Драгиша Мишовић

С Википедије, слободне енциклопедије
драгиша мишовић
Лични подаци
Датум рођења(1898-03-04)4. март 1898.
Место рођењаКулиновци, код Чачка, Краљевина Србија
Датум смрти18. јануар 1939.(1939-01-18) (40 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија
Професијалекар
Породица
СупружникДивна Катанић-Милошевић
Деловање
Учешће у ратовимаПрви светски рат

Драгиша Мишовић (Кулиновци, код Чачка, 4. март 1898Београд, 18. јануар 1939) био је српски лекар и комуниста.

Биографија[уреди | уреди извор]

Спомен биста у Чачку

Као седамнаестогодишњак, 1915. године са српском војском којој је приступио, мада премлад, прелази преко Албаније. Године 1916. у Ници, у Француској, оснива се српска гимназија и млади Мишовић већ следеће 1917. године матурира као други у рангу од 600 ученика.

Француски ђак постаје и на студијама медицине. Током студија у Француској постао је члан Комунистичке партије Француске и председник удружења „Кларте“ (Светлост), због чега му је укинута стипендија. Али он не одустаје и 1925. године на Карловом универзитету у Прагу бива промовисан у доктора медицине. Нострификује своју Диплому на Медицинском факултету у Београду, јануара 1926. године.

Највећем броју својих приватних пацијената доктор Мишовић није наплаћивао прегледе, а многима је сам плаћао лекове. Иако крхког здравља, истакао се у борби против диктатуре краља Александра Карађорђевића и био веома активан од 1936. до 1938. године у стварању Народног фронта.

Политички рад Драгишу Мишовића доводи у сукоб са законом. Бива затворен у затвору „Главњача“ у Београду. Приликом превожења у затвор аутомобил којим се налазио Мишовић је ударио у трамвај. После несреће Мишовић бива примљен у Општу државну болницу без свести, где умире, два дана касније, 18. јануара 1939. године. Сахрани народног лекара у Чачку присуствовало је више од 15.000 људи.

Током Народноослободилачког рата, Чачански партизански одред, формиран јула 1941. године, носио је његово име. А данас његово име носе клиничко болнички центар у Београду на Дедињу и основна школа у Чачку, као и улице у Чачку, Београду, Нишу, Суботици, Крагујевцу, Надаљу и др.

Литература[уреди | уреди извор]