Камено доба у јужној Азији

Историја Јужне Азије ; ; Историја Индије
Камено доба	70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар	7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда	3300. –1700. п. н. е.
Касна Харапа култура	1700–1300. п. н. е.
Ведска цивилизација	1500–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије	· 1200–700. п. н. е.
Махаџанапади	700–300. п. н. е.
Царство Магада	684–26. п. н. е.
· Мауријско царство	· 321–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије	230. п. н. е.–1279. н. е.
· Сатавахана царство	· 230. п. н. е.–199. н. е.
· Кушанско царство	· 60–240.
· Гупта царство	· 240–550.
· Чола царство	· 848–1279.
Исламски султанати у Индији	1210–1596.
· Делхијски султанат	· 1206–1526.
· Декански султанати	· 1490–1596.
Хојсала царство	1040–1346.
Виџајанагарско царство	1336–1565.
Могулско царство	1526–1707.
Марата царство	1674–1818.
Колонијална Индија	1757–1947.
Подела Индије	1947–
	Историје држава; Република Индија · Пакистан · Бангладеш; Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
	Регионалне историје; Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам; Пакистански региони · Синд · Тибет

Камено доба у јужној Азији обухвата палеолитски и мезолитски период у јужној Азији.

Палеолит

Хомо еректус

Хомо еректус је живео у Јужној Азији за време плеистоценске епохе. Двостране секире и традиције ножева су вероватно настале у средњем плеистоцену (Кенеди 2000: 136). Почетак коришћења ацеулијанских и алата за коамдање типичних за доњи палеолит се обично датирају у средину плеистоцена (Кенедy 2000: 160).

Хомо сапиенс

Пећинска налазишта у Шри Ланки су показала најраније трагове модерног хомо сапиенса у Јужној Азији. Они датирају око 34 кја. (Кенедy 2000: 180). мтДНА анализа датира долазак Хомо сапиенса у Јужну Азију између 70 и 60 кја (в. људска миграција).

За налазишта из Белана у јужном Утар Прадешу радиокарбонско датирање је показало старост од 18-17 кја. Из тог доба су добро познате палеолитичке пећинске слике.

У Бимбетки су људи живели од касног плеистоцена до средине холоцена. Долина Нармада валеј, Сиваликс и регија Потвар такође садрже многе фосиле кичмењака као и палеолитска оруђа.

Шкриљац, јаспис и кварцит су људи често користили у овом периоду. Оруђа горњег палеолита су такође пронађена у Бимбетки.

Мезолит

Мезолит се у Јужној Азији чини много разноврснијим и иновативнијим него у другим деловима света (нпр. Европи). Налазиште Бимбетка је такође показало многе примере пећинских слика које датирају из мезолитског периода.

Неолит

Око 7.000. п. н. е. прва позната неолитска насеља се појављују на потконтитенту у Мергару и другим локалитетима у западном Пакистану.

Извор

Kenneth A.R. Kennedy. 2000, God-Apes and Fossil Men: Palaeoanthropology of South Asia Ann Arbor: University of Michigan Press.