Коломан (херцег)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коломан
Kalman herceg.jpg
Херцег Коломан, споменик у Геделу
Пуно име Коломан Арпад
Датум рођења 1208.
Место рођења Галиција-Волинија
Краљевина Угарска
Датум смрти 1241.
Место смрти Загреб
Краљевина Угарска
Династија Арпадовићи
Отац Андрија II Арпадовић
Мајка Гертруда од Мераније
Супружник Света Саломеја
краљ Галиције
Период 1215-1219
Претходник Коломан (као кнез)
Наследник Андрија Угарски (кнез Галиције)
херцег Славоније
Период 1226-1241
Претходник Бела IV
Наследник Стефан V

Коломан (мађарски: Kálmán; 1208-1241), био је угарски краљ Галиције (1215-1219) и херцег Славоније (1226-1241). Припадник је династије Арпад.

Биографија[уреди]

Коломан је био син угарског краља Андрије II Арпада и Гертруде од Мераније. Андрија је 1214. године имао сусрет са пољским војводом Лешеком Белим. Тада је уговорено да се Коломан ожени Лешековом ћерком Саломејом и да заједно владају Кнежевином Галицијом. Коломан је освојио Галицију и тако постао кнез (1215). Андрија је послао молбу папи Иноћентију III који је архиепископу Јовану наложио да Коломана крунише за краља. Новгородски кнез Мстислав Мстиславич поразио је Коломана 14. августа 1219. године. Коломан и његова жена пали су у заробљеништво. Андрија је ступио у преговоре који су завршени споразумом по коме је Коломан ослобођен, али се млађи Андријин син удао за Мстиславову ћерку и овладао Галицијом као краљ (1219). Коломан се вратио у Угарску.

У првој половини 1226. године Коломан је постао херцег Славоније, Хрватске и Далмације. Ову покрајину створио је Коломанов старији брат Бела IV 1220. године. Године 1226. Бела постаје Андријин савладар. Титула херцега Хрватске припала је Коломану. У својој покрајини, Коломан је запленио одређене поседе које је његов отац доделио на управу Темпларима. Папа Гргур IX наложио је Коломану да прогони јеретике у својој покрајини и суседним територијама. Због тога је Коломан покренуо поход на бановину Босну. Босански бан Матеј Нинослав, који се у изворима први пут јавља 1232. године, најпре је био на страни католика, али, због појачаног притиска Угарске, убрзо мења табор и прилази јеретицима, припадницима Цркве Босанске. Коломан продире дубоко у босанске територије, али и у Хум што је изазвало српског краља Владислава да са војском дође на крајњи исток своје државе како би Хум одбранио од угарског напада. Наиме, Владислав је Хумску земљу сматрао делом своје државе иако је њоме управљао кнез Тољен, један од наследника Немањиног брата Мирослава. То се огледа у Владиславовој интитулацији као и у потписима на повељама. Владислав се са војском нашао на реци Цетини где је 1237. године закључио одбрамбени савез са Сплитом. Коломан је подржао оснивање католичке дијецезе Босне са седиштем у Ђакову.

Монголи 1241. године нападају Угарску. Коломан се придружио војсци свога брата, краља Беле. Угарска војска је поражена у бици на Шају (11. април 1241.), Сам Коломан тешко је рањен у бици и умро је од задобијених рана неколико недеља након битке.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Бела II Слепи
 
 
 
 
 
 
 
8. Геза II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Јелена Вукановић
 
 
 
 
 
 
 
4. Бела III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Мистислав I Велики
 
 
 
 
 
 
 
9. Еуфросина Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Љубава Завидић
 
 
 
 
 
 
 
2. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Анри I од Шатијона
 
 
 
 
 
 
 
10. Рене од Шатијона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ермегранда од Монтјеа
 
 
 
 
 
 
 
5. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Боемунд II од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
11. Констанца Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Алиса Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
1. Коломан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Бертолд III од Дизена
 
 
 
 
 
 
 
12. Бертолд I од Истре
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Софија од Истре
 
 
 
 
 
 
 
6. Бертолд IV, гроф од Мераније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Отон IV од Шајерна
 
 
 
 
 
 
 
13. Хедвига од Вителсбаха
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Хејлика од Петендорфа
 
 
 
 
 
 
 
3. Гертруда од Мераније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Конрад од Мејзена
 
 
 
 
 
 
 
14. Дедо V од Ветина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Лиутгарда од Равенштајна
 
 
 
 
 
 
 
7. Агнеса од Рохлица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Госвин II од Хеинсберга
 
 
 
 
 
 
 
15. Матилда од Хеинсберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Аледиса од Соменшенбурга
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

  • Kristó, Gyula (editor): Korai Magyar Történeti Lexikon - 9-14. század (Encyclopedia of the Early Hungarian History - 9-14th centuries); Akadémiai Kiadó, 1994, Budapest;. ISBN 963-05-6722-9.
  • Историја српског народа 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање