Џедеф Ре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џедеф Ре

Џедеф Реова статуа
Џедеф Реова статуа


Период владавине око 2566. п. н. е. — 2558. п. н. е.
Претходник Кеопс
Наследник Кефрен
Отац Кеопс
Супружник Хетепхерес II
Династија Четврта династија
Хијероглифско име
N5 R11 I9


Џедеф Ре (познат и као Џедефра, Редједеф или Радједеф, 2566 – 2558) био је староегипатски фараон Четврте династије, Кеопсов син и наследник. Мајка му је вероватно била једна од Кеопсовх нижеразредних супруга. Оженио се полусестром Хетепхерес II. Друга жена била је Кхентетенка, са којом је имао синове Сетка, Бака, Хернета и кћерку Неферхетепес. Био је први фараон који је користио као краљевску титулу Син Ра.

Сазидао је пирамиду у Абу Равашу, 8 km северно од Гизе.

Краљева гробница[уреди]

Џедеф Ре је саградио пирамиду у близини села Абу Раваш [1], која се налази око 10 километара од града Каира, око 8 километара [2] северозападно [3] од Гизе [4], на стеновитим падинама [1], успињући се високо над Нилом. Владарева пирамида је најсеверније положена пирамида у Египту [5]. Градња пирамиде се свршила брзо после њеног отпочињања градње.[3] Њена основа је имала око 100 x 100 метара[5] и остаци пирамиде се уздижу до 10 метара. Јако лоше стање остатака пирамиде се догађа после вађења камена у 19. веку, када је отуда сваког дана у Каиро одношен камен на 300 дева[2]. Археолози сада допуштају теорију да пирамида никада није била завршена. Најновија истраживања доказују да је пирамида била завршена, али је велика количина пирамиде у 2. веку била растављена. У бољем стању се сачувало само подземље пирамиде, али погребна комора је затрпана и неприступна и сматра се да би ту могао да буде и владарев саркофаг.[2]

Због тога што је у Абу Равашу нађен велики број изломљених скулптура, сматрало се да је Редеф Ре дошао на власт и трон на укор свога брата Каџаба и да је после смрти био затрт.[1] Ова теорија је данас превазиђена [1] Између фрагмената више од 20 скулптура је једна остала сама недотакнута која је представљала владара као сфингу.[2] Осим тога се сачувала још једна скулптура која је израђена од црвеног камена кремена, која је израђена у највишем уметничком квалитету.[2] Употреба црвене боје је резултовала сунчаним култом као и чињеницом да је црвена боја блиска тону људског тела.[6] Ту се у ствари ради о најстаријим вајарским делима сфинга у Египту и нешто мање старије од Редеф Реове сфинге у Гизи.[2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Verner, Bareš & Vachala 2007, стране 397
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Krejčí & Magdolen 2005, стране 285
  3. 3,0 3,1 Shaw 2003, стране 112
  4. Krejčí & Magdolen 2005, стране 234
  5. 5,0 5,1 Zamarovský 2005, стране 262
  6. Krejčí & Magdolen 2005, стране 286

Литература[уреди]

Додатна литература[уреди]

  • Peter A. Clayton: Die Pharaonen. Bechtermünz, Augsburg 1994. ISBN 978-3-8289-0661-7., S. 50–51.
  • Thomas Schneider: Lexikon der Pharaonen. Albatros, Düsseldorf 2002. ISBN 978-3-491-96053-4., S. 112–113.
  • Jürgen von Beckerath: Handbuch der Ägyptischen Königsnamen. 2. Auflage. von Zabern, Mainz 1999. ISBN 978-3-8053-2591-2., S. 52–53, 178.
  • Fondation Eugéne Piot: Monuments et Mémoires. Paris, S. 25, 59.
  • Jean-Claude Goyon: Nouvelles inscrpitions rupestres du Wâdi Hammâmât. Paris 1957, Nr. 23s.
  • Zahi Hawass (Hrsg.): Die Schätze der Pyramiden. Weltbild, Augsburg 2003. ISBN 978-3-8289-0809-3., S. 224–230.
  • Mark Lehner: Geheimnis der Pyramiden. Orbis, München 1999. ISBN 978-3-572-01039-4., S. 120–121.
  • Michel Valloggia: Au cœur d'une pyramide. Une mission archéologique en Egypte. InFolio, Gollion 2001. ISBN 978-2-88474-100-2.
  • Miroslav Verner: Die Pyramiden. Rowohlt, Hamburg 1999. ISBN 978-3-499-60890-2., S. 247–253.
  • Jürgen von Beckerath: Chronologie des pharaonischen Ägypten. von Zabern, Mainz 1997. ISBN 978-3-8053-2310-9., S. 26, 38f., 154, 156–159, 175, 188.
  • Aidan Dodson, Dyan Hilton: The Complete Royal Families of Ancient Egypt. The American University in Cairo Press, London 2004. ISBN 978-977-424-878-8., S. 52–61.
  • Klaus-Peter Kuhlmann: Der „Wasserberg des Djedefre“ (Chufu 01/1). Ein Lagerplatz mit Expeditionsinschriften der 4. Dynastie im Raum der Oase Dachla. In: Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts, Abteilung Kairo. (MDAIK) Bd. 61, von Zabern, Mainz 2005. ISBN 978-3-8053-3496-9., S. 243–289.
  • Miroslav Verner: Archaeological Remarks on the 4th and 5th Dynasty Chronology. In: Archiv Orientální. Bd. 69, Prag 2001, S. 363–418 (PDF; 31 MB).
  • Dietrich Wildung: Die Rolle ägyptischer Könige im Bewußtsein ihrer Nachwelt. Teil I. Posthume Quellen über die Könige der ersten vier Dynastien (= Münchener Ägyptologische Studien. (MÄS) Bd. 17). Deutscher Kunstverlag, München/ Berlin 1969, S. 193–199.
  • Otto H. Muck: Cheops und die grosse Pyramide : Die Glanzzeit d. altägypt. Reiches. Olten ; Freiburg i. Br. : Walter, 1958

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Кеопс
Египатски фараон
Четврта династија
Наследник:
Кефрен
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}