Катарина Бранковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Катарина Бранковић
Лични подаци
Датум рођења1418/1420.[2][3]
Место рођењаВучитрн,
Датум смрти1491/1492.[2][3]
Место смртиКонче,
РелигијаСрпско православље[3]
Породица
СупружникУлрих II Цељски
ПотомствоЈелисавета Цељска
РодитељиЂурађ Бранковић
Јерина Бранковић

Катарина Бранковић је била цељска грофица, жена Улриха II и ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и Јерине.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Катарина се удала 20. априла 1434. за цељског грофа Улриха II.[2] То је био политички брак са намјерном да осигура западну подршку Српској деспотовини.[3] Њена сестра Мара Бранковић је била удата за султана Мурата II да би се обезбједила подршка са истока.[3] Катарина је родила троје дјеце, Хермана (†1451), Георга (†1441) и Елизабету (1441—1455). Папа Пије II је једном рекао да је Катарина лијепа и поштена (лат. alioquin facie et moribus honestam).[3] Наручила је „Вараждински апостол”, руком писана православна литургијска књига и најстарији сачувани ћирилички рукопис са територије данашње Хрватске, од групе од три преписивача 1453. или 1454. године.[2]

Након мужевљеве погибије у Опсади Београда 1456, Катарина се одрекла свих својих поседа у данашњој Словенији и Хрватској осим Кршког у замјену за одређену годишњу накнаду од 2.000 дуката, а 1460. године је продала све своје посједе у Славонији Фридриху III за 29.000 златних гулдена.[3] Пропутовала је Италију, Крф, Дубровник, да би се на крају вратила у Стару Србију (данашњу Македонију) код своје сестре Маре, удовице султана Мурата II. Заједно са сестром је помогла при закључавању Цариградског мира након Млетачко-турског рата.[3] Са тим циљем, слала је делегате у Венецију између 1470. и 1472. године, и заједно са сестром је водила млетачке изасланике у Истанбул.[3] Након сестрине смрти, 1487. године, преузела је бригу о светогорским манастирима.[3] Прије смрти се одрекла својих посједа у Кршком у замјену за годишњу накнаду. Умрла је 1491. у селу Конче, гдје је и сахрањена у локалној цркви посвећеној Светом Стефану.[3]

Насљеђе[уреди | уреди извор]

Данас у Загребу постоји српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“. Митрополија загребачко-љубљанска додељује Орден Кантакузине Катарине Бранковић. Манастир Рмањ се у народу сматра њеном задужбином.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Младен
 
 
 
 
 
 
 
8. Бранко Младеновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Вук Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ђурађ Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Прибац Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
10. Лазар Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Мара Лазаревић Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Вратко Немањић
 
 
 
 
 
 
 
11. Милица Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Катарина Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јерина Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]