Пређи на садржај

Чељустоусте

С Википедије, слободне енциклопедије

Кичмењаци с вилицом
Временски распон: ордовицијум – холоцен (462−0 Ma)
Фосил оклопне рибе (Placodermi) из рода Dunkleosteus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Подтип: Vertebrata
Инфратип: Gnathostomata
Подгрупе

Чељустоусте (лат. Gnathostomata) су кичмењаци са вилицом. У чељустоусте кичмењаке спада око 60.000 врста, што чини 99% свих постојећих кичмењака. Поред супротне вилице, чељоусти такође имају зубе, паран број удова, и хоризонталан полукружни канал унутрашњег уха, заједно са физиолошким и ћелијским анатомским карактеристикама као што су мијелински слој неурона. Још једна од карактеристика је адаптивни имуни систем који користи В(Д)Ј рекомбинације за стварање антигена предела, а не генетске рекомбинације у променљивом гену лимфоцита рецептора.[1]

Сада се претпоставља да чељустоусти кичмењаци потичу од предака, који су већ имали оба пара карличних и трбушних пераја.[2] Поред тога, код неких врста класе оклопне рибе (Placodermi) је такође постојао трећи пар удова, који је код мужјака модификован за размножавање и базалне плоче код женки, образац који није виђен код других група кичмењака.[3]

Остеостраци се сматрају сестринском групом чељустоустих кичмењака.[4][5][6]

Верује се да је вилица еволуирала од предњих шкржних лукова, који су стекли нову улогу да пумпају воду кроз шкрге отварањем и затварањем уста ефикасније – механизам усне пумпе. Уста су онда могла да расту више и шире што је омогућило хватање већег плена. Овај механизам отварања и затварања би током времена постајао јачи и чвршћи и претворио се у праву вилицу.

Нова истраживања показују да је једна грана (род Entelognathus) класе оклопне рибе (Placodermi) највероватније предак савремених чељустоустих кичмењака (рушљориба и кошљориба).

Класификација

[уреди | уреди извор]

Група је према традиционалној класификацији суперкласа, подељена на три главне групе: рушљорибе (Chondrichthyes), оклопне рибе (Placodermi) и Teleostomi, која укључује изумрле бодљикаве ајкуле (Acanthodii) и кошљорибе (укључујући класе које потичу од кошљориба птице, сисаре, гмизавце и водоземце). Неки системи класификације користе термин Amphirhina.

Резултати новијих истраживања упућују на закључак да Teleostomi није валидна клада и да су кошљорибе (Osteichthyes) еволуирале од оклопних риба (Placodermi) из рода Entelognathus или рода налик њему, а да су бодљикаве ајкуле (Acanthodii) сродније данашњим рушљорибама (Chondrichthyes), то јест рушљорибе потичу од једне гране бодљикавих ајкула.[7] Бодљикаве ајкуле са рушљорибама потичу од исте гране оклопних риба као и кошљорибе.

Чељустоусте (Gnathostomata) се деле на:

  Gnathostomata  
 

  †Placodermi  

 
  Eugnathostomata  
 

  Acanthodii, укључ. Chondrichthyes (рушљорибе)

 
  Osteichthyes  
 

  Actinopterygii  

 
  Sarcopterygii  
  Tetrapoda  
 

  Amphibia  

 
  Amniota  
  Sauropsida  
 

  Sauropsida  

 
 
  Synapsida  
 

  Mammalia  

 
 
 
 
 
 
 
 

Редови

[уреди | уреди извор]

Подредови

[уреди | уреди извор]

Фамилије

[уреди | уреди извор]

Подфамилије

[уреди | уреди извор]

Племена

[уреди | уреди извор]

Родови

[уреди | уреди извор]

Подродови

[уреди | уреди извор]

Врсте

[уреди | уреди извор]

• …

Подврсте

[уреди | уреди извор]
  • ...

Еволуција

[уреди | уреди извор]
Класе кичмењака
Дијаграм вретена за еволуцију риба и других класа кичмењака.[8] Најраније класе које су развиле чељусти биле су сада изумрле плакодерме и бодљасте ајкуле.

Појава ране вилице кичмењака је описана као „кључна иновација“[9] и „можда најдубљи и најрадикалнији еволуциони корак у историји кичмењака“.[10][11] Рибе без чељусти су имале више потешкоћа да преживе него рибе са чељустима, а већина риба без чељусти је изумрла током тријаског периода. Међутим, проучавања циклостома, безчељустичних слепуља и паклара који су преживели, дала су мало увида у дубоко ремоделовање лобање кичмењака које се морало десити док су ране чељусти еволуирале.[12][13]