Istorija Tibeta

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Istorija Južne Azije
Flag of Bhutan.svg Flag of Maldives.svg Flag of Pakistan.svg Flag of India.svg Flag of Bangladesh.svg Flag of Sri Lanka.svg Flag of Nepal.svg
Istorija Indije
Kameno doba 70.000–7000. p. n. e.
Kultura Mergar 7000–3300. p. n. e.
Civilizacija doline Inda 3.300.–1700. p. n. e.
Kasna Harapa kultura 1700.–1300. p. n. e..
Vedska civilizacija 1500.–500. p. n. e.
· Kraljevstva antičke Indije · 1200.–700. p. n. e.
Mahadžanapadi 700.–300. p. n. e.
Carstvo Magada 684.–26. p. n. e.
· Maurijsko carstvo · 321.–184. p. n. e.
Srednja kraljevstva Indije 230. p. n. e.–1279. nove ere
· Satavahana carstvo · 230. p. n. e.–199. nove ere
· Kušansko carstvo · 60.–240. nove ere
· Gupta carstvo · 240.–550.
· Čola carstvo · 848.–1279.
Islamski sultanati u Indiji 1210.–1596.
· Delhijski sultanat · 1206.–1526.
· Dekanski sultanat · 1490.–1596.
Hojsala carstvo 1040.–1346.
Vidžajanagara carstvo 1336.–1565.
Mogulsko carstvo 1526.–1707.
Marata carstvo 1674.–1818.
Kolonijalna Indija 1757.–1947.
Podela Indije 1947.-
Istorije država
Republika Indija · Pakistan · Bangladeš
Šri Lanka · Nepal · Butan · Maldivi
Regionalne istorije
Pendžab · Južna Indija · Tamil Nadu · Bengal · Asam
Pakistanski regioni · Sind · Tibet

Tibetanska istorija, kao što je zabeleženo, posebno je fokusirana na istoriju budizma u Tibetu. Ovo je delom zbog ključne uloge koju je ova religija igrala u razvoju tibetanske i mongolskih kultura, a delom zbog toga što su skoro svi domaći istoričari te zemlje bili budistički monasi. Iako se Tibet nalazi između Kine i Indije, odnosno dve civilizacije koje se smatraju među najstarijima na svetu, pouzdani podaci o njegovoj istoriji datiraju tek iz relativno novijeg datuma, odnosno o Tibetu je malo toga poznato sve do 7. veka. Taj period obavijen je mitovima i legendama i iz njega ne postoje pouzdani istorijski izvori.[1] Moderni ljudi su prvi put naselili Tibetsku visoravan pre dvadest pet hiljada godina.[2]

Od VII do XX veka nove ere Tibet je bio snažna kraljevina. Kraljevi iz dinastije Jarlung uspevaju da sjedine veći deo centralnog Tibeta. Namri Songsten, vladar Jarlung dinastije uspeo je da proširi uticaj Tibeta ka centralnoj Aziji. Tokom sedmog veka uticaj Tibeta je rastao velikom brzinom. Kralj Songsten Gampo predvodio je osvajanja Nepala i severne Indije. Tibet je postao pretnja za dinastiju Tang u Kini. Da bi bio sprečen rat između Kine i Tibeta dogovoren je brak između tibetanskog kralja i kineske princeze, što je dovelo do saveza između dva kraljevstva. Budizam, koji je dominirao tim područjem više od 1.000 godina, postao je zvanična državna religija. Tokom vladavine Songsten Gampa izgrađeni su brojni hramovi u Lasi kao i kraljeva palata, kasnije poznata kao Potala. Kontakt sa Kinom omogućio je razvoj medicine, astronomije i matematike. Stvoreno je tibetansko pismo po uzoru na indijsko, što je omogućilo prevođenje budističkih zapisa, pojavu pisanih zakona, i pisane istorije države.

Tokom sledeća dva veka uticaj i granice Tibeta još više su se proširile. Kralj Trisong Detsen uspostavio je kontrolu nad severnim Pakistanom, Nepalom, Turkistanom, severnom Indijom. Došlo je do rata sa Kinom. 783. Tibetanska vojska prodrla je u tada kinesku prestonicu Čangan (današnji Hian) prisilivši kineskog cara da prizna proširenje Tibeta. Nakon rata potpisan je sporazum prema kojem su Kina i Tibet definisane kao dve nezavisne države. U to doba budizam počinje da preuzima primat u upravljanju državom. Godine 842. kralja Trisung Detsen Ralpačen, koji je podržavao budizam, ubio je njegov brat Langdarma.

Langdarma je bio protivnik budističke religije i nastojao je da izbaci njen uticaj iz državnog aparata. Njegovi pokušaji su bili bezuspešni jer je naišao na žestok otpor budističkog sveštenstva. Nakon nekoliko godina vladavine ubili su ga budistički monasi. Nakon toga dolazi do rasula tibetanske države, rastrojene unutrašnjim nemirima i spoljašnjim pretnjama Kineskog i Mongolskog carstva.

Godine 1239. Tibet je ušao u sastav Mongolskog carstva. Uticaj tibetanskog budizma postajao je sve veći, tako da je budizam ubrzo postao zvanična religija Mongolskog carstva. Godan-kan, praunuk Džingis-kana uspostavio je zaštitnički stav prema budizmu štiteći tibetanske duhovne vođe. U četrnaestom veku dolazi do slabljenja Mongolskog carstva i Tibet ponovo dobija nezavisnost. Mongolija se meša u dinastičke sukobe nastojeći da duhovnom vođi Dalaj Lami dodeli i svetovnu vlast. Peti Dalaj Lama Ngavang Lobzang Giatso postao je duhovni i svetovni vladar Tibeta 1656. godine. Njegovom smrću 1682. odnos sa Mongolskim carstvom se promenio.

Mongolski vladari želeli su veću kontrolu nad Tibetom, tako da su početkom XVIII veka napali i osvojili glavni grad Lasu, stavljajući pod svoju kontrolu šestog Dalaj Lamu Tsang-Jang Giatsoa. Ponovno mongolsko osvajanje nije naišlo na potporu lokalnog stanovništva. To je iskoristio kineski car Kang Ksi, koji je poveo vojnu kampanju s ciljem da oslobodi Lasu i protera Mongole. Kineska vojska je dočekana kao oslobodilačka. Pod zaštitom Kineza bio je sedmi Dalaj Lama koga su ranije proterli iz Lase Mongoli. Kineski car Kang Ksi proglasio je Tibet protektoratom kineske imperije. Tokom XVIII i XIX veka Tibet je ostao protektorat Kine sve do 1911.

Car je u Lasi postavio svog izaslanika, koji se nazivao amban. Godine 1750. narod Tibeta se pobunio, zbacio carskog izaslanika i uspostavio samostalnu vlast. Uz pomoć carske vojske ustanak 1750. je ugušen.

Prvi Evropljani koji su stigli na Tibet bili su jezuitski misionari, koji su 1705. osnovali svoju misiju u Lasi. Početkom XVIII veka dolazi do uspostavljanja kontakta između evropskih zemalja i Tibeta. 1774. britanski izaslanici su stigli u Tibet.

Godine 1904. britanska vojska iz Indije ušla je u Tibet, osvojila Lasu prisiljavajući Tibet da otvori granice prema „biseru“ britanskog kolonijalnog carstva - Indiji. Godine 1906. potpisan je sporazum između Kine i Velike Britanije kojim je Tibet postao britanski protektorat. Godinu dana kasnije, 1907. potpisan je novi sporazum, ovaj put između Velike Britanije, Kine i Rusije. Velika Britanija i Rusija priznale su Kini pravo na Tibet. Direktna kineska vlast u Lasi uspostavljena je 1910, ali nije trajala dugo. Godine 1911. izbila je revolucija u Kini, što je iskoristio Dalaj Lama preuzevši kontrolu nad Tibetom. Godine 1913. Tibet i Mongolija proglasile su ocepljenje od Kine. Godine 1914. Velika Britanija priznala je nezavisnost Tibeta i uspostavljena je granica između Tibeta i britanske Indije. Kina nije prihvatila nezavisnost Tibeta, smatrajući ga neodvojivim delom svoje teritorije.

Početak Prvog svetskog rata i građanski rat u Kini skrenule su pogled velikih sila sa Tibeta, omogućivši trinaestom Dalaj Lami da neometano vlada. Sve do 1950. Tibet se održavao kao nezavisna država. Godine 1950. vojska Narodne Republike Kine ušla je u Lasu. 1951. pod pritiskom NR Kine potpisan je tibetansko-kineski sporazum koji je predviđao da Tibetom zajednički vladaju vlada NR Kine i vlada Tibeta na čelu sa Dalaj Lamom. Godine 1956. izbio je ustanak Tibetanaca, podržan od strane Sjedinjenih Američkih Država. Ustanak je krvavo ugušen 1959, stotine hiljada Tibetanaca je ubijeno, spaljen je veliki broj budističkih hramova, a Dalaj Lama je prisiljen da napusti zemlju i prebegne u Darmsalu u Indiji, gde se i danas nalazi. Za vreme Mao Cedungove vladavine u Kini sprovođen je teror nad stanovništvom Tibeta. Došlo je do organizovanog uništavanja kulturnog nasleđa, budističkih manastira, svetilišta i do pokolja nad budističkim sveštenstvom i monasima. Neki izvori pominju da je u ovom periodu stradalo više od 1,2 miliona Tibetanaca. Tokom 1980-ih došlo je do liberalizacije režima, što je Tibetu vratilo određeni stepen religijske slobode. Dalaj Lama je iz emigracije uputio brojne pozive za pomoć u oslobađanju Tibeta.[3]

Tenzin Gjatso, četrnaesti Dalaj Lama dobio je Nobelovu nagradu za mir 1989. godine zbog svojih nastojanja da nenasilnim putem povrati nezavisnost Tibeta.[4][5]

Napomena[уреди]

  • Tekst je delomično preuzet sa web-stranice znanje.org

Reference[уреди]

  1. ^ Laird 2006, стр. 114-117.
  2. ^ Zhao, M; Kong, QP; Wang, HW; Peng, MS; Xie, XD; Wang, WZ; Jiayang, Duan JG; Cai, MC; Zhao, SN; Cidanpingcuo, Tu YQ; Wu, SF; Yao, YG; Bandelt, HJ; Zhang, YP (2009). „Mitochondrial genome evidence reveals successful Late Paleolithic settlement on the Tibetan Plateau”. Proc Natl Acad Sci U S A. 106: 21230—21235. PMC 2795552Слободан приступ. PMID 19955425. doi:10.1073/pnas.0907844106. 
  3. ^ Buckley, Michael (2006). Tibet (2 изд.). Bradt Travel Guides. стр. 35. ISBN 978-1-84162-164-7. Приступљено 05. 12. 2010. 
  4. ^ „The Children of Gandhi” (excerpt). Time. 31. 12. 1999. Архивирано из оригинала на датум 05. 10. 2013. 
  5. ^ Anand, Dibyesh (15. 12. 2010). „The Next Dalai Lama: China has a choice”. London: The Guardian. Приступљено 19. 12. 2010. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]