Крајишник (Сечањ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крајишник
Krajišnik, park in the village centre.jpg
Парк у центру села, где се до 1940-их налазила католичка црква
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Сечањ
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1719
 — густина 52/км2
Географске карактеристике
Координате 45°27′06″ СГШ; 20°43′27″ ИГД / 45.451666° СГШ; 20.724166° ИГД / 45.451666; 20.724166Координате: 45°27′06″ СГШ; 20°43′27″ ИГД / 45.451666° СГШ; 20.724166° ИГД / 45.451666; 20.724166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 58 м
Површина 43,0 км2
Крајишник на мапи Србије
Крајишник
Крајишник
Остали подаци
Поштански број 23231
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Крајишник (мађ. Istvánfölde, старо име Stefanföld, нем. Stefansfeld) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1719 становника.

Историја[уреди]

Село се први пут помиње, под именом Stephansfeld,Szent István,Istvánáza 1796. године.Stephansfeld 1849 godine.Istvánfõlde. Шупљаја 1922. године. Насеље је основао Загребачки каптол 1796. на пољу «шупље» у Јашатомићком (модошком) срезу насељавањем Немаца из Нове Пећи, Грапца и других торонталских општина и 106 сесијаша и 75 надничара чинили почетак.

За исте основана је 1797. парохија и подигнута црква посвећена Св. Стефану и отуда име Стефанфелд. 1873. Шупљаја је добила пошту. 1892. бушен је први артески бунар.[1].

Село се први пут помиње, под именом Шупљаја, у катастигу (попису дародаваца) пећке патријаршије 1660. године[2]. Село је тада, као и данас, било насељено Србима. Крајем осамнаестог века, Марија Терезија, желећи да изврши што већу германизацију ових области, насељава у Банат немачке колонисте. Они мењају име села у Стефансфелд. У периодима када је овај део Баната био под јурисдикцијом Пеште, коришћена је и мађарска варијанта Иштванфелд. Након слома Аустроугарске и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918. године, нове власти враћају стари српски назив Шупљаја. Након капитулације краљевине Југославије 1941. године, и присаједињења Баната Трећем рајху, немачки окупатори поново мењају име и враћају немачки назив Стефансфелд. Капитулацијом Хитлерове Немачке, немачко становништво се расељава, а Срби из околних села враћају назив Шупљаја, који убрзо по досељењу, колонисти из Босанске крајине поново мењају, и желећи да их назив села подсећа на постојбину, дају му садашње име Крајишник.

Демографија[уреди]

Кретање броја становника:

У насељу Крајишник живи 1825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 869 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.926
1953. 3.733
1961. 3.357
1971. 2.712
1981. 2.495
1991. 2.428 2.397
2002. 2.241 2.341
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.058 91,83 %
Роми
  
92 4,10 %
Југословени
  
16 0,71 %
Мађари
  
12 0,53 %
Црногорци
  
5 0,22 %
Румуни
  
4 0,17 %
Хрвати
  
3 0,13 %
Македонци
  
2 0,08 %
Немци
  
1 0,04 %
Муслимани
  
1 0,04 %
Бугари
  
1 0,04 %
Бошњаци
  
1 0,04 %
непознато
  
2 0,08 %


Референце[уреди]

  1. Monografija Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  2. Монографија „Крајишник некад и сад“, Бранко Атлагић
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]