Драган Јеремић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драган М. Јеремић
Датум рођења 1925.
Место рођења Брђани
 Краљевина СХС
Датум смрти 1986.
Место смрти Београд
 СФРЈ

Драган М. Јеремић (19251986) је био редовни професор на Филозофском факултету у Београду, на предметима „Естетика“ и „Социологија уметности“. Поред професуре, бавио се писањем и књижевном критиком.

Биографија[уреди]

Драган М. Јеремић је рођен у Брђанима (околина Горњег Милановца). После завршене основне школе и гимназије, уписује Филозофски факултет у Београду, на коме ће касније магистрирати и докторирати.

Драган М. Јеремић је био у више наврата члан и председник Удружења књижевника Србије, Српске књижевне задруге. Био је истакнути књижевни критичар.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Дела[уреди]

  • Прсти неверног Томе, Нолит, 1965.
  • Критичар и естетски идеал, Графички завод, 1965.
  • Доба антиуметности, Култура, 1970.
  • Лице и наличје, Раднички универзитет Радивој Ћирпанов — Центар за дијафилм и издавачку делатност, 1972.
  • Пером као скалпелом, Багдала, Крушевац, 1976.
  • Сновање и стварање, Вук Караџић, 1976.
  • Три ступња поређења, Светлост, 1978.
  • Нарцис без лица, Нолит, 1981.
  • Естетика код Срба, Српска академија наука и уметности, 1989.

Полемика око збирке приповедака "Гробница за Бориса Давидовича" Данила Киша[уреди]

Драган М. Јеремић је као плагијат означио збирку приповетки "Гробница за Бориса Давидовича" Данила Киша. Полемика је започета и вођена на страницама загребачког "Ока" и београдских "Књижевних новина". Данило Киш је своје аргументе изнео у књизи "Час анатомије", објављеној 1977. године. Као одговор на "Час анатомије", Драган М. Јеремић је написао "Нарцис без лица", полемичку књигу објављену 1981. године. Након свега, Драган Јеремић је изгубио утицај којег је дотад имао у домаћој књижевности, оставши без многих функција у књижевном естаблишменту. [1] Афера је описана у књизи "Košava in a Coffee Pot: The Danilo Kiš Affair".