Иво Јосиповић
Иво Јосиповић | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||
Датум рођења | 28. август 1957. | ||||||||||||||||
Место рођења | Загреб, СР Хрватска, ФНР Југославија | ||||||||||||||||
Држављанство | Хрватска | ||||||||||||||||
Народност | Хрват | ||||||||||||||||
Религија | агностик[1] | ||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Загребу | ||||||||||||||||
Професија | правник, музичар | ||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||
Супружник | Татјана Јосиповић | ||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||
Политичка странка | Независни[2] Раније: СКХ, СДП | ||||||||||||||||
Списак председника Хрватске | |||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||||
Иво Јосиповић (хрв. Ivo Josipović; Загреб, 28. август 1957) хрватски је композитор, правник и универзитетски професор и политичар. Јосиповић је био трећи председник Републике Хрватске.
Биографија
[уреди | уреди извор]У Загребу је завршио основну школу и средњу музичку школу, а 1980. завршио је студије права на Правном факултету Универзитета у Загребу, а затим (1983) студије компоновања на Музичкој академији у Загребу. Магистрирао је право 1985. године, а докторирао 1994. године.
Био је члан Савеза комуниста, а почетком 1990-их учествовао је у трансформацији Савеза комуниста Хрватске у Социјалдемократску партију. Године 1994. напушта политику, и враћа се 2003. на позив Ивице Рачана, када је на парламентарним изборима као кандидат СДП-а изабран за посланика у Хрватском сабору. Од 2007. године један је од најближих сарадника новог председника СДП Зорана Милановића.
Године 2009. је на страначким предизборима победио Љубу Јурчића те тако стекао службену номинацију за страначког кандидата на предстојећим председничким изборима. С обзиром на његову већ постојећу кандидатуру, загребачки градоначелник Милан Бандић је избачен из СДП-а чим је најавио да ће се кандидовати као независни кандидат. Након другог круга председничких избора, 10. јануара 2010. године, Иво Јосиповић је изабран за трећег председника Републике Хрватске, победивши Милана Бандића. На дужност је ступио 18. фебруара.
Јосиповић је аутор шездесетак научних и стручних радова с подручја кривичног и међународног кривичног права и сарадник у више законских пројеката. Ванредни је професор на Правном факултету у Загребу и гост предавач на домаћим и иностраним високим училиштима. Заступао је Хрватску пред међународним судовима (козаступник РХ при Међународном суду у Хагу) и учествовао на више међународних конференција.
Јосиповић је 7. августа 2011. дао изјаву за јавност везану за хрватску операцију „Олуја“ и Србе[3][4] да ће Срби и Хрвати заједнички у Книну славити побједу Хрватске, која је изазвала осуде његових ријечи од стране Удружења избјеглих Срба у Републици Српској и Удружења резервних војних старјешина Републике Српске Крајине.[5][6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Cvrtila, Marijana. „Teolozi o izjavi biskupa Štambuka: Predsjednik ne treba biti katolik, nego moralna osoba > Slobodna Dalmacija > Hrvatska”. Slobodnadalmacija.hr. Приступљено 15. 03. 2013.
- ^ Председник Републике Хрватске не може бити члан нити једне странке.
- ^ Радио телевизија Републике Српске: Јосиповић: Хрвати морају да разумију Србе, 07.08.2011. (језик: српски)
- ^ Радио телевизија Србије: Заједничко обележавање Олује! 07.08.2011. (језик: српски)
- ^ Радио телевизија Републике Српске: Оштре реакције: Јосиповић увриједио Србе, 08.08.2011. (језик: српски)
- ^ РТВ БН: Срби никад неће славити побједу Хрватске у Олуји, 08.08.2011. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2016) (језик: српски)