Драгојло Дудић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДРАГОЈЛО ДУДИЋ
Dragojlo Dudic.jpg
Драгојло Дудић
Датум рођења(1887-12-09)9. децембар 1887.
Место рођењаКлинци, код Ваљева
 Краљевина Србија
Датум смрти29. новембар 1941.(1941-11-29) (53 год.)
Место смртиМачкат, на Златибору
Србија Србија
ДецаМилош Дудић
Професијаземљорадник
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаБалкански ратови
Први светски рат
Народноослободилачка борба
У току НОБ-апредседник Главног НОО Србије
Народни херој од14. децембра 1949.
Споменик у Ваљеву

Драгојло Дудић (Клинци, код Ваљева, 9. децембар 1887Мачкат, на Златибору, 29. новембар 1941), земљорадник, писац, револуционар и учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 9. децембра 1887. године у селу Клинци, код Ваљева од оца Јована и мајке Вишње.[1] Потиче из богате патријархалне заједнице, где се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Сам је научио да чита и пише и постао најписменији и најначитанији сељак у Србији ; један од најузорнијих домаћина у свом крају. Енглески језик научио је током обуке за болничара у Енглеској.

После династичке промене 1903. године када пала династија Обреновић настала су немирна времена сукоба и ратова. После балканских ратова спремало се за Први светски рат.

Драгојло Дудић после одслужења војног рока 1909. године био у ратовима у којима је био болничар, каплар и наредник. После повлачења-преласка српске војске преко Албаније 1915. године и Солунског фронта, трајно се определио за идеје левице, социјалне и друге промене. Тако је 1919. године постао члан Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста).

У своме селу је формирао партијску организацију 1920. године. Неколико пута је био кандидат за народног посланика (1923. и 1925). Био је члан Месног комитета КПЈ за Ваљево и члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, од 1940. године.

Између Првог и Другог светског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући „Политику“, „Радничке новине“, „Рад“, „Народну правду“ и зборник сељака писаца „За плугом“.

Организатор је устанка у западној Србији 1941. године против окупаторске војске нацистичке Немачке. У јулу 1941. године формирао је Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског партизанског одреда, у новембру 1941. изабран је за председника Главног народноослободилачког одбора Србије.

Погинуо у борби с Немцима, 29. новембра 1941. године, код Мачката на Златибору.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.

Читава Драгојлова породица учествовала је у Народноослободилачкој борби. Син Милош, који је умро 1943. године од последица рањавања у Пријепољској бици, проглашен је за народног хероја, ћерка Перса је страдала у логору Аушвицу у Немачкој, а супруга Стевка и ћерка Зорка биле су заточенице Бањичког логора.

У Србији је 1987. и почетком 1988. низом манифестација обележено 100 година од рођења Драгојла Дудића.[2] Поводом тога одржан је научни скуп о Драгојлу Дудићу 25. фебруара 1988. у Ваљеву.[3]

Дневник 1941[уреди]

Дневником је обухваћен период од 1. августа до 5. новембра 1941. године. Његов „Дневник“ објављен 1945. године, представља важно сведочанство о првим месецима устанка у Србији.

Иво Андрић је о „Дневнику 1941“ Драгојла Дудића написао: „То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздижу до непосредног правог књижевног израза“.

А Владимир Дедијер: „То је права историја одоздо, историја која се не труди да опише догађаје онако како би они требало да се одвијају, већ онако како су се дешавали“.

Фондација „Драгојло Дудић“[уреди]

Фондација „Драгојло Дудић“ сваке године, 2011. по 40. пут, расписује наградни књижевно-публицистички конкурс за необјављена, оригинална књижевна и публицистичка дела. Тема је ослободилачки ратови српског народа.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Гласник“, број 24, стране 139. и 166, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.
  2. ^ Милорад Радојчић: Стогодишњица рођења Драгојла Дудића, стране 129-135, у „Гласник“, број 23, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.
  3. ^ Саопштења и дискусије са научног скупа цео „Гласник“, број 24, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]