Градачац

Градачац
Gradacac 04 - Dzamija Husejnija (II).JPG
Џамија и центар Градачца
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонТузлански кантон
ГрадГрадачац
Становништво
 — 2013.Пад 12.764
Географске карактеристике
Координате44° 52′ 44″ СГШ; 18° 25′ 33″ ИГД / 44.878885° СГШ; 18.425833° ИГД / 44.878885; 18.425833Координате: 44° 52′ 44″ СГШ; 18° 25′ 33″ ИГД / 44.878885° СГШ; 18.425833° ИГД / 44.878885; 18.425833
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина129 м
Градачац на мапи Босне и Херцеговине
Градачац
Градачац
Градачац на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број76250
Позивни број035

Градачац је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у сјевероисточном дијелу Федерације Босне и Херцеговине, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Градачцу је пописано 12.764 лица.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Језеро Хазна код Градачца

Градачац се налази на надморској висини од 129 м, на рјечици Градашници, међу обронцима планине Требаве. У близини су градови Модрича, Оџак и Шамац. Познат је као воћарски крај и један је од највећих производних и трговачких центара шљивом у Босни и Херцеговини. Градом доминира кула Хусеин-капетана Градашчевића познатија као Градина, која је заштитни знак и препознатљиви симбол града.

Историја[уреди | уреди извор]

Градачачка тврђава

Прво помињање Градачца је забележено 1302. године. Од 1512. Градачац је под Турском влашћу. Године 1701. постаје паланка, а 1710. сједиште капетаније. Хусеин-капетан Градашчевић гради кулу 1824. године. Током рата 19921995. године, Градачац и његова предграђа су били поприште жестоких борби.

Становништво[уреди | уреди извор]

Национални састав[уреди | уреди извор]

Састав становништва – насеље Градачац
2013.[2]1991.1981.[3]1971.[4]
Укупно12 764 (100,0%)12 868 (100,0%)10 661 (100,0%)7 606 (100,0%)
Бошњаци11 811 (92,53%)9 454 (73,47%)17 758 (72,77%)16 121 (80,48%)1
Хрвати227 (1,778%)681 (5,292%)563 (5,281%)452 (5,943%)
Босанци182 (1,426%)
Неизјашњени137 (1,073%)
Срби111 (0,870%)1 348 (10,48%)980 (9,192%)730 (9,598%)
Роми106 (0,830%)1 (0,009%)
Муслимани83 (0,650%)
Босанци и Херцеговци41 (0,321%)
Остали26 (0,204%)362 (2,813%)76 (0,713%)59 (0,776%)
Албанци23 (0,180%)25 (0,234%)14 (0,184%)
Непознато11 (0,086%)
Југословени3 (0,024%)1 023 (7,950%)1 231 (11,55%)207 (2,722%)
Македонци2 (0,016%)1 (0,009%)2 (0,026%)
Словенци1 (0,008%)4 (0,038%)5 (0,066%)
Црногорци16 (0,150%)13 (0,171%)
Мађари6 (0,056%)3 (0,039%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Економија[уреди | уреди извор]

Најзначајније индустрије у Градачцу су текстилна, хемијска, машинска и прехрамбена.

Образовање[уреди | уреди извор]

У граду постоје две средње школе и седам основних школа.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 23. 7. 2015. 
  2. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2021. Приступљено 7. 4. 2021. 
  3. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.