Општина Сечањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Сечањ
Sečanj, old houses.jpg
Старе куће у Сечњу
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Средњобанатски управни округ
Седиште Сечањ
Становништво
Становништво Пад 13.267
Географске карактеристике
Површина 523 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Општина Сечањ је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48995 ha, а на шумску 196 ha).

Седиште општине је насеље Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 16377 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,8‰, а број запослених у општини износи 2691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средње школе.

Географија[уреди]

У средњем делу Баната, на десној обали Тамиша, 32 km источно од Зрењанина, простире се општина Сечањ са селима:

Мапа општине Сечањ

Демографија[уреди]

Попис 2002.[уреди]

Национални састав општине према попису из 2002. године:

Ту су још и македонци и остали.

Попис 2011.[уреди]

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
9.195 69,31 %
Мађари
  
1.691 12,75 %
Роми
  
714 5,38 %
Румуни
  
566 4,27 %
Хрвати
  
113 0,85 %
Бугари
  
87 0,66 %
Словаци
  
52 0,39 %
Југословени
  
50 0,38 %
Македонци
  
39 0,29 %
Немци
  
39 0,29 %
Црногорци
  
24 0,18 %
Руси
  
12 0,09 %
Горанци
  
11 0,08 %
Муслимани
  
11 0,08 %
Словенци
  
7 0,05 %
Албанци
  
4 0,03 %
Буњевци
  
3 0,02 %
Украјинци
  
2 0,02 %
Власи
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
остали
  
9 0,07 %
Регионална припадност
  
150 1,13 %
неизјашњени
  
439 3,31 %
непознато
  
47 0,35 %
укупно: 13.267

Села са већинским српским становништвом су Банатска Дубица, Бока, Јарковац, Јаша Томић, Крајишник, Сечањ и Сутјеска. Ово су села у којима живе још и Хрвати, Мађари, Роми, Румуни, Македонци и остали. Бусење има већинско мађарско становништво. Конак, Неузина и Шурјан имају за становништво Србе, Хрвате, Мађаре, Немце и остале.

Историја[уреди]

Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у XVIII и XIX веку. Већину становника чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева.

Култура[уреди]

У неким местима ове општине сачуване су уметничке вредности у сликарским радовима Константина Данила и Стевана Алексића (Јарковац). У Јаши Томићу (некада Модош) налази се и музејска збирка с археолошким и етнолошким материјалом, као и стара црква (1746), обновљена 1906. године.

Привреда[уреди]

Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај. У овом крају 1959. године почело је истраживање и експлоатација нафте и гаса.

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]