Мирољуб Тодоровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мирољуб Тодоровић
Miroljub Todorovic.jpg
Мирољуб Тодоровић
Датум рођења1940.
Место рођења Скопље
 Краљевина Југославија

Мирољуб Тодоровић (рођен 1940. године) је оснивач и теоретичар српског (југословенског) неоавангардног стваралачког покрета сигнализам.

Биографија[уреди]

Рођен је 5. марта 1940. године у Скопљу. Ратне године је провео као избеглица са мајком, учитељицом, и сестром у местима око Велике Мораве, где је завршио осмогодишњу школу. Године 1954. са породицом прелази у Ниш, где завршава гимназију.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1963. године. Једно време је студирао на трећем степену истог факултета Међународно јавно право. Као члан редакције студентског листа за културу Видици учествовао је у студентској побуни 1968. Тада је његова песма „Корачница црвеног универзитета“ умножена у више хиљада примерака и акламацијом на студентском збору у згради Филозофског факултета прихваћена као химна Београдског универзитета.

Године 1969. је основао неоавангардни књижевно-уметнички покрет сигнализам, а следеће године је покренуо Интернационалну ревију Сигнал.

Радио је као новинар, професор у средњој школи, секретар редакције, уредник часописа и саветник за међурепубличку и међународну културну сарадњу у Министарству културе Републике Србије. Године 1982. је отишао у пензију и у потпуности се посветио књижевном и уметничком раду.

Поезија, есеји и интермедијални радови Мирољуба Тодоровића објављивани су на више језика у антологијама, зборницима, каталозима, листовима и часописима у Европи, Северној и Јужној Америци, Аустралији, Јужној Кореји и Јапану.

Као уметник, имао је дванаест самосталних изложби и излагао је на преко шест стотина колективних међународних изложби цртежа, колажа, визуелне поезије, мејл-арта и концептуалне уметности.

Заступљен је у биографском лексикону Срби који су обележили XX век (пет стотина личности), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Београд, 2006.

О раду Мирољуба Тодоровића и сигнализму, покрету који је он основао, одбрањене су три докторске дисертације (др Јулијан Корнхаузер, Јагјелонски Универзитет у Кракову, Пољска, 1980; др Живан Живковић, Филолошки факултет у Београду, 1991; др Миливоје Павловић, Филозофски факултет у Косовској Митровици, 2002) и објављено двадесетак монографских публикација.

У фонду Библиотеке Српске академије наука и уметности постоји Посебна библиотека Мирољуба Тодоровића [1], а у Историјском архиву Београда Легат Мирољуба Тодоровића.[2]

Награде[уреди]

  • Павле Марковић Адамов 1995. године, за поетски опус и животно дело;
  • Оскар Давичо, за најбољу књигу објављену у 1998. години (Звездана мистрија);
  • Тодор Манојловић 1999. године, за модерни уметнички сензибилитет;
  • Вукова награда 2005. године, за изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору;
  • Награда Вукове задужбине 2007. године, за уметност, за збирку поезије Плави ветар;
  • Награда Златно слово 2008. године, за књигу Шатро приче у издању Српске књижевне задруге, као најбоља књига кратке прозе објављене у 2007. години;
  • Признање „Крлежа“ за животно дело, 2010;
  • Признање за животно дело Удружења књижевника Србије, 2010.
  • Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, за трајни допринос култури града, 2011.[3]

Објављени радови[уреди]

Књиге поезије[уреди]

  • Планета (1965)
  • Сигнал (1970)
  • Kyberno (1970)
  • Путовање у Звездалију (1971)
  • Свиња је одличан пливач (1971)
  • Степениште (1971)
  • Поклон-пакет (1972)
  • Наравно млеко пламен пчела (1972)
  • Тридесет сигналистичких песама (1973)
  • Гејак гланца гуљарке (1974)
  • Телезур за тракање (1977)
  • Инсект на слепоочници (1978)
  • Алгол (1980)
  • Textum (1981)
  • Чорба од мозга (1982)
  • Гејак гланца гуљарке (друго проширено издање, 1983)
  • Chinese erotism (1983)
  • Нокаут (1984)
  • Дан на девичњаку (1985)
  • Заћутим језа језик језгро (1986)
  • Поново узјахујем Росинанта (1987)
  • Белоушка попије кишницу (1988)
  • Soupe de cervau dans l Europe de l Est (1988)
  • Видов дан (1989)
  • Радосно рже Рзав (1990)
  • Трн му црвен и црн (1991)
  • Амбасадорска кибла (1991)
  • Сремски ћевап (1991)
  • Дишем. Говорим (1992)
  • Румен гуштер кишу претрчава (1994)
  • Стриптиз (1994)
  • Девичанска Византија (1994)
  • Гласна гаталинка (1994)
  • Испљувак олује (1995)
  • У цара Тројана козје уши (1995)
  • Планета (заједно са поемом Путовање у Звездалију, друго проширено издање, 1995)
  • Смрдибуба (1997)
  • Звездана мистрија (1998)
  • Електрична столица (1998)
  • Рецепт за запаљење јетре (1999)
  • Азурни сан (2000)
  • Пуцањ у говно (2001)
  • Гори говор (2002)
  • Фонети и друге песме (2005)
  • Паралелни светови (2006)
  • Плави ветар (2006)
  • Рана, реч и песма (2007, са Дејаном Богојевићем)
  • Златно руно (2007)
  • Љубавник непогоде (2009)
  • Свиња је одличан пливач и друге песме (2009)
  • Глад за неизговорљивим (2010)
  • Пандорина кутија (2015)
  • Ловац магновења: изабране и нове песме (2015)

Књиге прозе[уреди]

  • Тек што сам отворила пошту (епистоларни роман, 2000)
  • Дошетало ми у уво (шатро приче, 2005)
  • Дневник 1982 (2006)
  • Прозор (снови, 2006)
  • Шатро приче (2007)
  • Лај ми на ђон (интернет издање, 2007)
  • Шокинг-блу (шатро роман, 2007)
  • Киснем у кокошињцу (шатро жваке, 2008)
  • Боли ме блајбингер (2009)
  • Торба од врбовог прућа (кратке приче, 2010)
  • Дневник сигнализма 1978-1983 (2012)
  • Дневник 1985 (2012)
  • Апеирон (Интернет издање 2013)

Књиге есеја и полемика[уреди]

  • Signalism (на енглеском језику, 1973)
  • Сигнализам (1979)
  • Штеп за шуминдере (1984)
  • Певци са Бајлон-сквера (1986)
  • Дневник авангарде (1990)
  • Ослобођени језик (1992)
  • Игра и имагинација (1993)
  • Хаос и Космос (1994)
  • Ка извору ствари (1995)
  • Планетарна култура (1995)
  • Жеђ граматологије (1996)
  • Signalism Yugoslav Creative Movement (на енглеском језику, 1998)
  • Miscelaneae (2000)
  • Поетика сигнализма (2003)
  • Токови неоавангарде (2004)
  • Језик и неизрециво (2011)
  • Време неоавангарде (2012)
  • Стварност и утопија (2013)
  • Простори сигнализма (2014)
  • Nemo propheta in patria (2014)
  • Из сигналистичког документационог центра. 2 / Мирољуб Тодоровић и Марина Абрамовић (2017)
  • Извори сигнализма: интервјуи (2018)

Књиге за децу[уреди]

  • Миш у обданишту (2001)
  • Блесомер (2003)

Bookworks (књиге уметника)[уреди]

  • Фортран (1972)
  • Approaches (1973)
  • Сигнал-Арт (1980)
  • Златибор (1990)
  • Шумски мед (1992)

Антологије[уреди]

  • Сигналистичка поезија (1971)
  • Конкретна, визуелна и сигналистичка поезија (1975)
  • Mail Art - Mail Poetry (1980)

Референце[уреди]

  1. ^ Библиотека САНУ - Посебна библиотека 19: Библиотека Мирољуба Тодоровића Архивирано на сајту Wayback Machine (март 4, 2016) (на језику: енглески), Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ Историјски архив Београда - Легат Мирољуба Тодоровића, Приступљено 20. 6. 2014.
  3. ^ Попадић, А. „Енциклопедија културе“, Вечерње новости, 12. 4. 2012.

Спољашње везе[уреди]