Домаћа јабука

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Јабука (вишезначна одредница).
Домаћа јабука
Malus domestica - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-108.jpg
Домаћа јабука
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Rosales
Породица: Rosaceae
Потпородица: Maloideae
Род: Malus
Биномијална номенклатура
Malus domestica
Borkh.

Домаћа јабука је листопадно дрво висине и до 12 m, са густом крошњом. Листови су наспрамно распоређени, овални са израженим врхом и назубљеном ивицом. Цветови су беле боје (почетком цветања розикасти), са 5 круничних и 5 чашичних листића. Плод сазрева крајем лета и током јесени.

Порекло домаће јабуке[уреди]

Домаћа јабука (Malus domestica Borkh.) је вероватно хибридног порекла, а настала је у централним деловима Азије. Њој најсроднија врста, Malus sieversii, се још увек може наћи на планинама у Казахстану, Киргистану, Таџикистану и неким деловима Кине, на висинама између 1200 и 1800 m изнад нивоа мора. Како су кроз овај предео пролазили путни правци који су повезивали Кину са Блиским истоком и Европом, вероватно су путници ти који су допринели распростирању јабуке ван своје домовине. Постоје археолошки примерци јабука из Анадолије који су стари неких 8500 година, мада се још увек са сигурношћу не може говорити откуда ту јабуке и да ли су их људи узгајали. Први подаци о култивацији јабуке говоре о узгоју у Анадолији и северној Месопотамији у другом миленијуму п. н. е. До 500. године п. н. е. јабука је вероватно била узгајана широм Персијког царства. Када је Александар Македонски завладао Персијом око 300. године п. н. е. узгој јабуке се проширио кроз грчки (хеленски) свет. Теофраст је разликовао слатку домаћу јабуку и киселкасте дивље.

Са развојем Римског царства развило се и воћарство, а домаћа јабука се проширила ка западној и северној Европи. Са ширењем свог ареала, домаћа јабука је долазила у контакт са дивљим врстама рода Malus, често је хибридизовала и обогаћивала свој генотип. Такође је јако брзо заменила ове дивље врсте у животу људи, тако да су оне најпре потиснуте а потом и вероватно ишчезле. Ово би значило да јабуке које су јели Келти, Франци, Гали и друга германска племена, као и Стари Словени, више не постоје на планети.

Од 13. века н. е. јабуке су постале веома узгајана врста широм Европе. Током 16. и 17. века европски колонисти преносе јабуку у Америке. Средином 17. века преносе је у Јужну Африку. Крајем 18. века почиње узгој јабуке у Аустралији и на Тасманији. Тако домаћа јабука може захвалити напретку цивилизације на ширењу ареала.

Галерија слика[уреди]

Најпознатије домаће сорте[уреди]

Будимка, Кисељача, Кожара, Мирисавка, Петровача, Колачара, Ђула[1], Кантаруша[1], Шарунка[1], Илињача[1].

Најпознатије стране сорте[уреди]

Грени Смит, Јонатан, Ајдаред (Ida red),делишес

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Укус доброте Србије, Србија — национална ревија

Спољашње везе[уреди]