Општина Сечањ

Општина Сечањ
Општина Сечањ;
	Центар Сечња
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Средњобанатски управни округ
Седиште	Сечањ
Становништво
— 2022.	10.544
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	523 km2
Остали подаци
Председник општине	Небојша Мељанац (СНС) ()
Веб-сајт	secanj.rs

Општина Сечањ је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48.995 ha, а на шумску 196 ha).

Седиште општине је насеље Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.544 становника^[1] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,8‰, а број запослених у општини износи 2.691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средње школе.

Географија

У средњем делу Баната, на десној обали Тамиша, 32 km источно од Зрењанина, простире се општина Сечањ са селима:

Демографија

Попис 2002.

Национални састав општине према попису из 2002. године:

Срби - 11.607 (70,87%)
Мађари - 2.068 (12,63%)
Румуни - 642 (3,92%)
Роми - 609 (3,72%)
Југословени - 266 (1,62%)
Хрвати - 148 (0,9%)
Бугари - 114 (0,7%)

Ту су још и Македонци и остали.

Попис 2011.

Етнички састав према попису из 2011.^[2]‍

Срби	9.195	69,31%
Мађари	1.691	12,75%
Роми	714	5,38%
Румуни	566	4,27%
Хрвати	113	0,85%
Бугари	87	0,66%
Словаци	52	0,39%
Југословени	50	0,38%
Македонци	39	0,29%
Немци	39	0,29%
Црногорци	24	0,18%
Руси	12	0,09%
Горанци	11	0,08%
Муслимани	11	0,08%
Словенци	7	0,05%
Албанци	4	0,03%
Буњевци	3	0,02%
Украјинци	2	0,02%
Власи	1	0,01%
Русини	1	0,01%
остали	9	0,07%
Регионална припадност	150	1,13%
неизјашњени	439	3,31%
непознато	47	0,35%
укупно: 13.267

Села са већинским српским становништвом су Банатска Дубица, Бока, Јарковац, Јаша Томић, Крајишник, Сечањ и Сутјеска.

Ово су села у којима живе још и Мађари, Роми, Румуни, Хрвати, Бугари, Македонци и остали.

Бусење има већинско мађарско становништво. Конак, Неузина и Шурјан имају за становништво Србе, Хрвате, Мађаре, Немце и остале.

Историја

Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у 18. и 19. веку. Већину становника чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева. 22. јуна 2018. године потписан је споразум о сарадњи и братимљењу између града Азова (Руска Федерација) и општине Сечањ.^[3]

Култура

У неким местима ове општине сачуване су уметничке вредности у сликарским радовима Константина Данила и Стевана Алексића (Јарковац). У Јаши Томићу (некада Модош) налази се и музејска збирка с археолошким и етнолошким материјалом, као и стара црква (1746), обновљена 1906. године.

Службени језик

На подручју целе општине Сечањ у равноправној службеној употреби су формално српски језик (ћирилично писмо), мађарски језик и румунски језик^[4], док је употреба латиничног писма које је раније такође било службено, укинута између 2009.^[5] и 2014. године^[6].

Привреда

Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај. У овом крају 1959. године почело је истраживање и експлоатација нафте и гаса.

Познате личности

Момир Рнић, рукометаш
Владо Вукоје, рукометаш
Недељко Вукоје, фудбалер

Референце

^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
^ „Етничка структура након пописа 2011.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2018. г. Приступљено 03. 03. 2015.
^ Danijel. KTV” (на језику: српски). Приступљено 3. 2. 2021.
^ Табела службених језика по општинама АП Војводине од 01. 09. 2022. године, сајт Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне заједнице-националне мањине, приступљено 30. 03. 2025. године
^ Табела службених језика по општинама АП Војводине из маја 2009. године, на сајту тадашњег Покрајинског секретаријата за прописе, управу и националне мањине, приступљено 30. 03. 2025. године
^ Табела службених језика по општинама АП Војводине од 09. 03. 2014. године, на сајту Покрајинског секретаријата, приступљено 30. 03. 2025. године

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[Попис2022-1] „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.

[2] „Етничка структура након пописа 2011.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2018. г. Приступљено 03. 03. 2015.

[3] Danijel. KTV” (на језику: српски). Приступљено 3. 2. 2021.

[4] Табела службених језика по општинама АП Војводине од 01. 09. 2022. године, сајт Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне заједнице-националне мањине, приступљено 30. 03. 2025. године

[5] Табела службених језика по општинама АП Војводине из маја 2009. године, на сајту тадашњег Покрајинског секретаријата за прописе, управу и националне мањине, приступљено 30. 03. 2025. године

[6] Табела службених језика по општинама АП Војводине од 09. 03. 2014. године, на сајту Покрајинског секретаријата, приступљено 30. 03. 2025. године

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]