Колинда Грабар Китаровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Колинда Грабар Китаровић
Колинда Грабар-Китаровић
Колинда Грабар-Китаровић
Биографија
Датум рођења (1968-04-29) 29. април 1968. (47 год.)
Место рођења Ријека (Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Социјалистичка Федеративна Република Југославија)
Супружник Јаков Китаровић
Деца Двоје
Држављанство Хрватска Хрватско
Етничка припадност Хрватица
Вероисповест Католицизам
Политичка партија Независни[1]
Раније: ХДЗ (1993-2015)
Универзитет Универзитет у Загребу
Дипломатска академија у Бечу
Професија Дипломата, политичарка
Мандат(и)
4. председник Хрватске
Тренутна функција
Функцију обавља од 19. фебруара 2015
Председник Владе Зоран Милановић
Претходник Иво Јосиповић
Помоћница генералног секретара НАТО-а за јавну дипломатију
4. јул 2011. — 2. октобар 2014.
Претходник Стефани Бабст (Stefanie Babst) (в.д.)
Наследник Тед Вајтсајд (Ted Whiteside) (в.д.)
Амбасадор Републике Хрватске у САД
8. март 2008. — 4. јул 2011.
Претходник Невен Јурица
Наследник Вице Скрачић (в.д.)
Министар спољних и европских послова
17. фебруар 2005. — 12. јануар 2008.
Председник Владе Иво Санадер
Претходник Миомир Жужуљ (министар спољних послова); Невен Мимица (министар европских интеграција)
Наследник Гордан Јандроковић
Министар европских интеграција
23. децембар 2003. — 17. фебруар 2005.
Председник Владе Иво Санадер
Претходник Невен Мимица

Колинда Грабар Китаровић (Ријека, 29. април 1968) је хрватска политичарка, дипломата и четврта председница Републике Хрватске. Прва је жена на тој функцији. Од 2005. до 2008. била је на дужностима министра спољних послова и европских интеграција, да бих од 2008. до 2011. била на позицији амбасадора Хрватске у Сједињеним Америчким Државама, а од 2011. до 2015. је била помоћник генералног секретара НАТО-а за јавну дипломатију. На изборима 11. јануара 2015. изабрана је за председницу Републике Хрватске, победивши у другом кругу Иву Јосиповића.

Биографија[уреди]

Рођена је у Ријеци у тадашњој СФР Југославији. Захваљујући програму размене ученика, део детињства и младости провела је у Сједињеним Америчким Државама где је и матурирала у средњој школи у Лос Аламосу у савезној држави Нови Мексико. Године 1993. дипломирала је енглески и шпански језик на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Од 2000. је магистар наука након постдипломских студија из области међународних односа на Факултету политичких наука Свеучилишта у Загребу (теза о америчко-совјетским односима у време Реганове администрације и завршетку Хладног рата).

Професионалну каријеру започела је у Министарству науке и технологије, да би се 1993. запослила у Министарству спољних послова, где је прво радила као саветница у кабинету заменика министра, а потом као начелница сектора за Северну Америку. Године 1997. одлази у амбасаду РХ у Канади, прво као дипломатски саветник, а затим као министар саветник.

На парламентарним изборима 2003. изабрана је за заступницу у Хрватском Сабору. Дана 23. децембра 2003. именована је за министарку за европске интеграције. Дана 18. јануара 2005. постаје шеф преговарачког тима за преговоре о приступању Европској унији. Након спајања Министарства спољних послова и Министарства за европске интеграције, именована је за министарку спољних послова и европских интеграција. На тој дужности остаје до 12. децембра 2008. За време њеног мандата Хрватска је започела преговоре за чланство у ЕУ. Дана 19. марта 2008. ступила је на дужност амбасадора Хрватске у САД.

У Северноатлантском савезу била је задужена за јавну дипломатију, односно „комуникацијску стратегију и приближавање НАТО-а обичним људима“.

Чланица је Трилетарне комисије.

Удата је за Јакова Китаровића, мајка је двоје деце.

Активно говори енглески, шпански и португалски језик, а пасивно немачки, италијански и француски.

Председнички избори 2014/2015[уреди]

Дана 12. јуна 2014. званично је постала кандидаткиња ХДЗ-а за председницу Хрватске на предстојећим председничким изборима. Изборни програм, назван "За бољу Хрватску", представила је 11. новембра 2014.

На председничким изборима 2014./2015. подржали су је Хрватска демократска заједница - ХДЗ, Хрватска сељачка странка - ХСС, Хрватска странка права др Анте Старчевић- ХСП АС, Блок пензионери заједно - БУЗ, Хрватска демохришћанска странка - ПАМ, Загорска демократска странка - ЗДС, Хрватска социјално-либерална странка - ХСЛС, ХРАСТ - Покрет за успешну Хрватску.

Референце[уреди]

  1. Председник Републике Хрватске не може бити члан нити једне странке.

Спољашње везе[уреди]