Папа Пије II
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Пије II | |
---|---|
Пуно име | Енеа Силвио Пуколомини |
Датум рођења | 18. октобар 1405. |
Место рођења | Пијенца (Република Сијена) |
Датум смрти | 15. август 1464.58 год.) ( |
Место смрти | Анкона (Папска држава) |
Гроб | Базилика Сант Андреа дела Вале |
Народност | Италијан |
Редослед | 210. |
Понтификат | 19. август 1458 — 15. август 1464. |
Претходник | Папа Калист III |
Наследник | Папа Павле II |
![]() детаљи |
Папа Пије II (18. октобар 1405-15. август 1464), био је папа (19. августа 1458-15. августа 1464). Пије је наследио на папској столици папу Калиста III. Пије је био велики проповедник хришћанске солидарности и нада хришћанства.
Пије покушава да помири Матију Корвина са Фридрихом III[уреди | уреди извор]
Пије је покушавао да организује нови крсташки рат против Османлија, а да би то постигао требало је да помири угарског краља Матију Корвина са немачким краљем Фридрихом III, пошто су ти владари били најмоћнији у Европи. Пије је због тога сазвао сабор у Мантови да би их помирио и Фридриха прогласио за капетана хришћанства, али тај покушај је био узалудан, а рат између обеју краљевствасе наставио.[тражи се извор]
Односи са Босном[уреди | уреди извор]
За време папства папе Пија склопљен је савез са Босном, на опште незадовољство Угарске. Краљ Босне Стефан Томаш је 23. марта 1461. године постао вазал Папе Пија, а Томашов наследник Стефан је од Пија добио круну и у новембру се свечано крунисао у Јајцу. Турци су убрзо после тога 1463. године покорили Босну.
Крсташки рат против Османлија и смрт[уреди | уреди извор]
Пије је наговорио Матију Корвина и млетачког дужда Кристофора Мороа да склопе савез против Османлија и они су у јесен освојили Босну и Мореју. Пије је био толико задовољан резултатом рата да је са хришћанском флотом маја 1464. године дошао у Анкону, одакле је хтео да им се придружи, али је умро 15. маја 1464. године, а наследио га је папа Павле II.[тражи се извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Раукар, Томислав. Хрватско средњовјековље, Школска књига, Загреб, 1997.