Пређи на садржај

Жуљ (Соколац)

Координате: 43° 59′ 46″ С; 18° 43′ 33″ И / 43.9961° С; 18.7258° И / 43.9961; 18.7258
С Википедије, слободне енциклопедије
Жуљ
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадИсточно Сарајево
ОпштинаСоколац
Становништво
 — 2013.72
Географске карактеристике
Координате43° 59′ 46″ С; 18° 43′ 33″ И / 43.9961° С; 18.7258° И / 43.9961; 18.7258
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Жуљ на карти Босне и Херцеговине
Жуљ
Жуљ
Жуљ на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број057

Жуљ је насељено мјесто у општини Соколац, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 72 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се на 750-880 метара надморске висине, површине 1,45 км2, удаљено око 14 километара од општинског центра. Припада мјесној заједници Нехорићи. Разбијеног је типа, а засеоци су Жуљ и Крижевац. Смјештено је испод Жуљанске стијене. Од извора Врело и Петник настаје рјечица Брешњица, на којој су некада постојала четири млина, а до 2019. сачувана су два. У засеоку Крижевац истражена су два тумулуса, вјероватно из гвозденог доба, у којима су нађене бронзане фибуле и дијелови гвоздених ножева. Већи дио становништва бави се сточарством, а мањи дио шумарством. У атару постоје православно и муслиманско гробље. Најближа основна школа, црква и џамија су у селу Кнежина. Мјештани се снабдијевају водом из бунара. Село је електрифицирано 1961. године. Макадамским путем, изграђеним 1998, повезано је са сусједним селом Кадића Брдо.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Становништво

[уреди | уреди извор]

У дефтеру из 1468/69. у Нахији Олофце (Олово) помињу се села Долна Жул, са 14 домаћинстава и једним неожењеним, и Горна Жул, са пет домаћинстава, три неожењена и једном удовицом. У селу Долњи Жуљ 1604. пописано је 17 муслиманских и 12 акинџијских баштина, те три неожењена, а у селу Горњи Жуљ - 13 муслиманских и седам акинџијских баштина. Приређивачи дефтера убицирали су наведена села у данашњи Жуљ. Село је 1879. имало десет домаћинстава и 57 становника (муслимана); 1910. - 104 становника; 1948. - 173; 1971. - 132; 1991 . - 72 (53 Муслимана и 19 Срба); 2013. - десет домаћинстава и 21 становника. Породица Боровчанин слави Аранђеловдан; дио Тодоровића - Ђурђевдан, а дио - Савиндан. У селу су живјеле и муслиманске (бошњачке) породице Кутловац, Милавица, Раница, Хрват и Шечић. Током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. одселиле су се на простор Федерације БиХ, а након рата повремено долазе у село. Породица Боровчанин доселила се из сусједног села Боровац, а старином су из Црне Горе. Дио Тодоровића поријеклом је од Шкипина из Праче (општина Пале), а дио од Лучића из Боровца. Солунски добровољци били су Јакша и Мићо Боровчанин. У Другом свјетском рату погинуло је 13 цивила и један борац Народноослободилачке војске Југославије, а у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. два борца Војске Републике Српске.[1]

Демографија[2]
Година Становника
1879. 57
1910. 104
1948. 173
1971. 132
1991. 72
2013. 21

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 761. ISBN 978-99976-42-37-0. 
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]