Крајишник (Сечањ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крајишник
Парк у центру села, где се до 1940-их налазила католичка црква
Парк у центру села, где се до 1940-их налазила католичка црква
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Сечањ
Становништво
Становништво (2011) Пад 1719
Густина становништва 52 ст/km²
Положај
Координате 45°27′06″ СГШ; 20°43′27″ ИГД / 45.451666° СГШ; 20.724166° ИГД / 45.451666; 20.724166 Координате: 45°27′06″ СГШ; 20°43′27″ ИГД / 45.451666° СГШ; 20.724166° ИГД / 45.451666; 20.724166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 58 m
Површина 43,0 km²
Крајишник на мапи Србије
Крајишник
Крајишник
Крајишник на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23231
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Крајишник (мађ. Istvánfölde, старо име Stefanföld, нем. Stefansfeld) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1719 становника.

Историја[уреди]

Село се први пут помиње, под именом Stephansfeld,Szent István,Istvánáza 1796. године.Stephansfeld 1849 godine.Istvánfõlde. Шупљаја 1922. године. Насеље је основао Загребачки каптол 1796. на пољу «шупље» у Јашатомићком (модошком) срезу насељавањем Немаца из Нове Пећи, Грапца и других торонталских општина и 106 сесијаша и 75 надничара чинили почетак.

За исте основана је 1797. парохија и подигнута црква посвећена Св. Стефану и отуда име Стефанфелд. 1873. Шупљаја је добила пошту. 1892. бушен је први артески бунар.[1].

Село се први пут помиње, под именом Шупљаја, у катастигу (попису дародаваца) пећке патријаршије 1660. године[2]. Село је тада, као и данас, било насељено Србима. Крајем осамнаестог века, Марија Терезија, желећи да изврши што већу германизацију ових области, насељава у Банат немачке колонисте. Они мењају име села у Стефансфелд. У периодима када је овај део Баната био под јурисдикцијом Пеште, коришћена је и мађарска варијанта Иштванфелд. Након слома Аустроугарске и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918. године, нове власти враћају стари српски назив Шупљаја. Након капитулације краљевине Југославије 1941. године, и присаједињења Баната Трећем рајху, немачки окупатори поново мењају име и враћају немачки назив Стефансфелд. Капитулацијом Хитлерове Немачке, немачко становништво се расељава, а Срби из околних села враћају назив Шупљаја, који убрзо по досељењу, колонисти из Босанске крајине поново мењају, и желећи да их назив села подсећа на постојбину, дају му садашње име Крајишник.

Демографија[уреди]

Кретање броја становника:

У насељу Крајишник живи 1825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 869 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.926
1953. 3.733
1961. 3.357
1971. 2.712
1981. 2.495
1991. 2.428 2.397
2002. 2.341 2.241
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.058 91,83 %
Роми
  
92 4,10 %
Југословени
  
16 0,71 %
Мађари
  
12 0,53 %
Црногорци
  
5 0,22 %
Румуни
  
4 0,17 %
Хрвати
  
3 0,13 %
Македонци
  
2 0,08 %
Немци
  
1 0,04 %
Муслимани
  
1 0,04 %
Бугари
  
1 0,04 %
Бошњаци
  
1 0,04 %
непознато
  
2 0,08 %


Референце[уреди]

  1. Monografija Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  2. Монографија „Крајишник некад и сад“, Бранко Атлагић
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]