Зоран Петровић Пироћанац

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Петровић Пироћанац
Лични подаци
Датум рођења(1953-08-30)30. август 1953.
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНРЈ
Датум смрти4. април 2015.(2015-04-04) (61 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Научни рад
ИнституцијаИнститут за политичке студије

Зоран Петровић Пироћанац (Београд, 30. август 1953 — Београд, 4. април 2015[1]) био је српски геополитиколог, политиколог, новинар и ратни извештач.

У оквиру Института за политичке студије у Београду водио је Центар за геополитичке студије „Југоисток“.[2] Од 1979. до 2005. био је међународни новинар и ратни извештач. Објавио је 15 научно-стручних монографија и других књига. Докторирао је у Паризу на EHESS-у, главној француској установи за друштвене науке.

Образовање[уреди | уреди извор]

Дипломирао је француски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Први је фриленс новинар из неке комунистичке земље који је добио стипендију Фондације "Journalistes en Europe" у Паризу (1983—1984), и то од врха Фондације: Ибера Бев-Мерија (Hubert Beuve-Mery, оснивач Монда) и Филипа Вијанеа (Philippe Viannay, истакнути члан француског Покрета отпора, оснивач Матена и Нувел Обсерватера).[3][4]

Магистрирао је и докторирао на Школи високих студија друштвених наука (EHESS, L'École des hautes études en sciences sociales), водећој француској установи за истраживање и високо образовање у друштвеним наукама, на одсеку Историја и цивилизације. Докторску тезу под насловом Anatomie d'une auto-dégradation. La Serbie et l'ascension de Slobodan Milosevic (1982-1992) одбранио је 2009. године.[5]

Новинарство[уреди | уреди извор]

Од 1979. до 2005. радио је као слободни новинар бројних листова и телевизија, укључујући и извештавање са неколико светских ратишта.[6] Извештавао је из Никарагве, Хондураса, Гватемале, Либана, Газе, Кубе, Француске, САД, Канаде...

Био је и сарадник француског месечника Actuel и париског дневника Liberation. Аутор је политичких и документарних прилога, репортажа, водитељских емисија на ТВ Београд, ТВ Студио Б, ТВ Политика, ТВ Загреб, ТВ Сарајево, ТВ Нови Сад.

Од 1991. до 1995. радио као ратни извештач ТВ „Политика“, РТВ „Студио Б“ и сарадник француске телевизије „ТФ1“.

Интервјуи[уреди | уреди извор]

Између осталог, саговорници Петровића Пироћанца су били и Хенри Кисинџер, Шимон Перес, Данијел Митеран, Ахмед Бен Бела, Нородом Сиханук, Аболхасан Бани Садр, Жак Ширак, генерал Бар-Лев, Нахум Голдман, Аријел Шарон, Јицак Шамир, Хаим Херцог, Симон Веил, Борис Бажанов, Анте Цилига, Кен Ливингстон, Франсоа Лумумба, Лех Валенса, Ибер Бев-Мери, Данијел Кон-Бендит, Петра Кели, генерал Герт Бастијан, Адам Михњик, Јацек Куроњ, Јон Илијеску, генерал Кристијан Кено, Данијел Ортега, командант револуције Томас Борхе, Еден Пастора, Карлос Андрес Перес, Режис Дебре, Маргарет Папандреу, Жан-Мари Лепен, Сон Сан, генерал Пјер-Мари Галоа и други светски политичари и личности јавне, научне и културне сцене.

Научни рад[уреди | уреди извор]

Зоран Петровић Пироћанац радио је у Институту за политичке студије у Београду, у статусу научног сарадника. Као истраживач се бавио светском и регионалном геополитиком, геостратегијом и политикологијом, са посебним освртом на то како глобализација утиче на трансформацију светске цивилизације, националних држава и локалних култура.

Објавио је монографије које обрађују разне аспекте ових токова: геополитика 21. века, глобални тероризам (Ал Каида и други облици), економска шпијунажа, ратна пропаганда, злоупотреба медија, новија српска политичка историја итд.

Геополитика природних ресурса[уреди | уреди извор]

Монографска трилогија о геополитици ресурса — Геополитика воде, Геополитика хране и Геополитика енергије — је пионирски рад на ову тему у српским друштвеним наукама. По Пироћанцу, ова питања одређују даљу судбину и опстанак и Србије и других држава.

У свим озбиљним државама нико не може да води ефикасну спољну политику ако, као у Србији, покуша да игнорише знања геополитике. (...) Упустио сам се, пионирски, у поменута глобална питања, воду, храну и енергију, као суштинске проблеме човечанства, који ће умногоме променити међународне односе. (...) наша држава, као и у много чему другом, има недопустивих зјапећих рупа у поимању и вођењу онога што се назива state management.

— каже аутор за Геополитику.[7]

Анализа српске политичке номенклатуре[уреди | уреди извор]

Други пионирски допринос је анализа политичких структура у Србији, која је објављена 2012. године у монографији: Nomenclatura Serbica 1982-2013: елите, ентропијски модел политичке класе и континуитет српске номенклатуре.

У транзиционој Србији осим многих преломних промена у сферама економије, политике, идеологије и културе догодила се и драматична смена друштвених елита. У раздобљу транзиције је створен нови владајући слој који је временом добио препознатљива обележја политичке класе. У многим областима створене су владајуће групе које, мимо мерила вредности а на уштрб других слојева, успевају да реализују присвојену моћ. О томе зналачки, са довољно емпиријских илустрација и поткрепе, пише Зоран Петровић Пироћанац.

— каже Милош Кнежевић.[8]

Библиографија књига[уреди | уреди извор]

  • Хаос & безумље: са таласа Б-92, „Б-92“ и аутор, Београд, 1992.
  • Chronicle Of An Announced Death (са групом сарадника), БИНА, Београд, 1993.
  • The Media Happened to be There (са групом сарадника), прво издање „Боксит“, Милићи, 1994; друго проширено издање „Југоисток“, БИНА, „ЧиП Прес“ и „РаР“, Београд, 1994.
  • Избрисати српски вирус: мала антологија расизма и шовинизма на крају миленијума, „Југоисток“, Београд, 1999; друго проширено издање „Чигоја“, Београд. 2002. ISBN 978-86-7558-100-0.; треће проширено издање, Центар за геополитичке студије „Југоисток“, Београд. 2008. ISBN 978-86-911865-0-0.
  • Суноврат: од „Велике“ до мале Србије 1991-2000., „Југоисток“, Београд, 2000. (два издања)
  • Al-Qaida: Усама бен Ладен и "Зелена Коминтерна" против јудео-хришћанске цивилизације, „Евро“, Београд. 2002. ISBN 978-86-505-0022-4.
  • Мали појмовник геополитике: субјективни мултидисциплинарни глосар неопходан сваком ко промишља свет Трећег миленијума (лексикон), „Југоисток“ и ИПС, Београд. 2004. ISBN 978-86-7419-068-5.)
  • Седам посртања и осам усправљања. Светска антологија мисли, „Драслар Партнер“, „Југоисток“ и ИПС, Београд, 2005.
  • Економска шпијунажа: мали водич кроз историју економске обавештајности, до Десете револуције човечанства, „Драслар Партнер“, „Југоисток“ и ИПС, Београд. 2005. ISBN 978-86-7614-040-4.
  • Геополитика воде: хидрополитика, хидро-стресови и сукоби хидрауличког оружја XXI столећа, Институт за политичке студије и Центар „Југоисток“, Београд. 2007. ISBN 978-86-7419-140-8.
  • Геополитика хране: битна развојна компонента друштва у XXI столећу, Институт за политичке студије и Центар „Југоисток“, Београд. 2008. ISBN 978-86-7419-165-1.
  • Политички лидершип: огледи о пост-модерном вођству, Институт за политичке студије и Центар „Југоисток“, Београд. 2009. ISBN 978-86-7419-197-2.
  • Геополитика енергије: битна развојна компонента друштва у XXI столећу, Институт за политичке студије и Центар „Југоисток“. 2010. ISBN 978-86-7419-230-6.
  • La Serbie et l'ascension de Slobodan Milosević (1982-1992): anatomie d'une auto-dégradation, L'Harmattan, Paris. 2011. ISBN 978-2-296-56370-4.
  • Nomenclatura Serbica 1982-2013: елите, ентропијски модел политичке класе и континуитет српске номенклатуре, Институт за политичке студије, Београд. 2012. ISBN 978-86-7419-259-7.
  • Вашингтерна и Срби: од Труманових јаја, до Клинтоновог осиромашеног уранијума, Институт за политичке студије, Београд. 2013. ISBN 978-86-7419-253-5.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Умро новинар Зоран Петровић Пироћанац („Вечерње новости“, 5. април 2015)
  2. ^ „Нова књига Зорана Петровића Пироћанца“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Удружење новинара Србије, Београд, 10. новембар 2011.
  3. ^ Journalistes en Europe, Annuaire, Paris, 1984. pp. 68.
  4. ^ „Prosecutor versus Vujadin Popovic et al.“ (official transcripts), International Criminal Tribunal for Former Yugoslavia, Hague, 4 December 2007.
  5. ^ „EHESS juin 2009“[мртва веза], званична страна факултета
  6. ^ „Србин коме се Хаг извињавао“ Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2009), интервју са Петровићем, разговарала Олга Ђоковић, Интернет новине сербске, 30. август 2009.
  7. ^ „Право на ресурсни суверенитет: Др Зоран Петровић Пироћанац, научни сарадник у Институту за политичке студије, говори за Геополитику“, Геополитика, Београд, 2011
  8. ^ Кнежевић. М. „Политиколошке теме: -{Nomenclatura Serbica} 1982-2013.“, Дом културе Студентски град, Београд, 29. мај 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Петровић_Пироћанац&oldid=27523346”