старешина Вујана, па се још једном враћа у Студеницу и ту остаје до 1961. године.[1] То је уједно било и његово последње управљање неким манастиром.

Милојевић је био добар пријатељ патријарха Германа Ђорића, код кога је живео у старости.[1] Ђорићу је Платон био управник патријаршијског двора. Дубоку старост проводи у Матарушкој Бањи и у Чачку. Сахрањен је у манастиру Јовањи.

Платон Милојевић је током Другог светског рата у манастиру Рачи чувао и сачувао Мирослављево јеванђеље, те га предао Народном музеју у Београду.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Овчарски манастири”. Лепавина. Приступљено 24. 2. 2022. 
  2. ^ „Монах сачувао Јеванђеље”. Блиц. Приступљено 24. 2. 2022. 


Игуман Манастира Љубостиње
19321934