Кичмењаци без вилица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Agnathans
Временски распон: 535–0 Ma[1][2]
Lampetra fluviatilis.jpg
Lampetra fluviatilis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Наткласа:
Agnatha

Cope, 1889
Укључује

Неукључује

Кичмењаци без вилица (грч. Agnatha) је најпримитивнија класа кичмењака која немају неке од особина карактеристичне осталим кичмењацима,[4] као што су:

  • немају вилице (грч. а = без; gnathos = вилица) па им је усни отвор стално отворен и округао по чему добијају назив колоусте (лат. Cyclostomi);
  • немају кичмене пршљенове;
  • немају парне удове.

Овој класи припадају, односно, ова класа се дели на две поткласе:

Недавни молекуларни подаци, на основу рРНК[5] и мтДНК[6] као и ембрионских података[7] дају снажну подршку хипотези да су постојеће агнатани, циклостоме, монофилетске.[8]

Колоусте (Cyclostomi)[уреди]

Ова поткласа обухвата мали број рецентних морских и слатководних врста које су према спољашњој морфологији веома сличне јегуљама од којих се разликују далеко примитивнијом грађом. Кожа им је слузава и без крљушти обојена сиво - мрко. Дужине су до 1 m. Крећу се вијугањем тела и често се припијају за пливајуће предмете и објекте.

Назив добиле према усном отвору који је, услед недостатка вилица, стално отворен и округао. У усном отвору се налазе многобројни рожни зубићи. Поред недостатка вилица ове животиње немају ни парне удове већ само једно недиференцирано непарно пераје у виду кожног набора који је изнутра подупрт хрскавичавим елементима. Унутрашњи скелет је представљен хордом (chorda dorzalis) која је обавијена чврстом везивном опном. Поједини делови хорде су хрскавичави и метамерно распоређени. Лобања је врло просте грађе и састоји се од неколико хрскавичавих елемената. Одозго, на средини главе налази се само један носни отвор по чему се називају и Monorhini (грч. mono = један; rhis, rhinchos = нос). Мозак је петоделан и са њиме су у вези ендокрине жлезде: епифиза и хипофиза.

Шкрге се састоје од листића који леже у шкржним кесама. Срце се налази у перикардијуму и састоји од преткоморе и коморе. Црево је у облику праве цеви на којој нема желуца. Јетра је развијена док је панкреас у зачетку. Слезина не постоји, већ је уместо ње у зиду црева присутно лимфоидно ткиво. Излучивање врше парним мезонефросима чији се изводни канали изливају заједничким отвором који се налази иза аналног отвора.

Већина колоуста је одвојених полова. Полне жлезде су непарне и немају изводне канале па се полни продукти избацују у телесну дупљу да би у спољашњу средину биле избачене преко урогениталног синуса који се налази иза аналног отвора. Развиће се одвија метаморфозом преко ларве амоцетес (ammocoetes). Ларве се толико разликују од одрасле јединке да су раније биле описиване као засебна врста. Живе на дну заривене у песак по чему су и добиле име (грч. ammos = песак; koitazein = лежати).

Велики број врста су ектопаразити риба. Помоћу рожних зубића се причвршћују за тело домаћина и помоћу језика, који служи као пумпа, сишу крв.

Циклостоми се деле на два реда:

Остракодерми[уреди]

Остракодерми су најстарији прапреци кичмењака познати у фосилном стању. Фосили се могу наћи у слојевима земље из периода од ордовицијума до девона. Као и њихови сродници колоусте нису имали парне удове и вилице. За разлику од колоуста имали су добро развијен кожни скелет, односно њихова кожа има коштане плочице или крљушти по чему су добили име (грч. ostracon = љуска, љуштура; derma = кожа). Снажно развијени коштани оклоп омогућио је њихову јако добру фосилизацију. То су биле слабо покретне животиње, лоши пливачи које су већину живота проводиле на дну слатких вода. Скелет им је био хрскавичав.

Деле се на четири реда:

  1. остеостраци (Osteostraci)
  2. анаспида (Anaspida)
  3. хетеростраци (Heterostraci)
  4. целолепида (Coelolepida)

Референце[уреди]

  1. ^ Shu, D-G.; Luo, H-L.; Conway Morris, S.; Zhang, X-L.; Hu, S-X.; Chen, L.; Han, J.; Zhu, M.; Li, Y.; Chen, L-Z. (1999). „Lower Cambrian vertebrates from south China”. Nature. 402 (6757): 42. doi:10.1038/46965. 
  2. ^ Xian-Guang, H.; Aldridge, R. J.; Siveter, D. J.; Siveter, D. J.; Xiang-Hong, F. (2002). „New evidence on the anatomy and phylogeny of the earliest vertebrates”. Proceedings of the Royal Society B. 269 (1503): 1865—1869. PMC 1691108Слободан приступ. PMID 12350247. doi:10.1098/rspb.2002.2104. 
  3. ^ Colbert, E.H. & Morales, M. Colbert's Evolution of the Vertebrates: A History of the Backboned Animals Through Time. 4th edition. John Wiley & Sons, Inc. New York: 2001. ISBN 978-0-471-38461-8.
  4. ^ Heimberg, Alysha M.; Cowper-Sal·lari, Richard; Sémon, Marie; Donoghue, Philip C. J.; Peterson, Kevin J. (09. 11. 2010). „microRNAs reveal the interrelationships of hagfish, lampreys, and gnathostomes and the nature of the ancestral vertebrate”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 107 (45): 19379—19383. PMC 2984222Слободан приступ. PMID 20959416. doi:10.1073/pnas.1010350107. 
  5. ^ Mallatt J, Sullivan J (децембар 1998). „28S and 18S rDNA sequences support the monophyly of lampreys and hagfishes”. Molecular Biology and Evolution. 15 (12): 1706—18. PMID 9866205. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a025897. 
  6. ^ Delarbre C, Gallut C, Barriel V, Janvier P, Gachelin G (фебруар 2002). „Complete mitochondrial DNA of the hagfish, Eptatretus burgeri: the comparative analysis of mitochondrial DNA sequences strongly supports the cyclostome monophyly”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 22 (2): 184—92. PMID 11820840. doi:10.1006/mpev.2001.1045. 
  7. ^ Oisi Y, Ota KG, Kuraku S, Fujimoto S, Kuratani S (јануар 2013). „Craniofacial development of hagfishes and the evolution of vertebrates”. Nature. 493 (7431): 175—80. PMID 23254938. doi:10.1038/nature11794. 
  8. ^ Janvier P (новембар 2010). „microRNAs revive old views about jawless vertebrate divergence and evolution”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 107 (45): 19137—8. PMC 2984170Слободан приступ. PMID 21041649. doi:10.1073/pnas.1014583107. »Although I was among the early supporters of vertebrate paraphyly, I am impressed by the evidence provided by Heimberg et al. and prepared to admit that cyclostomes are, in fact, monophyletic. The consequence is that they may tell us little, if anything, about the dawn of vertebrate evolution, except that the intuitions of 19th century zoologists were correct in assuming that these odd vertebrates (notably, hagfishes) are strongly degenerate and have lost many characters over time.« 

Литература[уреди]

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.: Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Калезић, М.: Основи морфологије кичмењака, треће издање, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
  • Калезић, М., Томовић, Љ: Хордата - скрипта, четврто издање, Биолошки факултет, Београд, 2005.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]