Едит Брук
| Едит Брук | |
|---|---|
 Едит Брук | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. мај 1931. |
| Место рођења | Тисаберзел, Мађарска |
| Занимање | писац, режисер |
| Породица | |
| Супружник | Нело Ризи |
Едит Брук (енгл. Edith Bruck; Тисаберзел, 3. мај 1931) [1] је мађарска књижевница, редитељка и једна од оних који су преживели Холокауст. Већи део живота провела је у Италији и пише на италијанском. [2]
Младост[уреди | уреди извор]
Ћерка сиромашних јеврејских родитеља, рођена је као Едит Штајншрајбер у селу Тисаберзел близу украјинске границе. Године 1944, са родитељима, два брата и једном сестром, послата је у Аушвиц, где јој је умрла мајка. Породица је пребачена у Дахау, где јој је умро отац, затим у Грос-Розен и на крају у Берген-Белзен, где су осталу децу ослободили савезници 1945. У концентрационим логорима јој је умро и брат. Вратила се у Мађарску, а затим отишла у Чехословачку, где је живела још једна сестра са породицом. [3]
Каријера[уреди | уреди извор]
Године 1959. објавила је своју аутобиографију Chi ti ama così, касније преведену као Ко те воли овако (2001). [3]
Године 1971. написала је свој први комад, Sulla porta. Брук је била оснивач Театра дела Мадалена у Риму. Од 1970-их до 1990-их радила је за РАИ као редитељ и сценариста. [2]
Превела је на италијански језик дела мађарских песника Атиле Јозефа и Миклоша Раднотија. [2] Њена дела су превођена на друге језике, укључујући мађарски, дански, холандски, енглески и немачки. [4]
Лични живот[уреди | уреди извор]
Када је имала 16 година, удала се за Милана Груна и преселила се у Израел ; пар се развео следеће године. Затим се удала за Денија Рота, али је и тај брак завршио разводом. Затим се удала за познаника по имену Брук да би одложила обавезну војну службу; развела се од њега са 20 година, али је задржала његово презиме. Године 1954. Брук се преселила у Рим и касније се удала за италијанског писца и режисера Нела Ризија. [3]
Дела[уреди | уреди извор]
Избор:[2]
- Chi ti ama così, роман (1959).
- Andremo in città, кратке приче (1962), насловна прича адаптирана као филм из 1966.
- Due stanze vuote, приповетке (1974), финалиста Стреге награде [4]
- Per il tuo bene, комад (1975).
- Mio splendido disastro, роман (1979).
- Lettera alla madre, епистоларни роман, (1988), освојио је награду Rapallo Carige Prize [4]
- Nuda proprietà (1993), финалиста Стрега награде [4]
- Il silenzio degli amanti, роман (1997).
- L’amore offeso, роман (2002).
- Quante stelle c’è nel cielo, роман (2009), освојио је награду Viareggio, адаптиран за филм као Анита Б.
Филмографија[уреди | уреди извор]
Избор:[2]
- Improvviso, режисер (1979).
- Quale Sardegna? , режисер (1983).
- Fotografando Patrizia, писац (1984).
- Altare per la madre, режисер (1986).
- Per odio per amore, писац (1991).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Edith Bruck: Who love you like this. Philadelphia: Paul Dry Books, 2001, p. 3; Philip Balma: Edith Bruck in the Mirror. Fictional Transitions and Cinematic Narratives (Shofar Supplements in Jewish Studies). West Lafayette, IN: Purdue UP, 2014, p. 2. Recently Edith Bruck claimed her birth year was often wrongly stated as 1932, while the correct year was 1931. Petrigani, Sandra (30. 1. 2021). „(Il Foglio, 30 gennaio 2021)”. Sandra Perigani. Il Foglio. Приступљено 29. 3. 2021.
- ^ а б в г д „Edith Bruck”. Institute of Modern Languages Research. Архивирано из оригинала 26. 9. 2015. г. Приступљено 2. 6. 2015.
- ^ а б в „Bruck, Edith (1932- )”. Italian Women Writers. University of Chicago Library.
- ^ а б в г Balma, Philip (2014). Edith Bruck in the Mirror: Fictional Transitions and Cinematic Narratives. стр. 2—10. ISBN 978-1557536877.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Едит Брук на сајту IMDb (језик: енглески)
- - EDITH BRUCK - Rivista Primi Piani
- - Edith Bruck, eine Stimme der Shoah - by Giorgia Sogos Wiquel
