Континентална хокејашка лига 2013/14.

С Википедије, слободне енциклопедије
КХЛ сезона 2013/14.
Лига Континентална хокејашка лига
Спорт Хокеј на леду
Трајање 4. септембар 2013. — 30. април 2014.
Број екипа 28
Утакмица 756
Куп Локомотиве Русија Динамо Москва
Континентални куп Русија Динамо Москва
Гагаринов куп Русија Металург Мг. (1)
Финалиста Чешка ХК Лев
Резултат у серији 4:3
Најкориснији играч финала Русија Сергеј Мозјакин
Металург Мг

КХЛ сезона 2013/14. била је шеста по реду сезона најјаче европске лиге у хокеју на леду у организацији КХЛ лиге. У лиги је учествовало 28 клубова из 8 земаља, а новајлије у лиги су Медвешчак из Загреба и Адмирал из Владивостока. Лигашки део сезоне трајао је од 4. септембра 2013. до 4. марта 2014, док је за време трајања Зимских олимпијских игара у Сочију трајала пауза у такмичењу (од 30. јануара до 25. фебруара). Сезона је почела утакмицом Локомотива купа 4. септембра 2013. године између московског Динама и Трактора из Чељабинска. Динамо је победио са 5:1 и трећи пут освојио Куп Локомотиве. Утакмица свих звезда играна је у Братислави 11. јануара.

Плејоф серија играла се на 4 добијене утакмице од 7. марта до 30. априла, а окончана је победом екипе Металурга из Магнитогорска која је у финалу Гагариновог купа победила прашки Лев са укупно 4:3 у победама. За најкориснијег играча лиге проглашен је руски хокејаш Сергеј Мозјакин.

Промене у лиги[уреди | уреди извор]

У односу на сезону 2012/13. лига је увећана за два нова клуба, чиме је број клубова увећан на укупно 28 (из 8 земаља: Русија, Белорусија, Казахстан, Украјина, Летонија, Чешка, Словачка и Хрватска). Прво је 27. априла 2013. управа лиге објавила да је нови члан руски клуб Адмирал из Владивостока,[1] да би два дана касније било потврђено и чланство за хрватски Медвешчак из Загреба.[2]

Екипа Витјаза се из Чехова преселила у Подољск (Московска област),[3] а Торпедо из Нижњег Новгорода је пребачен из западне у источну конференцију.

Улазни драфт лиге одржан је 25. и 26. маја 2013. у Доњецку, а право првог избора на драфту имала је екипа Амура из Хабаровска.[4] На драфту су учествовала укупно 174 хокејаша.

Клубови учесници[уреди | уреди извор]

У лиги је учествовало укупно 28 клубова из 8 земаља, од чега је 21 клуб из Русије, док је по један клуб из Казахстана, Украјине, Белорусије, Летоније, Чешке, Словачке и Хрватске.

Дивизија Клуб Град Основан У КХЛ-у
Западна конференција
Дивизија Бобров Динамо Минск Белорусија Минск 1976 2008
Динамо Рига Летонија Рига 1946 2008
Лев Праг Чешка Праг 2012 2012
Медвешчак Хрватска Загреб 1961 2013
СКА Русија Санкт Петербург 1946 2008
Слован Братислава Словачка Братислава 1921 2012
ЦСКА Русија Москва 1946 2008
Дивизија Тарасов
Атлант Русија Митишчи 2005 2008
Витјаз Русија Подољск 1996 2008
Динамо Москва Русија Москва 1946 2010
Локомотива Русија Јарослављ 1949 2008
Донбас Украјина Доњецк 2001 2012
Северстал Русија Череповец 1956 2008
Спартак Русија Москва 1946 2008
Источна конференција
Дивизија Харламов Автомобилист Русија Јекатеринбург 2006 2009
Ак Барс Русија Казањ 1956 2008
Металург Магнитогорск Русија Магнитогорск 1955 2008
Нефтехимик Русија Нижњекамск 1968 2008
Торпедо Русија Нижњи Новгород 1946 2008
Трактор Русија Чељабинск 1947 2008
Југра Русија Ханти-Мансијск 2006 2010
Дивизија Чернишев Адмирал Русија Владивосток 2013 2013
Авангард Русија Омск 1950 2008
Амур Русија Хабаровск 1966 2008
Барис Казахстан Астана 1999 2008
Металлург Русија Новокузњецк 1949 2008
Салават Јулаев Русија Уфа 1961 2008
Сибир Русија Новосибирск 1962 2008

Регуларни део сезоне[уреди | уреди извор]

Куп отварања[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Куп Локомотиве

Регуларни део сезоне 2013/14. почео је утакмицом купа отварања (осносно Локомотива купа) која је играна 4. септембра 2013. у Москви између прошлосезонских финалиста Гагариновог купа. Састали су се домаћи тим Динамо Москва и Трактор из Чељабинска. Победу је однела екипа Динама која је славила резултатом 5:1 (по трећинама 0:1, 2:0, 3:0). Иако је гостујућа екипа повела са 1:0 голом Јегора Дугина, домаћи тим је успео да головима Петушка, Бабенка, Комарова, Соина и Цветкова преокрене резултат у своју корист и забележи коначну победу. Била је то укупно трећа, односно друга у низу титула освајача купа отварања за московски тим.

Утакмица свих звезда[уреди | уреди извор]

КХЛ ол-стар 2014.
1 2 3 Р
Запад 6 6 6 18
Исток 5 5 6 16
Датум 11. јануар 2014.
Арена Словнафт арена
Град Братислава (Словачка)
Гледалаца 10.055

Шести по реду егзибициони меч свих звезда КХЛ лиге одигран је 11. јануара 2014. у Словнафт арени у Братислави (Словачка), а службени домаћин спектакла био је хокејашки клуб Слован. Поред утакмице између најбољих састава западне и источне конференције лиге, у егзибиционом делу хокејаши су се надметали за појединачна признања у разним техничким елементима хокејашке игре.

Дан раније, 10. јануара одиграна је пријатељска утакмица између ветерана Совјетског Савеза и некадашње Чехословачке.[5]

Навијачи су по свом избору гласали за најбоље играче лиге, закључно са 29. новембром 2013, а на основу њихових гласова одређена је стартна шесторка оба тима.[6] Резервну поставу одредили су акредитовани новинари 10. децембра,[7] док је управа лиге два дана касније одредила тренере за оба тима и преостале играче.[8]

Навећи број гласова навијача добили су Иља Коваљчук (укупно 18.638 гласова), Александар Радулов (15.510), Сергеј Мозјакин (14.964) и Данис Зарипов (12.715), док је ван Русије највише гласова припало одбрамбеном играчу ришког Динама Сандису Озолињшу (11.205 гласова).

Екипа Запада Екипа Истока
Голмани[9]
Словачка 32 Јарослав Јанус (Слован)[10] Финска 19 Мико Коскинен (Сибир)
Русија 48 Иван Лисутин (Витјаз) Русија 30 Константин Барулин (Ак Барс)
Одбрамбени играчи
Сједињене Америчке Државе 2 Дерон Квинт (Спартак) Русија 3 Андреј Зубарев (Салават)
Русија 5 Богдан Киселевич (Северстаљ) Русија 4 Кирил Кољцов (Салават)
Русија 6 Денис Денисов (ЦСКА) Финска 11 Јусо Хијетанен (Торпедо)
Летонија 8 Сандис Озолињш (Динамо Рига) Канада 26 Шон Хешка (Ак Барс)
Канада 55 Кертис Фостер (Медвешчак) Русија 28 Денис Куљаш (Авангард)
Русија 73 Максим Чудинов (ХК СКА) Канада 44 Крис Ли (Металург Мгн)
Русија 77 Иља Горохов (Локомотива Ј) Русија 82 Јевгениј Медведев (Ак Барс)
Играчи у нападу
Русија 10 Виктор Тихонов (ХК СКА) Русија 7 Енвер Лисин (ЦСКА)
Канада 14 Џонатан Чичу (Медвешчак) Казахстан 8 Талгат Жајлауов (Барис)
Белорусија 16 Џеф Плат (Динамо Минск) Русија 10 Сергеј Мозјакин (Металург Мгн)
Русија 17 Иља Коваљчук (ХК СКА) Финска 12 Јори Лехтере (Сибир)
Словачка 18 Мирослав Шатан (Слован) Русија 16 Денис Паршин (Торпедо)
Русија 31 Максим Афиногенов (Витјаз) Русија 24 Александар Попов (Авангард)
Русија 47 Александар Радулов (ЦСКА) Русија 25 Данис Зарипов (Металург Мгн)
Словачка 61 Милан Бартович (Слован) Сједињене Америчке Државе 27 Брендон Боченски (Барис)
Русија 74 Николај Прохоркин (ЦСКА) Чешка 43 Јан Коварж (Металург Мгн)[тражи се извор]
Словачка 81 Марцел Хоса (Динамо Рига) Русија 70 Јегор Миловзоров (Њефтехимик)
Финска 87 Леонид Комаров (Динамо Москва) Чешка 88 Јакуб Петружалек (Ак Барс)
Чешка 21 Јакуб Клепиш (Лев Праг) Русија 98 Фјодор Малихин (Автомобилист)
Тренери
Летонија Олег Знарок (Динамо Москва) Русија Валериј Белов (Ак Барс)
Финска Јука Јалонен (ХК СКА) Канада Мајк Кинан (Металург Мгн)
Русија Фјодор Канарејкин (Спартак) Русија Дмитриј Квартаљнов (Сибир)

Утакмица је завршена победом селекције Запада резултатом 18:16, а била је то уједно и прва победа екипе Запада у досадашњих 6 одиграних утакмица.

11. јануар 2014.
19:00 		ЗАПАД 18 : 16
(6 : 5, 6 : 5, 6 : 6) 		ИСТОК Словнафт арена (Братислава)
Посетилаца: 10.055

Лигашки део сезоне[уреди | уреди извор]

Регуларни део сезоне почео је утакмицом купа отварања 4. септембра 2013. и трајао је до 4. марта 2014. године. Свака екипа одиграла је укупно 54 утакмице, а по 8 најбоље пласираних екипа из обе дивизије обезбедило је пласман у плејоф.

Исход сваке утакмице бодовао се на следећи начин:

  • 3 бода – победа након 60 минута (у табели ознака П);
  • 2 бода – победа након продужетка (ППр) или након извођења пенала (ППен);
  • 1 бод – пораз након продужетка (ИПр) или након извођења пенала (ИПен)
  • 0 бодова – пораз у регуларном делу утакмице (И)

Табела лигашког дела[уреди | уреди извор]

Пласман у конференцији одређује положај приликом жреба за плејоф. По 8 најбољих тимова из обе конференције обезбедило је пласман у доигравање, али су прве две позиције у свакој од конференција резервисане за победнике дивизија (по две дивизије у обе конференције).

Екипе које нису успеле да се изборе за наступ у плејофу, и за борбу за Гагаринов трофеј, сезону су окончале у разигравању за Куп наде (рус. Кубок Надежды).

# Западна конференција Ут. П ППр ППен ИПен.. ИПр. И ДГ ПГ Бод.
1. Русија Динамо Москва 54 34 2 2 5 0 11 171 113 115
2. Русија ХК СКА 54 30 1 4 4 1 14 175 105 105
3. Чешка ХК Лев 54 23 3 9 2 4 13 149 107 99
4. Украјина ХК Донбас 54 27 3 4 2 0 18 135 99 97
5. Летонија Динамо Рига 54 22 5 6 4 1 16 141 122 93
6. Хрватска Медвешчак 54 24 1 3 8 4 14 138 126 92
7. Русија ЦСКА Москва 54 25 2 5 1 1 20 130 118 91
8. Русија Локомотива 54 23 2 3 4 1 21 109 103 84
9. Русија Атлант 54 19 1 7 3 2 22 123 120 78
10. Русија Северстаљ 54 20 0 5 5 2 22 128 135 77
11. Словачка Слован 54 15 3 6 3 1 26 120 160 67
12. Русија Спартак Москва 54 12 4 4 4 2 28 105 147 58
13. Русија Витјаз 54 12 1 5 9 1 26 110 147 58
14. Белорусија Динамо Минск 54 13 1 3 4 2 31 102 161 53
# Источна конференција Ут. П ППр. ППен. ИПен.. ИПр. И ДГ ПГ Бод.
1. Русија Металург Мгн. 54 30 3 2 6 2 11 166 113 108
2. Казахстан Барис Астана 54 26 2 4 2 2 18 182 157 94
3. Русија Ак Барс 54 24 4 4 5 1 14 139 108 100
4. Русија Салават Јулајев 54 25 3 3 4 3 16 155 140 94
5. Русија Торпедо 54 25 2 5 3 2 17 153 121 94
6. Русија Сибир 54 22 2 5 6 1 18 125 117 87
7. Русија Автомобилист 54 22 0 7 5 1 19 134 125 86
8. Русија Адмирал 54 21 1 4 4 1 23 135 129 78
9. Русија Трактор 54 18 1 6 5 2 22 126 148 75
10. Русија Авангард 54 17 1 5 4 2 25 136 162 69
11. Русија Југра 54 16 1 3 2 6 26 128 166 64
12. Русија Њефтехимик 54 15 2 2 3 1 31 127 152 57
13. Русија Металург Новокузњецк 54 12 1 1 4 6 30 115 170 50
14. Русија Амур 54 8 1 4 10 1 30 106 182 45

Играчка статистика лигашког дела[уреди | уреди извор]

Статистике играча у пољу

УТ = Укупно утакмица; Г = број голова; A = број асистенција; Бод = укупно поена (А+Г); +/–; ИСК = минута искључења

Хокејаш Тим УТ Г A Бод +/– ИСК
Русија Сергеј Мозјакин Металург Мгн. 54 34 39 73 +43 8
Чешка Јан Коварж Металург Мгн. 54 23 45 68 +46 46
Русија Данис Зарипов Металург Мгн. 53 25 39 64 +42 32
Сједињене Америчке Државе Брендон Боченски Барис Астана 54 28 30 58 +17 55
Канада Најџел Дејвс Барис Астана 54 26 23 49 +7 18
Финска Сакари Салминен ХК Торпедо 54 18 29 47 +8 16
Русија Фјодор Маљкин Автомобилист 54 22 22 44 +14 26
Канада Кајл Вилсон Динамо Рига 49 17 27 44 +9 26
Финска Јори Лехтере ХК Сибир 48 12 32 44 +14 22
Словачка Марцел Хоса Динамо Рига 50 22 19 41 +9 33
Голманска статистика

УТ = Укупно утакмица; Мин = Укупно минута на леду; П = укупно победа; И = укупно пораза; БПГУ = укупно утакмица без примљеног гола (без обзира на минутажу); ПГ = укупно примљених голова; БПГ = укупно утакмица без примљеног гола (уз услов да је бранио целу утакмицу); О% = одбране у процентима; ППГ = просечно примљених голова по утакмици

Голман Тим УТ Мин П И БПГУ ПГ БПГ О% ППГ
Русија Емил Гарипов Ак Барс 20 1219:36 13 5 2 29 3 .952 1,43
Казахстан Виталиј Колесник Локомотива 19 955:45 7 4 5 24 3 .946 1,51
Русија Георги Гелашвили Торпедо 20 1163:32 12 6 1 31 5 .939 1,60
Финска Петри Веханен Лев Праг 41 2495:22 20 13 8 69 4 .932 1,66
Финска Мико Коскинен Сибир 41 2361:35 20 11 8 67 3 .939 1,70

Плејоф серија[уреди | уреди извор]

Пласман у плејоф обезбедило је по 8 првопласираних екипа из обе конференције, а утакмице ове фазе такмичења играле су се од 7. марта до 30. априла када је одиграна последња утакмица финалне серије. Сваки директни дуел између две екипе играо се на 4 победе, максимално се играло 7 утакмица. Предност домаћег терена у евентуалној седмој утакмици имала је екипа која је била боље рангирана у лигашком делу такмичења. У финалу је предност домаћег терена имала екипа која је била успешнија по броју освојених бодова у лигашком делу.[11] Парови су одређивани на основу пласмана у лигашком делу такмичења.

  Конференцијско 1/4 финале
 Конференцијско 1/2 финале
 Конференцијско финале
 Финале купа Гагарина
                                     
1  Металург Мгн 4     1  Металург Мгн 4  
8  Адмирал 1     6  Сибир 0  


2  Барис Астана 4 Источна конференција
7  Автомобилист 1  
    1  Металург Мгн 4  
  4  Салават Јулајев 1  
3  Ак Барс 2  
6  Сибир 4  
4  Салават Јулајев 4   2  Барис Астана 2
5  Торпедо 3     4  Салават Јулајев 4  


  1  Металург Мгн 4
(Након прве рунде постављају се нови носиоци.)
  3  Лев Праг 3
1  Динамо Москва 3     2  СКА 2
8  Локомотива 4     8  Локомотива 4  
2  ХК СКА 4
7  ЦСКА Москва 0  
  3  Лев Праг 4
  8  Локомотива 1  
3  Лев Праг 4  
6  Медвешчак 0   Западна конференција
4  Донбас 4   3  Лев Праг 1
5  Динамо Рига 3     4  Донбас 2  


Првак Континеталне хокејашке лиге 2013/14.
ХК Металург Магнитогорск
Металург Магнитогорск

1. титула

Играчка статистика плејофа[уреди | уреди извор]

Статистике играча у пољу
[12]

УТ = Укупно утакмица; Г = број голова; A = број асистенција; Бод = укупно поена (А+Г); +/–; ИСК = минута искључења

Хокејаш Тим УТ Г A Бод +/– ИСК
Русија Сергеј Мозјакин Метачург Мгн 21 13 20 33 +14 8
Русија Данис Зарипов Металург Мгн 21 11 15 26 +12 34
Чешка Јан Коварж Металург Мгн 21 8 18 26 +12 16
Канада Џастин Азеведо ХК Лев 22 13 7 20 +4 6
Чешка Роман Червенка ХК СКА 10 6 11 17 +6 8
Голманска статистика[13]

УТ = Укупно утакмица; Мин = Укупно минута на леду; П = укупно победа; И = укупно пораза; БПГУ = укупно утакмица без примљеног гола (без обзира на минутажу); ПГ = укупно примљених голова; БПГ = укупно утакмица без примљеног гола (уз услов да је бранио целу утакмицу); О% = одбране у процентима; ППГ = просечно примљених голова по утакмици

Голман Тим УТ Мин П И БПГУ ПГ БПГ О% ППГ
Русија Иван Касутин ХК Торпедо 6 390:53 3 3 0 10 1 94,4 1,53
Словачка Јан Лацо Донбас 8 385:20 3 3 0 11 0 93.4 1,71
Чешка Јакуб Седлачек Динамо Рига 5 270:01 3 2 0 8 0 93,8 1,78
Канада Кертис Санфорд Локомотива 18 1124:50 9 9 0 36 2 93,4 1,92
Чешка Александар Салак ХК СКА 10 621:32 6 4 0 20 2 94,0 1,93

Коначан пласман[уреди | уреди извор]

Поз Екипа
1. Русија ХК Металург Магнитогорск
2. Чешка Лев Праг
3. Русија ХК Салават Јулајев
4. Русија ХК Локомотива Јарослављ
5. Русија ХК СКА
6. Украјина ХК Донбас
7. Казахстан ХК Барис
8. Русија ХК Сибир
9. Русија УХК Динамо Москва
10. Русија ХК Ак Барс
11. Русија ХК Торпедо
12. Летонија ХК Динамо Рига
13. Хрватска КХЛ Медвешчак
14. Русија ХК ЦСКА
15. Русија ХК Автомобилист
16. Русија ХК Адмирал
17. Русија ХК Атлант
18. Русија ХК Северстаљ
19. Русија ХК Трактор
20. Русија ХК Авангард
21. Словачка ХК Слован Братислава
22. Русија ХК Југра
23. Русија ХК Спартак Москва
24. Русија ХК Витјаз
25. Русија ХК Њефтехимик
26. Белорусија ХК Динамо Минск
27. Русија ХК Металург Новокузњецк
28. Русија ХК Амур

Појединачна признања по месецима[уреди | уреди извор]

Месец Голман Одбрана Напад Дебитант
Септембар Русија Константин Барулин (Ак Барс) Канада Крис Ли (Металург Мгн) Русија Максим Пестушко (Динамо Москва) Русија Андреј Василевски (Салават)
Октобар[14] Канада Бери Бруст (Медвешчак) Русија Максим Чудинов (СКА) Русија Данис Зарипов (Металург Мгн) Русија Јарослав Дибленко (Атлант)
Новембар[15] Чешка Александар Салак (СКА) Сједињене Америчке Државе Дерон Квинт (Спартак) Русија Сергеј Мозјакин (Металург Мгн) Русија Андреј Василевски (Салават)
Децембар[16] Чешка Јакуб Коварж (Автомобилист) Словачка Доминик Грањак (Динамо Москва) Сједињене Америчке Државе Брендон Боченски (Барис) Русија Марк Скутар (Металург Н)
Јануар[17] Чешка Јакуб Коварж (Автомобилист) Русија Виктор Антипин (Металург Мгн) Русија Сергеј Мозјакин (Металург Мгн) Русија Сергеј Шмељов (Атлант)
Фебруар Пауза због ЗОИ 2014.
Март[18] Канада Кертис Санфорд (Локомотива) Русија Иља Горохов (Локомотива) Русија Сергеј Мозјакин (Металург Мгн) Русија Андреј Василевски (Салават)
Април[19] Русија Василиј Кошечкин (Металург Мгн) Чешка Ондржеј Немец (Лев Праг) Русија Сергеј Мозјакин (Металург Мгн) Русија Андреј Василевски (Салават)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vladivostok club ready for KHL”. khl.ru. 27. 04. 2013. 
  2. ^ „Medvescak of Zagreb joins the KHL”. khl.ru. 30. 04. 2013. Архивирано из оригинала 02. 05. 2014. г. Приступљено 21. 09. 2014. 
  3. ^ „Возвращение в Подольск”. hcvityaz.ru. 1. 06. 2013. Архивирано из оригинала 01. 07. 2013. г. Приступљено 1. 06. 2013. 
  4. ^ Дмитрий Осипов выбран «Амуром» под первым номером на драфте КХЛ
  5. ^ „Bratislava greets the stars”. Kontinental Hockey League. 10. 01. 2014. Архивирано из оригинала 10. 01. 2014. г. Приступљено 11. 01. 2014. 
  6. ^ „All-Star Game first lines and goalies announced”. Kontinental Hockey League. 29. 11. 2013. Приступљено 4. 12. 2013. 
  7. ^ „All-star Game 2nd lines and goalies chosen”. Kontinental Hockey League. 10. 12. 2013. Архивирано из оригинала 11. 01. 2014. г. Приступљено 11. 01. 2014. 
  8. ^ „All-Star coaches chosen”. Kontinental Hockey League. 12. 12. 2013. Архивирано из оригинала 01. 01. 2014. г. Приступљено 11. 01. 2014. 
  9. ^ „Састав ол-стар тимова”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2014. г. Приступљено 22. 09. 2014. 
  10. ^ „Новый вратарь Запада”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2014. г. Приступљено 22. 09. 2014. 
  11. ^ KHL Sports Regulations 2011-2014, revised
  12. ^ „Player Stats: 2013–2014 Playoffs: All Skaters – Total Points”. Kontinental Hockey League. 
  13. ^ „Player Stats: 2013–2014 Playoffs: Goalie – Goals Against Average”. Kontinental Hockey League. 
  14. ^ „October’s finest: Brust, Chudinov, Zaripov, Dyblenko”. khl.ru. 05. 11. 2013. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 23. 09. 2014. 
  15. ^ „November’s finest: Salak, Quint, Mozyakin & Vasilevsky”. khl.ru. 05. 12. 2013. Архивирано из оригинала 03. 01. 2014. г. Приступљено 23. 09. 2014. 
  16. ^ „December’s finest: Kovar, Granak, Bochenski & Skutar”. khl.ru. 03. 01. 2014. Архивирано из оригинала 03. 01. 2014. г. Приступљено 23. 09. 2014. 
  17. ^ „January’s finest: Kovar, Antipin, Mozyakin & Shmelyov”. khl.ru. 05. 02. 2014. Архивирано из оригинала 05. 03. 2014. г. Приступљено 23. 09. 2014. 
  18. ^ „March’s finest: Sanford, Gorokhov, Mozyakin & Vasilevsky”. khl.ru. 04. 04. 2014. 
  19. ^ „April’s finest: Koshechkin, Nemec, Mozyakin & Vasilevsky”. khl.ru. 07. 05. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Континентална_хокејашка_лига_2013/14.&oldid=27391623”