Корисник:Lukais2721/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Мајкл Биспинг
Биспинг септембра 2013. године
Лични подаци
Пуно имеМајкл Гавин Џозеф Биспинг
НадимакГроф
Датум рођења(1979-02-28)28. фебруар 1979. (45 год.)
Место рођењаАкротири,Кипар,
Држављанство Велика Британија
Висина188 cm
Спортске информације
СпортММА
Достигнућа и титуле
Лични рекорд30 победа
9 пораза

Мајкл Гавин Џозеф Биспинг (рођен 28. фебруара 1979. године) је енглески глумац, спортски аналитичар, коментатор и пензионисани борац мешовитих борилачких вештина(ММА), који се такмичио у средњој и полутешкој категорији на Ултимативном борилачком шампионату(УФЦ). Своју професионалну каријеру је започео 2004. године, и за то време је стекао статус УФЦ шампиона средње категорије, шампиона Кејџ Рејџ полутешке категорије и победника турнира полутешке категорије Ултимативни борац 3. На УФЦ 78, он постаје први британски борац који се такмичи на главном догађају УФЦ-а. На догађају УФЦ 199, он постаје први британски борац који је освојио УФЦ шампионат.[1] Уведен је у УФЦ дворану славних 5. јула 2019.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Биспинг је рођен у Британској прекоморској бази у Никозији на Кипру и одрастао у грофовини Ланкашир. Он је похађао римокатоличку средњу школу у Билингтону. Његов прадеда Ендру је био члан племићке породице. Већина чланова ове породице је била погубљена од стране немачких нациста током Другог светског рата. Током Немачке инвазије 1939. године Ендру је са својом породицом избегао у Енглеску. Биспингов отац је бивши британски војник, а мајка му је из Ирске. Џијуџицу почиње да тренира са осам година. Са 15 година почиње да се бори на такмичењима по Британији која су била претеча данашњег ММА.

ММА каријера[уреди | уреди извор]

Почетак каријере[уреди | уреди извор]

Биспинг је свој први професионални ММА наступ направио 4. априла 2004. победом против Стива Метјуза прекидом после 38 секунди. Биспинг је остварио свој први нокаут у борби против Џона Вира у Манчестеру. Биспингов трећи меч је био отказан јер се Ренато Собрал повукао пред дуел. Бипсинг је победио Марка Епштајна техничким нокаутом и тиме постао Кејџ Рејџ шампион полутешке категорије. Биспинг је у реваншу против Епштајна одбранио титулу нокаутом у трећој рунди.

На Ултимативном борилачком клубу Биспинг је имао свој први наступ у кикбоксу против Дејвида Брауна у полутешкој категорији. Браун је имао јаку посекотину што је довело до заустављања борбе у другој рунди.

Ултимативни борац 3[уреди | уреди извор]

Почетком 2006. године Биспинг се појавио у ријалити емисији Ултимативни борац 3 као такмичар кога је тренирао Тито Ортиз. Добио је прелиминарни меч против Кристијана Ротхаермела техничким нокаутом, а затим и полуфинални меч против Роса Поинтона прекидом који је уследио након ударца коленом. Биспинг је победио Џоша Хајнеса техничким нокаутом у другој рунди у финалу и постао други победник у полутешкој категорији Ултимативног борца.[3][4]

Ултимативни борилачки шампионат[уреди | уреди извор]

Само 5 месеци након његове победе у 3. издању Ултимативног борца, Биспинг је требао да се бори против Ерик Шафер-а у Ултимативном борцу 4 али се повукао услед проблема са визом. Борба је била поново организована 30. децембра на УФЦ 66. Биспинг је победио техничким нокаутом у првој рунди.[5]

Биспинг је 21. априла 2007. победио Елвис Синосић-а техничким нокаутом на УФЦ 70 у Манчестеру.

У септембру исте године се Биспинг суочио са својим ривалом Мет Хамил-ом у Лондону. Биспинг је добио борбу подељеном одлуком. Одлука се сматра контроверзном и многи верују да је Хамил добио борбу.[6]

Рашад Еванс је Биспингу нанео први пораз на догађају УФЦ 78 подељеном одлуком.[7]

Прелазак у средњу категорију[уреди | уреди извор]

Још од почетка његове каријере Биспинга су саветовали да се пребаци из полутешке у средњу категорију. Након пораза од Еванса, Биспинг је уз подршку УФЦ председника одлучио да промени дивизију. Свој УФЦ деби у средњој категорији Биспинг је имао против Чарлс Мaкарти-ја на УФЦ 83. Биспинг је победио техничким нокаутом, јер Макарти није могао да настави меч услед повреде подлактице коју је задобио од Биспингове серије удараца коленом и аперката.[8]

Биспингов следећи дуел је био заказан за УФЦ 85 против Крис Лебен-а у Лондону. Његов противник је био осуђен на 35 дана затвора и није могао да се такмичи, па је уместо њега наступио Џејсон Деј.[9] Биспинг је меч завршио на доминантан начин техничким нокаутом у првој рунди.

Биспинг (лево) и Денис Канг приликом одмеравања за УФЦ 105

Биспинг се суочио са Лебен-ом на УФЦ 89, када је славио једногласном одлуком. Након меча Лебен је био позитиван на станозолол, и добио суспензију од 9 месеци.[10]

Биспинг је био потврђен као један од тренера у 9. сезони Ултимативног борца. Након што се серија завршила Биспинг је имао дуел против Хендерсон-а на УФЦ 100. Договор је био да победник тог меча добије прилику да се као изазивач бори за титулу у средњој категорији. Хендерсон је нокаутирао Биспинга, а потом задао снажан ударац док је Биспинг био на земљи без свести. То је био Биспингов први пораз нокаутом. Након нокаута Биспинг није могао да се сети борбе и мислио је да је дуел заказан за 2 месеца.[11]

На догађају УФЦ 105 Биспингов противник је био ветерана Денис Канг. Биспинг је добио техничким нокаутом у другој рунди и борба је била проглашена борбом вечери.[12]

Биспингов следећи противник је био Вандерлеј Силва на УФЦ 110. Силва је добио једногласном одлуком.[13]

Биспинг је победио Ден Милер-а једногласном одлуком на УФЦ 114. [14]

Биспинг је на УФЦ 120 победио Јошихиро Акијама-у одлуком судија и тиме славио у борби која је проглашена борбом вечери. [15][16]

Биспинг је имао заказан дуел против Џорџ Ривере на УФЦ 127. Њих двојица су пре борбе ушли у вербалну свађу и морали су бити одвојени. Бипсинг је доминирао у првој рунди са пар обарања све док није нанео противнику илегални ударац коленом у главу. Биспингу је био одузет поен и након дужег прекида борба је била настављена. У наставку Биспинг је нокаутирао противника у другој рунди техничким нокаутом.

Биспингов следећи меч је био заказан против Чејл Сонен-а. У мечу за изазивача Андерсон Силви за титулу у средњој категорији Биспинг је изгубио једногласном одлуком. [17]

На УФЦ 152 Биспинг се сусрео са Брајан Стен-ом . Биспинг је добио дуел једногласном одлуком. [18]

Биспингов следећи меч је био против бившег шампиона полутешке категорије Витор Белфорт-а. Биспинг је изгубио техничким нокаутом у другој рунди након чега је задобио повреду десног ока. [19]

На УФЦ 159 Биспинг се суочио са Алан Белчер-ом. Борба је била прекинута у трећој рунди након што је Биспинг несвесно закачио око противника који није могао да настави меч. Биспинг је био проглашен за победника техничком одлуком. [20]

Након годину дана паузе услед повреде ока, Биспинг се вратио у окршају против Тим Кенеди-ја. Биспинг је борбу изгубио једногласном одлуком. [21]

У априлу 2014. Бред Таварес је био Биспингов потенцијални противник. Међутим, Биспинг се у августу састао са Чанг Ли-јем ког је победио техничким нокаутом у четвртој рунди.[22] Након ове борбе Биспинг је зарадио своју прву награду наступа вечери.

Биспинг се суочио са Ц.Б.Холавеј-ом на догађају УФЦ 186. Биспинг је победио једногласном одлуком. [23]

Биспингов меч против Андерсон Силве је био његов највећи изазов до тад. Бразилац држи рекорд за најдужу владавину у средњој категорији. У дуелу који је био проглашен борбом ноћи Биспинг је славио након једногласне одлуке. [24]

УФЦ шампион средње категорије[уреди | уреди извор]

Након повреде Крис Вајдман-а која га је приморала да се повуче из борбе, Биспинг је имао заказан дуел са тадашњим шампионом и браниоцем титуле Лук Рокхолд-ом. Борба је била заказана за 4. јун 2016. и то је био њихов други дуел. Биспинг је победио нокаутом у првој рунди и постао шампион средње категорије, уједно и први британски УФЦ шампион. Додељена му је награда наступа вечери. Исход борбе се по ММА стручњацима сматрао једним од највећих изненађења у борби за одбрану титуле, узећи у обзир да је Биспинг изгубио од Рокхолд-а 18 месеци раније. [25][26]

На догађају УФЦ 204 одржаном 8. октобра 2016 Биспинг је у реваншу меча славио против Ден Хендерсон-а и тиме одбранио титулу шампиона средње категорије.[27] Дана Вајт је 1. марта 2017. године најавио да ће Биспингов следећи изазивач бити Жорж Сент-Пјер. Биспинг је хтео да се борба одигра на УФЦ 213 али Сент-Пјер није био спреман. Дуел је био заказан за 4. новембар 2017. Биспинг је борбу изгубио у трећој рунди након прекида.[28]

Повлачење са УФЦ-а и одлазак у пензију[уреди | уреди извор]

Три недеље након губитка титуле Биспинг је имао заказан меч против Кевин Гастелум-а, који је био замена за Андерсон Силву који није прошао допинг тест. Биспинг је изгубио нокаутом у првој рунди.[29]

У мају 2008. Биспинг је званично најавио да одлази у пензију у ММА такмичењу.[30] У децембру Биспинг је рекао да се пензионисао због повреде коју је претрпео против Гастелума. На 16. март 2019. године је било објављено да је Биспинг уврштен у УФЦ дворану славних модерне ере.

Биспинг је објавио књигу Они који одустају никад не побеђују: Мој живот у УФЦ-у[31]

Глумачка каријера[уреди | уреди извор]

Биспинг је 6. априла 2016. године најавио да је добио улогу у филму ХХХ:Повратак Зендера Кејџа.[32] Касније тог месеца Биспинг је открио да је фан телевизијске серије Твин Пикс емитоване деведесетих година и да је добио малу улогу у наставку серијала 2017. године.[33] Глумио је Роја Шоа у спортско драмском филму Моје име је Лени.[34] Биспинг је такође имао кратку улогу на крају филма Братство лопова.

На лето 2018. године Биспинг је био најављен као један од четворице водитеља ријалити такмичења серије Хипердрајв, која би била пуштена на Нетфлиx 21. августа 2019. године.

У новембру 2020. године је било најављено да ће Биспинг да игра главну улогу у боксерском филму Шегрт, базирано на књизи Марк Тaрли-ја.[35] Истог месеца Биспинг се појавио глумећи Долфа, турнирског борца на ХБО Маx серији под именом Ратник.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Биспинг је своју жену упознао у Манчестеру. Пар има двоје деце и борави у Округ Оринџ, Калифорнији.[36] Најстарији син Калум је остварени рвач, ЦИФ шампион у средњој школи, који се тренутно такмичи у НЦАА дивизији II на Сан Франциско универзитету.[37] Њихово треће дете је рођено у тренутку када је Биспинг у САД имао последње припреме пред борбу против Ден Милер-а.

Биспинг пати од страбизма, што је поремећај поравнања очију приликом гледања у објекат. Ово је изазвано повредом мрежњаче приликом борбе против Витор Белфорт-а у УФЦ на Фоху: Белфорт - Биспинг 2013. године, коју је Биспинг изгубио техничким нокаутом у 2. рунди. Пораз се сматра контроверзним, обзиром да је у време борбе Белфорт био на терапији замене тестостерона. Биспинг је изнео своје задовољство након што је Белфорт изгубио нокаутом од Лиото Мачиде 12. маја 2018. године на УФЦ 224, у својој последњој борби.


„Веома је задовољавајуће видети га (Витор Белфорт-а) како губи да будем искрен. Није ме брига за њега. Мислим да му је каријера заснована на варању. Количина стероида током његовог живота, током његове каријере се јасно види. Вратите се и погледајте почетак његове каријере, био је изузетно напуцан. Када смо се борили био је изузетно напуцан, а сада га погледајте, изгледа као пребијен стари човек. На тај начин га нокаутирају и тако се и бори.”[38]

Биспинг је надимак "Гроф" (Каунт) добио од спикера у рингу током борбе.

„Мој стари менаџер је рекао спикеру да ме представи као Гроф -а пред борбу. Испрва сам се нисам сложио, иако сам ја заправо гроф у Пољској (деда је био пољски гроф). Мало ме је срамота. Погрешио сам што сам у школи рекао некоме то и накнадно сам био исмејаван.”[39]

Награде и достигнућа[уреди | уреди извор]

  • Ултимативни борилачки шампионат
    • УФЦ дворана славних
    • УФЦ шампион средње категорије(једном)
      • Јенда успешна одбрана титуле против Дена Хендерсона
    • Први британски шампион у историји УФЦ-а
    • Највише победа у средњој категорији у историји УФЦ-а (16)
    • Највише борби у средњој категорији у историји УФЦ-а (24)
    • Највише проведеног времена борећи се у средњој категорији УФЦ-а (5:15:15)
    • Победник лаке категорије ултимативног борца 3
    • Борба вечери (5 пута)
    • Наступ вечери (2 пута)
  • ММА признања
    • 2008 Интернационални борац године
    • 2012 Интернационални борац године
    • 2016 Изненађење године против Лук Рокхолда
    • 2021 Аналитичар године
    • 2022 Аналитичар године

Професионална ММА каријера[уреди | уреди извор]

Професионални рекорди
39 борби 30 победа 9 пораза
Нокаутом 18 3
Прекидом 2 2
Одлуком 10 4
Резултат Рекорд Противник Тип Догађај Датум Рунда Време Град
Пораз 30-9 Сједињене Америчке Државе Келвин Гастелум Нокаут УФЦ борбено вече 25. новембар 2017. 1 2:30 Шангај , Кина
Пораз 30-8 Канада Жорж Сент-Пјер Прекид УФЦ 217 4. новембар 2017. 3 4:23 Њујорк , САД
Победа 30-7 Сједињене Америчке Државе Ден Хендерсон Одлука(једногласна) УФЦ 204 8. октобар 2016. 5 5:00 Манчестер, Велика британија
Победа 29-7 Сједињене Америчке ДржавеЛук Рокхолд Нокаут УФЦ 199 4. јун 2016. 1 3:36 Инглвуд, САД
Победа 28-7 Бразил Андерсон Силва Одлука(једногласна) УФЦ борбено вече 27. фебруар 2016. 5 5:00 Лондон, Велика Британија
Победа 27-7 Бразил Талес Лејтес Одлука(подељена) УФЦ борбено вече 18. јул 2015. 5 5:00 Глазгов , Шкотска
Победа 26-7 Сједињене Америчке Државе Клоренс Бајрон Долавеј Одлука(једногласна) УФЦ 186 25. април 2015. 3 5:00 Монтреал, Канада
Пораз 25-7 Сједињене Америчке Државе Лук Рокхолд Прекид УФЦ борбено вече 8. новембар 2014. 2 0:57 Сиднеј, Аустралија
Победа 25-6 Сједињене Америчке Државе Чанг Ли Технички нокаут УФЦ борбено вече 23. август 2014. 4 0:57 Макао, Кина
Пораз 24-6 Сједињене Америчке Државе Тим Кенеди Одлука(једногласна) Ултимативни борац финале 16. април 2014. 5 5:00 Квебек, Канада
Победа 24-5 Сједињене Америчке Државе Алан Белчер Техничка одлука УФЦ 159 27. арпил 2013. 3 4:31 Њуарк , САД
Пораз 23-5 Бразил Витор Белфорт Технички нокаут УФЦ на Фох-у 19. јануар 2013. 2 1:27 Сао Паоло, Бразил
Победа 23-4 Сједињене Америчке Државе Брајан Стен Одлука(једногласна) УФЦ 152 22. семптембар 2012. 3 5:00 Торонто, Канада
Пораз 22-4 Сједињене Америчке Државе Чејл Сонен Одлука(једногласна) УФЦ на Фох-у 28. јануар 2012. 3 5:00 Чикаго, САД
Победа 22-3 Сједињене Америчке Државе Џејсон Милер Технички нокаут Ултимативни борац 3. децембар 2011. 3 3:34 Лас Вегас, САД
Победа 21-3 Сједињене Америчке Државе Џорџ Ривера Технички нокаут УФЦ 127 27. фебруар 2011. 2 1:54 Сиднеј, Аустралија
Победа 20-3 Јапан Јошихиро Акијама Одлука(једногласна) УФЦ 120 16. октобар 2010. 3 5:00 Лондон, Велика Британија
Победа 19-3 Сједињене Америчке Државе Ден Милер Одлука(једногласна) УФЦ 114 29. мај 2010. 3 5:00 Лас Вегас, САД
Пораз 18-3 Бразил Вандерлеј Силва Одлука(једногласна) УФЦ 110 20. фебруар 2010. 3 5:00 Сиднеј, Аустралија
Победа 18-2 Канада Денис Канг Технички нокаут УФЦ 105 14. новембар 2009. 2 4:24 Манчестер, Енглеска
Пораз 17-2 Сједињене Америчке Државе Ден Хендерсон Нокаут УФЦ 100 11. јул 2009. 2 3:20 Лас Вегас, САД
Победа 17-1 Сједињене Америчке Државе Крис Лебен Одлука(једногласна) УФЦ 89 18. октобар 2008. 3 5:00 Бирмингем, Велика Британија
Победа 16-1 Аустралија Џејсон Деј Технички нокаут УФЦ 85 7. јун 2008. 1 3:42 Лондон, Велика Британија
Победа 15-1 Сједињене Америчке Државе Чарлс Мaкарти Технички нокаут УФЦ 83 19. април 2008. 1 5:00 Монтреал, Канада
Пораз 14-1 Сједињене Америчке Државе Рашад Еванс Одлука(подељена) УФЦ 78 17. новембар 2007. 3 5:00 Њуарк, САД
Победа 14-0 Сједињене Америчке Државе Мат Хамил Одлука(подељена) УФЦ 75 8. семптембар 2007. 3 5:00 Лондон, Велика Британија
Победа 13-0 Аустралија Елвис Синосић Технички нокаут УФЦ 70 21. април 2007. 2 1:40 Манчестер, Велика Британија
Победа 12-0 Сједињене Америчке Државе Ерик Шафер Технички нокаут УФЦ 66 30. децембар 2006. 1 4.24 Лас Вегас, САД
Победа 11-0 Сједињене Америчке Државе Џош Хајнес Технички нокаут Ултимативни борац 24. јун 2006. 2 4:14 Лас Вегас, САД
Победа 10-0 Уједињено Краљевство Рос Поинтон Прекид Страјк Форс 4 26. новембар 2005. 1 2:00 Ковентри, Велика Британија
Победа 9-0 Норвешка Џејкоб Ловстад Технички нокаут Страјк Форс 3 1. октобар 2005. 1 1:10 Ковентри, Велика
Победа 8-0 Финска Мика Мехмет Технички нокаут Страјк Форс 2 16. јул 2005. 1 3:01 Ковентри, Велика
Победа 7-0 Уједињено Краљевство Алекс Кук Прекид ФХ3 18. јун 2005. 1 3:21 Рединг, Велика Британија
Победа 6-0 Уједињено Краљевство Дејв Редфорд Технички нокаут Ултимат Форс 30. април 2005. 1 2:46 Шефилд, Велика Британија
Победа 5-0 Уједињено Краљевство Марк Епштајн Нокаут Кејџ Рејџ 9 27. новембар 2004. 3 4:43 Лондон, Велика Британија
Победа 4-0 Уједињено Краљевство Енди Бриџс Нокаут Понос и слава 3 7. август 2004. 1 0:45 Њукасл, Велика Британија
Победа 3-0 Уједињено Краљевство Марк Епштајн Технички нокаут Кејџ Рејџ 7 10. јул 2004. 2 1:27 Лондон, Велика Британија
Победа 2-0 Уједињено Краљевство Џон Вир Технички нокаут УК ММА шампионат 30. мај 2004. 1 0:50 Манчестер, Велика Британија
Победа 1-0 Уједињено Краљевство Стив Метјуз Технички нокаут Понос и слава 2 10. април 2004. 1 0:38 Њукасл, Велика Британија

Егзибициони рекорд мешовитих борилачких вештина[уреди | уреди извор]

Резултат Рекорд Противник Тип Догађај Датум Рунда Време Град
Победа 2-0 Уједињено КраљевствоРос Поинтон Технички нокаут Ултимативни борац 3 15. јун 2006. 1 2:13 Лас Вегас, Невада
Победа 1-0 Сједињене Америчке Државе Кристијан Ротхаермел Технички нокаут 27. април 2006. 1 3:51

Плаћање по прегледу[уреди | уреди извор]

Број Догађај Борба Датум Град ППВ цена
1. УФЦ 78 Еванс-Биспинг 17. новембар 2007. Њуарк, САД 400,000
2. УФЦ 199 Рокхолд-Биспинг 2 4. јун 2016. Инглвуд, САД 320,000
3. УФЦ 204 Биспинг-Хендерсон 2 8. октобар 2016. Манчестер, Велика Британија 290,000
4. УФЦ 217 Биспинг-Сент-Пјер 4. новембар 2017. Њујорк, САД 875,000
Укупна цена 1,885,000

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филмови[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога
2010 Битдаун Дрејк Колби
2014 Пластик Каспер
2014 Аномалија Серхио
2017 ХХХ:Повратак Зендера Кејџа Соко
2017 Моје име је Лени Рој Шо
2018 Братство лопова Конор
2019 Трострука претња Џои
2021 Биспинг Мајкл Биспинг
2021 Нема предаје: Револт Јанек

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Michael Bisping stuns Luke Rockhold to become Britain's first UFC champion”. theguardian.com. 5. 6. 2016. 
  2. ^ Phil Murphy (17. 3. 2019). „Bisping enters UFC Hall of Fame]”. ESPN. 
  3. ^ Jesse Holland. „HITM: Michael Bisping wins TUF 3”. MMAmania.com. Приступљено 17. 5. 2018. 
  4. ^ „The Ultimate Fighter 3 Finale | MMAjunkie”. mmajunkie.com (на језику: енглески). Приступљено 17. 5. 2018. 
  5. ^ „Michael Bisping vs. Eric Schafer”. tapology.com. Приступљено 3. 12. 2020. 
  6. ^ Dann Stupp (10. 9. 2007). „UFC 75 Judge Jeff Mullen Explains Bisping-Hamill Score”. MMAJunkie.com. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 23. 4. 2011. 
  7. ^ UFC: Evans wins split decision over Bisping. The Canadian Press (18 November 2007)
  8. ^ Bisping fells "Chainsaw" Charles in first round knockout. Clitheroe Today (20 April 2008)
  9. ^ „BISPING VS LEBEN AT UFC 89 IN BIRMINGHAM, ENGLAND”. MMAWeekly.com. 1. 7. 2008. Приступљено 25. 7. 2011. 
  10. ^ „Leben tests positive for steroids, suspended – Mixed Martial Arts”. nbcsports.msnbc.com. 3. 11. 2008. Архивирано из оригинала 7. 2. 2012. г. Приступљено 26. 7. 2010. 
  11. ^ Adam Guillen Jr. „What's Going On? Bisping Doesn't Remember Hendo KO”. MMAmania.com. Приступљено 17. 5. 2018. 
  12. ^ Jeff Cain (14. 11. 2009). „BISPING FINISHES KANG AT UFC 105- MMA WEEKLY – Mixed Martial Arts & UFC News, Photos, Rankings & more”. MMAWeekly.com. Приступљено 26. 7. 2010. 
  13. ^ John Morgan (21. 2. 2010). „UFC 110 main card recap: Velasquez stuns Nogueira in first, Silva returns to win column”. MMAjunkie.com. Архивирано из оригинала 17. 7. 2010. г. Приступљено 26. 7. 2010. 
  14. ^ Damon Martin (1. 3. 2010). „Bisping vs. Miller likely for UFC 114 in Las Vegas”. MMAWeekly.com. 
  15. ^ Damon Martin (16 October 2010) UFC 120: BISPING DECISIONS AKIYAMA. mmaweekly.com
  16. ^ John Morgan (16. 10. 2010). „UFC 120 bonuses: Bisping, Akiyama, Condit and Sass earn $60K awards (Updated)”. MMAjunkie (на језику: енглески). Приступљено 17. 5. 2018. 
  17. ^ „UFC on FOX 2 results: Chael Sonnen vs Michael Bisping fight metric report shows judges made the right call”. MMAmania.com. Приступљено 17. 5. 2018. 
  18. ^ John Morgan (22 September 2012) UFC 152 results: Michael Bisping outboxes, outwrestles Brian Stann for decision win. mmajunkie.com
  19. ^ Cole, Ross (1. 10. 2013). „Michael Bisping Details His Career Threatening Detached Retina Injury”. MMA Insight. Приступљено 17. 5. 2018. 
  20. ^ „UFC 159 results: Bisping defeats Belcher”. MMA Fighting. Приступљено 17. 5. 2018. 
  21. ^ „Kennedy betters Bisping at TUF Nations Finale”. MMA Fighting. Приступљено 17. 5. 2018. 
  22. ^ Buster Evans (23. 8. 2014). „UFC Fight Night 48 Recap: Michael Bisping Destroys Cung Le”. lowkickmma.com. Приступљено 23. 8. 2014. 
  23. ^ Steven Marrocco (25. 4. 2015). „UFC 186 results: Michael Bisping tops C.B. Dollaway in back-and-forth slugfest”. mmajunkie.com. Приступљено 25. 4. 2015. 
  24. ^ Steven Marrocco (27. 2. 2016). „UFC Fight Night 84 results: Michael Bisping tops Anderson Silva in crazy, bloody war”. mmajunkie.com. Приступљено 27. 2. 2016. 
  25. ^ Snowden, Jonathan. „How Michael Bisping Shocked Luke Rockhold, MMA World”. Bleacher Report. Приступљено 20. 6. 2016. 
  26. ^ Schlinsky, Alex (5. 6. 2016). „UFC 199 results: Biggest winners, losers from 'Rockhold vs Bisping 2' last night in California”. MMAmania.com. Приступљено 20. 6. 2016. 
  27. ^ Steven Marrocco (9. 10. 2016). „UFC 204 results: Michael Bisping keeps belt with decision over Dan Henderson in classic brawl”. mmajunkie.com. Приступљено 9. 10. 2016. 
  28. ^ „UFC 217 live updates: St-Pierre wins middleweight title by submitting Bisping”. Los Angeles Times (на језику: енглески). ISSN 0458-3035. Приступљено 5. 11. 2017. 
  29. ^ „UFC Shanghai results: Kelvin Gastelum knocks out Michael Bisping in first round”. MMA Fighting. Приступљено 26. 11. 2017. 
  30. ^ „Former UFC champion, 'TUF' winner Michael Bisping announces retirement”. MMAjunkie. 29. 5. 2018. Приступљено 29. 5. 2018. 
  31. ^ Sherdog.com. „Book Review: Michael Bisping's 'Quitters Never Win'”. Sherdog. Приступљено 9. 12. 2019. 
  32. ^ Michael Bisping lands role in XXX movie. Bloody Elbow (7 April 2016). Retrieved on 23 June 2016.
  33. ^ Epstein, Adam. „The 217-member cast of the new Twin Peaks includes rock stars, a UFC fighter, and Michael Cera”. Quartz (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2017. 
  34. ^ „Michael Bisping Cast As Co-Lead In 'My Name Is Lenny'”. Hidden Remote (на језику: енглески). 11. 8. 2016. Приступљено 17. 5. 2018. 
  35. ^ Damon Martin (9. 11. 2020). „Ex-UFC champ Michael Bisping set for lead role in boxing movie 'The Journeyman'”. mmafighting.com. 
  36. ^ „Michael Bisping's Girlfriend Rebecca Sidwick”. Fabwags.com. Приступљено 18. 12. 2012. 
  37. ^ „Callum Bisping - 2019-20 - San Francisco State”. sfstategators.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-05. 
  38. ^ „Michael Bisping: It's Very Satisfying to See Vitor Belfort Lose • MMA News”. MMA News (на језику: енглески). 16. 5. 2018. Приступљено 17. 5. 2018. 
  39. ^ „100 fighter nickname origins”. The Underground. Приступљено 17. 5. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Lukais2721/песак&oldid=25748917”