Душан Ступар
| душан ступар | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. јул 1947. |
| Место рођења | Крајишник, НР Србија, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 22. април 2022. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Професија | социолог, контраобавештајац, доктор политичких наука |
| Деловање | |
| Служба | Служба државне безбедности 1973—1988. |
| Начелник СДБ Београда | |
| Период | 1984—1987. |
Душан Ступар (Крајишник, 14. јул 1947 — Београд, 22. април 2022) био је југословенски и српски социолог, контраобавештајац и припадник Службе државне безбедности (СДБ) Републичког секретаријата за унутрашње послове СР Србије (РСУП), у којој је провео 15 година, доктор политичких наука и привредник. У периоду између 1984. и 1987. године обављао је дужност начелника СДБ Београда.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 14. јула 1947. године у Крајишнику, општина Сечањ. Основну школу је завршио у Јаши Томићу, а након тога гимназију у Зрењанину. По матурирању, уписао се на Филозофски факултет Универзитета у Београду. Дипломирао је социологију 1973. године. Школовање је наставио на Факултету политичких наука у Београду, где је 1980. године магистрирао са темом „Значај и улога савезничких војних мисија у НОБ 1941—1945.”, а 2002. године и докторирао са дисертацијом на тему „Политичка активност Равногорског покрета 1941—1945.”[1]
У Службу државне безбедности (СДБ) Републичког секретаријата за унутрашње послове СР Србије (РСУП) ступио је 1973. године и службовао до 1988. године. Радио је, између осталог, и као, најпре асистент др Обрену Ђорђевићу, а потом и редовни професор на Вишој школи унутрашњих послова (данас Криминалистичко-полицијски универзитет), на предмету Основи државне безбедности. Написао је два уџбеника из области безбедности за Средњу школу унутрашњих послова „Пане Ђукић” у Сремској Каменици и Вишу школу унутрашњих послова у Земуну.[1][2]
Године 1976. учествовао је као оперативац Другог сектора СДБ Београда у хапшењу међународног терористе и милитанта Иљича Рамиреза Санчеза, познатијег као Карлос Шакал, у хотелу „Метропол” у Београду.[3] У периоду између 1984. и 1987. године се налазио на месту начелника СДБ за Град Београд. Био је предвиђен, по предлогу Ивана Стамболића, за Републичког секретара за унутрашње послове СР Србије, 1987. године. Смењен је након Осме седнице Централног комитета Савеза комуниста Србије, а од 1988. до 1990. године био је ангажован у Републичком секретаријату за народну одбрану СР Србије (РСНО).[2]
Године 1990. Ступар се запослио у предузећу „Универзал” у Београду, да би од 1992. до 1997. године био директор представништва предузећа у Москви. По повратку у Југославију, постао је генерални директор и сувласник „Универзал холдинга”.[2][4]
Био је члан Међународне менаџерске академије, као и Српског пословног клуба „Привредник”, а 2006. године се налазио у Управном одбору Фудбалског клуба „Партизан”.[4][5]
Преминуо је 22. априла 2022. године у Београду. Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.[6]
Књиге[уреди | уреди извор]
Уз два наставна уџбеника, Ступар је написао и две књиге:
- „Патриотизам или издаја: равногорско четништво 1941—1945.”, Београд, 2005.
- „Дража — истина о четницима: равногорско четништво 1941—1945.”, Београд, 2015.[1]
Видите још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Душан Ступар
- ^ а б в Лик и дело — Душан Ступар
- ^ Terrorism In The Cold War: State Support In Eastern Europe And The Soviet Sphere Of Influence [1, 1st Edition)
- ^ а б Др. Душан Ступар
- ^ Књига вечитих чланова Српског пословног клуба „Привредник”
- ^ САХРАЊЕН ДУШАН СТУПАР! Некадашњи начелник ДБ испраћен на вечни починак: ПРВИ ЈЕ ОБЕЛОДАНИО ШОКАНТНУ ИСТИНУ О СЛОБИ И МИРИ! („Република”, 26. април 2022)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ћирилица :: Душан Ступар , 14.02.2011
- ЕКСКЛУЗИВНО — НАЈВЕЋИ СВЕТСКИ ТЕРОРИСТА КАРЛОС У БЕОГРАДУ (TV Happy 24.11.2017)
