Катарина Бранковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Катарина Бранковић
Katarina Esfigmen.jpg
Датум рођења 1418/1420.[2][3]
Место рођења Вучитрн
Датум смрти 1491/1492.[2][3]
Место смрти Конче
Отац Ђурађ Бранковић
Мајка Јерина Бранковић
Вероисповест Српско православље[3]
Супружник Улрих II Цељски
Потомство Елизабета Цељска
Counts of Celje coat of arms (1-4).svg

Катарина Бранковић је била цељска грофица, жена Улриха II и ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и Јерине.[2]

Биографија[уреди]

Катарина се удала 20. априла 1434. за цељског грофа Улриха II.[2] То је био политички брак са намјерном да осигура западну подршку Српској депостовини.[3] Њена сестра Мара Бранковић је била удата за султана Мурата II да би се обезбједила подршка са истока.[3] Катарина је родила троје дјеце, Хермана (†1451), Георга (†1441) и Елизабету (1441—1455). Папа Пије II је једном рекао да је Катарина лијепа и поштена (лат. alioquin facie et moribus honestam).[3] Наручила је „Вараждински апостол”, руком писана православна литургијска књига и најстарији сачувани ћирилички рукопис са територије данашње Хрватске, од групе од три преписивача 1453. или 1454. године.[2]

Након мужевљеве погибије у Опсади Београда 1456, Катарина се одрекла свих својих поседа у данашњој Словенији и Хрватској осим Кршког у замјену за одређену годишњу накнаду од 2.000 дуката, а 1460. године је продала све своје посједе у Славонији Фридриху III за 29.000 златних гулдена.[3] Пропутовала је Италију, Крф, Дубровник, да би се на крају вратила у Стару Србију (данашњу Македонију) код своје сестре Маре, удовице султана Мурата II. Заједно са сестром је помоглу при закључавању Цариградског мира након Млетачко-турског рата.[3] Са тим циљем, слала је делегате у Венецију између 1470. и 1472. године, и заједно са сестром је водила млетачке изасланике у Истанбул.[3] Након сестрине смрти, 1487. године, преузела је бригу о светогорским манастирима.[3] Прије смрти се одрекла својих посједа у Кршком у замједну за годишњу накнаду. Умрла је 1491. у селу Конче, гдје је и сахрањена у локалној цркви посвјећеној Светом Стефану.[3]

Насљеђе[уреди]

Данас у Загребу постоји српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“. Митрополија загребачко-љубљанска додељује Орден Кантакузине Катарине Бранковић. Манастир Рмањ се у народу сматра њеном задужбином.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Младен
 
 
 
 
 
 
 
8. Бранко Младеновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Вук Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ђурађ Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Прибац Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
10. Лазар Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Мара Лазаревић Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Вратко Немањић
 
 
 
 
 
 
 
11. Милица Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Катарина Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Јерина Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Рефренце[уреди]

Спољашње везе[уреди]