Пређи на садржај

Континентална хокејашка лига

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са КХЛ)
Континентална хокејашка лига
Тренутна сезона или такмичење:
Current sports event 2025/26.
Лого КХЛ
СпортХокеј на леду
Основана2008.
Број тимова22
Држава Русија (19)
 Белорусија (1)
 Казахстан (1)
 Кина (1)
Степен1
Нижи степеннема
Највише титулаАк Барс Казањ
Металург
ЦСКА (3)
Тренутни
првак
Локомотива (1. титула)

Континентална хокејашка лига (КХЛ; рус. Континентальная хоккейная лига, КХЛ) је међународна хокејашка лига Евроазије. Лига је основана 2008. године, а већ 2009. проглашена је као најјаче хокејашко клупско такмичење у Европи.[1][2]

У лиги је током првих 6 сезона учествовало укупно 30 тимова, од тога 22 из Русије, два из Словачке, а по један из Белорусије, Казахстана Летоније, Украјине и Хрватске. Прво такмичење Континенталне хокејашке лиге одржано је у сезони 2008/09. Од сезоне 2014/15. новајлија у лиги је фински Јокерит.

Историја

[уреди | уреди извор]

Лига је формирана од Руске суперлиге (РСЛ) и шампиона друге дивизије из сезона сезоне 2007/08, са укупно 24 тима: 21 из Русије и по један из Белорусије, Летоније и Казахстана. Екипе су биле подељене у четири дивизије, на основу учинка у претходним сезонама.

Почетак четврте сезоне остао је у сенци авионске несреће Локомотиве из Јарославља 7. септембра 2011. године, у којој су готово сви чланови тима ХК Локомотива Јарослављ изгубили животе убрзо након полетања на утакмицу отварања сезоне у Минску. Утакмица Купа отварања у Уфи, која је већ била у току када је стигла вест о катастрофи, прекинута је. У знак сећања на трагедију, 7. септембар је остао дан жалости током којег се нису играле утакмице регуларног дела КХЛ сезоне све до завршетка сезоне 2017/18.

Промене у броју тимова

[уреди | уреди извор]

У сезони 2009/10, лиги се придружио Автомобилист, док је Химик пребачен у нижи ранг такмичења. У сезони 2010/11, лиги је приступила Југра.

Након неколико покушаја тимова из Средње Европе и Скандинавије да се придруже КХЛ-у, проширење ван граница бившег Совјетског Савеза коначно је остварено 2011. године. Лев Попрад, новоосновани клуб са седиштем у Попраду у Словачкој, примљен је у лигу. Међутим, након само једне сезоне, Лев је замењен истоименим тимом, Лев Праг, из Прага у Чешкој, док су се Слован Братислава из Братиславе и украјински Донбас из Доњецка придружили КХЛ-у као нови тимови у сезони 2012/13.[3] Лев и Слован су се пласирали у плеј-оф у својој првој КХЛ сезони.

Током 2013. године, лиги су се придружили Медвешчак из Загреба (Хрватска), који је претходно наступао у аустријској лиги, и руски клуб Адмирал, чиме је лига додатно проширена.[4] Лига је током сезоне 2013/14 бројала 28 тимова, од којих је 21 био из Русије, а 7 из других држава.

У 2014. године, лиги су приступили фински Јокерит из Хелсинкија, Лада (која је претходно већ играла у лиги) и новоформирани тим Сочи.[5] Међутим, Донбас није наступао у сезони 2014/15 због руског мешања у рат у Донбасу у Украјини, иако је постојала намера да се клуб касније врати у такмичење.[6] Још два тима, Лев Праг и Спартак Москва, такође су се повукли из сезоне 2014/15. због финансијских проблема.[7][8]

Пре почетка сезоне 2015/16, Атлант Митишчи се повукао из КХЛ-а због финансијских проблема, док се Спартак Москва вратио након једногодишње паузе.[9] Новоформирани кинески клуб Црвена звезда Куенлуен из Пекинга примљен је у такмичење за сезону 2016/17.[10] Кунлун је основан у склопу напора Кине да припреми конкурентну репрезентацију за Зимске олимпијске игре 2022. у Пекингу.[11]

Пре почетка сезоне 2017/18, Медвешчак из Загреба повукао се из лиге како би се поново придружио аустријској лиги, док је Металург Новокузњецк избачен у ВХЛ.[12]

Након завршетка сезоне 2018/19, Слован Братислава се повукао из КХЛ-а због финансијских проблема како би се поново придружио словачкој Типспорт лиги.[13]

2020–данас

[уреди | уреди извор]

На дан 24. фебруара 2022. године, фински клуб Јокерит објавио је да се повлачи из лиге до краја сезоне, укључујући и плеј-оф, због руске инвазије на Украјину 2022. године.[14] Дана 27. фебруара 2022. године, летонски клуб Динамо Рига најавио је да ће се такође повући из истих разлога.[15]

Пре почетка сезоне 2023/24, Лада Тољати се поново придружила КХЛ-у. Дана 27. јуна 2025. године, након завршетка седнице Управног одбора КХЛ-а, објављено је да је Витјаз искључен из чланства КХЛ-а до 2030. године. Свим играчима тима додељен је статус „неограничено слободног агента” од 15. јула 2025. године, осим у случајевима када се до тог датума спортска права на играче не пренесу на други клуб путем размене.[16] Хокејашки клуб Црвена звезда Кунлуен је 7. августа 2025. године преименован у Шангај драгонсе.

Такмичарски систем

[уреди | уреди извор]

Лигашки део сезоне игра се у 56 кола. Сваки тим игра по 4 утакмице против екипа које се налазе у истој дивизији (20 утакмица), и по 2 утакмице против осталих 18 тимова (36 утакмица).

У лигашком делу такмичења лига је подељена на 4 дивизије које носе имена по великанима руског хокеја: дивизија Бобров, дивизија Тарасов, дивизија Харламов и дивизија Чернишев. Тимови из дивизија Бобров и Тарасов су распоређени у Западну Конференцију, док су екипе из дивизија Чернишев и Харламов сврстане у Источну конференцију. По 8 најбоље пласираних екипа након лигашког дела такмичења у свакој дивизије обезбеђује право наступа у доигравању (плеј-оф). Плеј оф се одржава по систему елиминација, од четвртфинала до финала конференције. Победници конференција играју финални меч за трофеј Купа Гагарина, односно за победника КХЛ лиге.[17] Од друге сезоне тим који освоји прво место након лигашког дела сезоне добија тројеј победника Континенталног купа.

Клубови у сезони 2025/26

[уреди | уреди извор]
Дивизија Клуб Град Основан У КХЛ-у
Западна конференција
Дивизија Бобров Лада Русија Тољати 1976 2023
СКА Русија Санкт Петербург 1946 2008
Сочи Русија Сочи 2014 2014
Спартак Русија Москва 1946 2008
Торпедо Русија Нижњи Новгород 1946 2008
Дивизија Тарасов
Динамо Минск Белорусија Минск 1976 2008
Динамо Москва Русија Москва 1946 2010
Локомотива Русија Јарослављ 1949 2008
Северстал Русија Череповец 1956 2008
ЦСКА Русија Москва 1946 2008
Шангај драгонси Кина Шангај 2025 2025
Источна конференција
Дивизија Харламов
Автомобилист Русија Јекатеринбург 2006 2009
Ак Барс Русија Казањ 1956 2008
Металург Магнитогорск Русија Магнитогорск 1955 2008
Нефтехимик Русија Нижњекамск 1968 2008
Трактор Русија Чељабинск 1947 2008
Дивизија Чернишев Адмирал Русија Владивосток 2013 2013
Авангард Русија Омск 1950 2008
Амур Русија Хабаровск 1966 2008
Барис Казахстан Астана 1999 2008
Салават Јулаев Русија Уфа 1961 2008
Сибир Русија Новосибирск 1962 2008

Статистика

[уреди | уреди извор]

Шампиони

[уреди | уреди извор]
Сезона Победник Купа Гагарина Финалист Бронзана медаља Победник Континенталног купа Победник Купа Локомотиве
2024/25. Русија „Локомотива“ Јарослављ (1) Русија „Трактор“ Чељабинск Русија „Локомотива“ Јарослављ Русија „Локомотива“ Јарослављ
2023/24. Русија „Металург“ Магнитогорск (3) Русија „Локомотива“ Јарослављ Русија „Динамо“ Москва Русија „Ак Барс“ Казањ
2022/23. Русија „ЦСКА“ Москва (3) Русија „Ак Барс“ Казањ Русија „СКА“ Санкт Петербург Русија „ЦСКА“ Москва
2021/22. Русија „ЦСКА“ Москва (2) Русија „Металург“ Магнитогорск Није одлучено Русија „Авангард“ Омск
2020/21. Русија „Авангард“ Омск (1) Русија „ЦСКА“ Москва Русија „ЦСКА“ Москва Русија „Ак Барс“ Казањ
2018/19. Русија „ЦСКА“ Москва (1) Русија „Авангард“ Омск Русија „ЦСКА“ Москва Русија „СКА
2017/18. Русија „Ак Барс“ Казањ (3) Русија „ЦСКА“ Москва Русија „СКА Русија „СКА
2016/17. Русија „СКА (2) Русија „Металург“ Магнитогорск Русија „ЦСКА“ Москва Русија „Металург“ Магнитогорск
2015/16. Русија Металург Магнитогорск (2) Русија „ЦСКА“ Москва Русија „ЦСКА“ Москва Русија „ЦСКА“ Москва
2014/15. Русија „СКА (1) Русија „Ак Барс” Русија „ЦСКА“ Москва Русија „Металург“ Магнитогорск
2013/14. Русија Металург Магнитогорск (1) Чешка ХК Лев Русија „Динамо“ Москва Русија „Динамо“ Москва
2012/13. Русија „Динамо“ Москва (2) Русија „Трактор“ Чељабинск Русија „СКА“ Санкт Петербург Русија „СКА“ Санкт Петербург Русија „Динамо“ Москва
2011/12. Русија „Динамо“ Москва (1) Русија „Авангард“ Омск Русија „Трактор“ Чељабинск Русија „Трактор“ Чељабинск Русија „Салават Јулаев“ Уфа
2010/11. Русија „Салават Јулаев“ Уфа (1) Русија „Атлант“ Митишчи Русија „Локомотива“ Јарослављ Русија „Авангард“ Омск Русија Динамо Москва
2009/10. Русија „Ак Барс“ Казањ (2) Русија „ХК МВД“ Балашиха Русија „Салават Јулаев“ Уфа Русија „Салават Јулаев“ Уфа Русија „Ак Барс“ Казањ
2008/09. Русија „Ак Барс“ Казањ (1) Русија „Локомотива“ Јарослављ Русија „Металург“ Магнитогорск Русија „Салават Јулаев“ Уфа Русија „Салават Јулаев“ Уфа

Табела свих времена

[уреди | уреди извор]

Од оснивања лиге 2008. године, у шампионатима Континенталне хокејашке лиге учествовало је укупно 35 екипа. Од тог броја, 32 тима су се пласирала у доигравање (плеј-оф) у барем једној сезони.

У табели су наведени пласмани екипа након регуларног дела првенства Континенталне хокејашке лиге, док боје означавају остварени домет у доигравању. Екипе су поређане према њиховим најбољим резултатима у историји такмичења.

Сезона 2019/20. није завршена због пандемије корона вируса.

Екипа 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027
ЦСКА 4 12 19 18 6 12 1 1 1 2 1 1 1 7 2 13 11 7
Ак Барс 2 8 4 6 2 4 4 12 7 4 8 2 2 5 4 8 7 4
Металург (Мг) 6 3 5 4 7 2 6 8 3 8 6 13 7 1 10 3 4 1
СКА 8 2 7 2 1 3 2 10 2 1 2 3 6 3 1 2 13 9
Динамо (Москва)* 7 5 6 3 4 1 3 6 4 18 10 7 3 8 6 1 5 11
Локомотива 3 7 3 В 8 15 10 2 5 5 4 11 5 11 3 4 1 3
Авангард 16 11 1 5 3 20 8 5 6 12 7 6 4 10 8 5 8 2
Салават Јулајев 1 1 2 8 9 8 14 9 15 10 11 12 8 4 7 6 3 13
Трактор 12 18 18 1 5 19 15 19 10 6 17 21 9 2 16 11 2 14
Атлант 5 6 8 9 17 17 16 М М М М М М М М М М М
Лев (Праг)  Чешка 15 5
ХК МВД 18 4
Сибир 19 20 11 20 12 13 7 7 19 14 18 10 18 14 11 18 15 16
Автомобилист ВЛ 19 20 22 26 14 18 14 21 7 3 8 12 18 9 9 6 8
Спартак 9 10 12 19 23 23 М 21 26 16 13 9 16 12 19 7 9 12
Барис  Казахстан 15 14 14 10 10 7 11 17 13 19 5 4 11 17 20 22 23 18
Торпедо 11 15 17 7 20 9 12 11 9 11 14 15 14 16 5 14 14 10
Јокерит  Финска 5 3 12 3 9 5 10 6
Динамо (Минск)  Белорусија 22 17 16 13 19 26 9 18 8 20 24 24 15 13 18 16 10 5
Динамо (Рига)  Летонија 10 13 13 15 24 10 21 22 28 26 16 23 23 22
Северстал 17 16 9 11 11 18 17 27 23 17 22 20 13 9 14 10 12 6
Нефтехимик 14 9 15 17 14 25 22 16 20 9 19 16 20 15 15 17 17 15
Адмирал 16 19 13 16 22 21 22 М 23 13 20 16 20
Донбас  Украјина В 18 6
Сочи 13 4 14 15 12 19 21 21 22 21 21 22
Витјаз 23 23 21 23 22 24 20 24 11 21 15 14 17 20 12 23 19
Амур 20 21 22 12 25 28 28 25 22 13 23 17 19 19 17 15 22 17
Југра ВЛ ВЛ 10 14 16 22 25 23 25 27 В В В В В В В В
Лада 13 22 В В В В 24 26 27 25 В В В В В 12 20 21
Слован  Словачка 13 21 26 15 17 24 25
Медвешчак  Хрватска 11 23 20 24
Шангај драгонси  Кина 18 23 20 18 22 24 21 19 18 19
Металург (Нк) 21 24 23 16 21 27 27 28 29 В В В В В В В В В
Лев (Попрад)  Словачка 21
Химик 24 ВЛ М М М М М В В В В В В В В В В В
Боја Значење
Црвена Освајач Гагариновог купа
Жута Вицешампион
Зелена Полуфиналиста
Светлоплава Четвртфиналиста
Плава Учесник доигравања (плеј-офа)
Светлосива Екипа која се није пласирала у доигравање
Сива Екипа која није учествовала у сезони

Појединачни рекорди

[уреди | уреди извор]
Трофеј победника Гагариновог купа

Лигашки део сезоне[18]

Рекорд Хокејаш Сезона
МВП поени 80 Русија Александар Радулов (Ufa) 2010/11
Голови 35 Чешка Јан Марек (Магнитогорск)
Чешка Павел Брендл (Торпедо)
Словачка Марцел Хоса (Динамо Рига)
Русија Сергеј Мозјакин (Магнитогорск)
2008/09
2008/09
2009/10
2012/13
Асистенције 60 Русија Александар Радулов (Салават) 2010/11
Шутеви на гол 234 Канада Кевин Далман (Барис) 2011/12
Плус/минус +45 Норвешка Патрик Торенсен (Салават) 2009/10
Искључење (мин) 374 Канада Дарси Верот (Витјаз) 2009/10
Одбране (голмани) 33 Финска Кари Рамо (Авангард) 2010/11
Утакмице без примљеног гола 9 Сједињене Америчке Државе Роберт Еш (СКА)
2008/09

Рекорди у плеј-офу[18]

Рекорд Хокејаш Сезона
МВП поени 22 Чешка Јожеф Вашичек (Локомотива) 2010/11
Голови 14 Русија Михаил Анисин (Динамо Москва) 2011/12
Асистенције 15 Чешка Јожев Вашичек (Локомотива)
Словачка Павол Демитра (Локомотива)
Норвешка Патрик Торенсен (Салават)
Русија Александар Радулов (Салават)
Русија Денис Кокарев (Динамо Москва)
2010/11
2010/11
2010/11
2010/11
2012/13
Шутеви на гол 82 Русија Јевгениј Кузњецов (Трактор) 2012/13
Плус/минус +16 Словачка Доминик Грањак (Динамо Москва) 2012/13
Искључења (мин) 69 Русија Григориј Панин (Ак Барс) 2008/09
Одбране (голмани) 16 Русија Александар Јерјоменко (Динамо Москва)
2011/12
2012/13.
Утакмице без примљеног гола 5 Русија Георгиј Гелашвили (Локомотива)
Канада Мајкл Гарнет (Трактор)
2008/09
2012/13.

Трофеји и награде

[уреди | уреди извор]

Победник плеј офа добија пехар Гагариновог купа, а освајач титуле у КХЛ лиги се уједно рачуна и као првак Русије без обзира на земљу из које тим долази. Екипа која освоји прво место на лигашкој табели након 56 кола осваја трофеј Континенталног купа, док такође победници по конференцијама након лигашког дела добијају трофеј победника купа источне односно западне конференције.

Такође лига награђује и играче у појединачној конкуренцији, попут награде за најкориснијег играча регуларног дела сезоне и плеј офа (МВП) и за најбољег дебитанта у лиги ("Руки").

Свака сезона започиње утакмицом Супер купа (Кубок Открытия) коју играју прошлосезонски финалисти. Од 2011. године овај куп се назива Куп Локомотиве у част страдалим играчима и стручном штабу ХК Локомотиве из Јарославља.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ KHL to match NHL in five years RT, 2009-05-15
  2. ^ "Russian league tops first CHL ranking". Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. јануар 2010) Retrieved 2009-11-03.
  3. ^ „Lev from Slovakia to Prague”. IIHF.com. 30. 3. 2012. Архивирано из оригинала 24. 8. 2013. г.. 
  4. ^ „Medveščak to join the league from 2013–14 season”. khl.ru. 29. 4. 2013. 
  5. ^ „Welcome, Jokerit and Sochi; welcome back, Lada”. 30. 4. 2014. Приступљено 3. 5. 2014. 
  6. ^ „Donbass to miss 2014–15 season”. 19. 6. 2014. Приступљено 19. 6. 2014. 
  7. ^ „Naděje vyhasla. Lev Praha definitivně končí v KHL”. 1. 7. 2014. Приступљено 1. 7. 2014. 
  8. ^ „У министра конструктивная позиция по легионерам”. 22. 4. 2014. Приступљено 10. 5. 2014. 
  9. ^ „League confirms format for 2015–16 season”. en.khl.ru. 
  10. ^ KHL (25. 6. 2016). „It's Official! Kunlun Red Star joins the KHL”. en.KHL.ru. Приступљено 26. 6. 2016. 
  11. ^ Tom Boka (16. 3. 2025). „China Hockey Team at the 2022 Olympics – Part I: How it All Began”. AsianIceHockey.com. Приступљено 19. 6. 2025. 
  12. ^ „League confirms list of participant clubs for 2017–18 Championship”. Khl. 25. 5. 2017. 
  13. ^ „Slovan Bratislava officially leaves KHL”. Eurohockey.com. 
  14. ^ „Finnish club leaving KHL ahead of playoffs amid Russian invasion of Ukraine”. Yahoo! Sports. 24. 2. 2022. 
  15. ^ „Latvia's Dinamo Riga withdraws from KHL amidst Ukraine invasion”. стр. 1. Приступљено 28. 2. 2022. 
  16. ^ „«Витязь» исключен из состава участников Фонбет КХЛ сезонов 2025/2026-2029/2030”. КХЛ. 2025-06-27. Приступљено 2025-06-27. 
  17. ^ „Structure and terms for the second stage of 2011-12 KHL championship - Russian Open Ice Hockey Championship” (PDF). Приступљено 9. 4. 2013. 
  18. ^ а б „"Kontinental Hockey League Records". Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]