Драгојло Дудић
драгојло дудић | ||||
---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||
Датум рођења | 9. децембар 1887. | |||
Место рођења | Клинци, код Ваљева, Краљевина Србија | |||
Датум смрти | 29. новембар 1941.53 год.) ( | |||
Место смрти | Мачкат, на Чајетине, Србија | |||
Професија | земљорадник | |||
Породица | ||||
Деца | Милош Дудић | |||
Деловање | ||||
Члан КПЈ од | 1919. | |||
Учешће у ратовима | Балкански ратови Први светски рат Народноослободилачка борба | |||
У току НОБ | председник Главног НОО Србије | |||
Херој | ||||
Народни херој од | 14. децембра 1949. | |||
Одликовања |
|
Драгојло Дудић (Клинци, код Ваљева, 9. децембар 1887 — Мачкат, код Чајетине, 29. новембар 1941) био је земљорадник, писац, комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 9. децембра 1887. године у селу Клинци, код Ваљева од оца Јована и мајке Вишње.[1] Потиче из богате патријархалне заједнице, где се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Сам је научио да чита и пише и постао најписменији и најначитанији сељак у Србији ; један од најузорнијих домаћина у свом крају. Енглески језик научио је током обуке за болничара у Енглеској.[1]
После династичке промене 1903. године када пала династија Обреновић настала су немирна времена сукоба и ратова. После балканских ратова спремало се за Први светски рат.[1]
Драгојло Дудић после одслужења војног рока 1909. године био у ратовима у којима је био болничар, каплар и наредник. После повлачења-преласка српске војске преко Албаније 1915. године и Солунског фронта, трајно се определио за идеје левице, социјалне и друге промене. Тако је 1919. године постао члан Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста).[1]
У своме селу је формирао партијску организацију 1920. године. Неколико пута је био кандидат за народног посланика (1923. и 1925). Био је члан Месног комитета КПЈ за Ваљево и члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, од 1940. године.[1]
Између Првог и Другог светског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући „Политику“, „Радничке новине“, „Рад“, „Народну правду“ и зборник сељака писаца „За плугом“.[2]
Организатор је устанка у западној Србији 1941. године против окупаторске војске нацистичке Немачке. У јулу 1941. године формирао је Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског партизанског одреда, у новембру 1941. изабран је за председника Главног народноослободилачког одбора Србије.[1]
Погинуо у борби с Немцима, 29. новембра 1941. код Мачката на Златибору.[1]
За свој револуционарни рад и учешће у Наеодноослободилачкој борби, постхумно је одликован са неколико високих одликовања Нове Југославије. Најпре је Указом Председништва АВНОЈ-а 25. септембра 1944. одликован Орденом народног ослобођења,[3] а потом 6. јула 1945. Орденом заслуга за народ првог реда.[4] Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 14. децембра 1949. проглашен је за народног хероја.[5][1]
Читава породица Дудић учествовала је у Народноослободилачкој борби. Син Милош, умро је 1943. од последица рањавања у Пријепољској бици, такође је проглашен за народног хероја, ћерка Перса страдала је у логору Аушвицу у Немачкој, а супруга Стевка и ћерка Зорка биле су заточенице логора Бањица.[1]
У Србији је 1987. и почетком 1988. низом манифестација обележено 100 година од рођења Драгојла Дудића.[6] Поводом тога одржан је научни скуп о Драгојлу Дудићу 25. фебруара 1988. у Ваљеву.[7]
Дневник 1941.
[уреди | уреди извор]Дневником је обухваћен период од 1. августа до 5. новембра 1941. године. Његов „Дневник“ објављен 1945. представља важно сведочанство о првим месецима устанка у Србији.[1][8]
Иво Андрић је о „Дневнику 1941“ Драгојла Дудића написао: То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздижу до непосредног правог књижевног израза.[1]
Владимир Дедијер: То је права историја одоздо, историја која се не труди да опише догађаје онако како би они требало да се одвијају, већ онако како су се дешавали.[1]
Током 2020. године изашло је критичко издање „Дневника 1941”.[9]
Фондација „Драгојло Дудић“
[уреди | уреди извор]Фондација „Драгојло Дудић“ сваке године, расписује наградни књижевно-публицистички конкурс за необјављена, оригинална књижевна и публицистичка дела. Тема је ослободилачки ратови српског народа.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Споменик у Ваљеву
-
Споменик у Ваљеву
-
Споменик у Парку Виде Јоцић у Ваљеву
-
Споменик Миши Дудићу у Ваљеву
-
Спомен-плоча на спомен-гробљу на Крушику
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Na danasnji dan -Poginuo narodni heroj Jugoslavije Dragojlo Dudić”. yu-nostalgija.com. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 24. 1. 2022.
- ^ „Политика”, 30. јун 1940
- ^ Зборник НОР 1949, стр. 486.
- ^ „Службени лист ДФЈ 90/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 11. 1945. стр. 974.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 205.
- ^ Милорад Радојчић: Стогодишњица рођења Драгојла Дудића, стране 129-135, у „Гласник“, број 23 Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2013), Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1988. године.
- ^ Саопштења и дискусије са научног скупа цео „Гласник“, број 24, Међуопштински историјски архив, Ваљево, 1989. године.
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 173.
- ^ Пузовић, Бранко (21. 3. 2021). „Ново издање записа Драгојла Дудића, револуционара из Клинаца код Ваљева”. Вечерње новости. Приступљено 27. 3. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Казивања о Драгојлу - из серије Људи говоре (РТС, Трезор, 20. јул 2009)
- Зоран Јоксимовић: Писана реч Драгојла Дудића, pp. 5–36, у часопису „Гласник“, број 6, Историјски архив Ваљево, 1971. године.