Корисник:Ocnrt162/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Вранглер
Занимање
Назив занимањаВранглер- ( помоћник каубоја )
Врста занимања
сточарство- рад са коњима и осталим животињама на ранчу
Подручје рада
Чување нега жиувотиња, учествовање у филмској индустрији, кроћење дивљих коња и остали радови на ранчу и стази.
Опис
Поља радаЧување,нега,одлично познавање и кроћење коња и припитомљавање осталих животиња са ранча.
КвалификацијеНеформална обука од стране старијих Вранглера каубоја.
Слични послови
каубој,сточар,ветеринар

Вранглер (професија)[уреди | уреди извор]

У Северној Америци, Вранглер (енгл. Wrangler) је неко запослен да се професионално бави животињама, посебно коњима и говедима али понекад и другим врстама животиња. Реч „вранглер“ је изведена од доњонемачког „врангелн“ што значи „спорити“ или „рвати се“. Први пут је употребљена 1377 године. Употреба речи Вранглер као именице први пут је забележена 1547 године. Њено спомињање „особе задужене за коње или стоку“ или „сточар“ је први пут забележено 1888. године.

Сточар је појединац укључен у процес припитомљавања, контроле и руковања разним животињама, посебно коњима. Традиционално, овај процес укључује чување стоке и довођење коња у корале-(ограђени простор). Вранглери често раде  и за друге каубоје или туристе који желе да се возе по Северноамеричким ранчевима. Такође њихов посо укључује чување стада, родео и чување коња, као и део каскадерског рада у филмској индустрији. Вранглери се такође сматрају подкатегоријом каубоја, јер су одговорни за чување коња, а не и за стоку. Професија Вранглера се временом развила, пошто су Вранглери образовани да обављају више активности и ван ранчева и уобичајених послова. Нарочито је сектор туризма увидео значај Вранглера и постао доминантан послодавац у запошљавању Вранглера.

Вранглери се такође баве коњима и другим животињама током снимања филмова. Дуде-вранглер је каубој или водич који води туристе и не-каубоје (мушке) на путовања јахањем по западу.

Филмска индустрији и поред софистициране технике, не може без такозваних живих сцена за чије извођење Вранглер каскадери немају алтернативу. Стога су редитељи и продуценти заинтересовани за квалитативну селекцију вранглер екипе. Посебна пажња се посвећује одабиру каскадера, јер они морају поседовати не само потребне квалитете и вјештине, већ и бити прикладни за улогу глумаца у филму.Такође вештине Вранглера су нарочито истакнуте у телевизијским програмима и музичким спотовима у којима доминирају дресиране животиње,нарочито Коњи.

Вранглер
Вранглер

Историја[уреди | уреди извор]

Током 1920-их, транзиција Вранглера базира се у услужној економији која се ослања на туризам. Вранглер занимање је раније одражавало живот на „романтичном Западу“, истичући првобитно занимање Вранглера као занимања, које су карактерисали самопоуздање и стручност[1]. На занимање вранглера је такође утицао развој технологије и науке који утичу на обим и брзину којом могу да чувају коње.


Oбразовање[уреди | уреди извор]

Вранглери у филмској индустрији, као део каскадерског тима, захтевају опсежну обуку и посвећеност у различитим дисциплинама. Ово укључује способност вранглера коњаника да тренира коње за вратоломије и рад на отвореном простору током дугог временског периода.[2]

Вранглери на локалним ранчевима радили су са мањим групама коња и стога су могли да идентификују  и дају процену сваког појединачног коња из стада.[3] Вранглери су обучени да идентификују понашање, старост, кондицију, пол и здравље коња. Да би се спречиле повреде или здравствени проблеми код коња, Вренглер сем набедених вештина поседује и ветеринарско знање, специјализовану одећи и опрему приликом рада са животињама. Одећа-специјализована или радна, је обавезна за групу или појединачног каубоја, кувара и Вранглера који би заједно јахали у групи на предвиђеним стазама.

Старији Вранглери су често одговорни за обуку млађих, преносећи опште знање и савете, али не и за шире институционализовано системско образовања.[3] Вранглери су често и потенцијални сточни-економи који обучавају младе вранглере како би их научили основама рада са залихама[4]. Образовање се стога не састоји од формалне наставе. Уместо тога, од вранглера и каубоја се очекује да уче на послу и напредују у професији до  виших руководећих позиција.[5]

Активност[уреди | уреди извор]

Филмска индустрија[уреди | уреди извор]

Вланглер, је такође повезан са чувањем и неговањем коња,  у неким околностима одговоран за одржавање етичког третмана коња.[2] Етичка питања о савременом управљању коњима, као што су радио огрлице постављене на дивље коње (које би могле да засечу врат растућих коња). Такође су Вранглери појачали скептицизам према научним и савременим процедурама према коњима и ојачали традиционалне методе чувања коња.[3] Вранглери такође морају да обезбеде да објекти за живот и обуку, буду прикладни и довољно велики за смештај одређеног броја коња.

*Први пример Вранглери који су били укључени у продукцију Хобита: ,,Неочекивано путовање (2012)“, открили су да је упркос забринутости коју су исказали у вези са фармом на којој су коњи држани, продукцијска компанија одговорна за смрт до 27 животиња[6].Они који се нису бринули о животињама  били су отпуштени из филмске продукције, али су такође подржане тврдње ПЕТА-е (Људи за етички третман животиња) који сугеришу да су проблеми у вези са смештајем коња потичу од пренатрпаности корала и несигурне бодљикаве ограде.[7]

*Други пример су коњи у филму ,,Мекбрајдови коњи (2012)“, у којем су постојали изузетно специфични захтеви за тражену поставку коња.[8] Филм, који приказује борбу за спасавање два изгладнела коња, захтевао је екстремно неухрањене црне-кобиле. За једног таквог коња, било је одређено да га треба спасити након снимања. Погодног неухрањеног коња кога је открио филмски режисер, након снимања филма препушта Вранглеру који спашава истог коња из суморних услова тако што му даје адекватну храну и професионалну негу, повратио је коња у потпуно задовољавајуће здравствено и физичко стање. Због тога, улога Вранглера у филмској индустрији захтева много напора иза кулиса у раду са животињама.На самом снимању захтева глумачко умеће и храброст, јер су били потребне и каскадерске вештине.[8]

Од Вранглера се такође често захтевало да обучавају глумце да јашу и возе запрежна кола, као и да их упуте у историјско знање о коњима и њиховој употреби[9]. Каскадери су морали да буду веома специфични, не само да испуњавају захтеве редитеља и глумаца, већ да одаберу и тип коња који је потребан за извођење одређене вратоломије[10].

Када Вранглер пронађе правог коња, мора да га обучи (дресира) а затим мора да научи и јахач како би стекао самопоуздање. Вранглер је одговоран за сваку сцену у филму у којој се користи коњ, за то што је свестан способности и ограничења коња у овим вратоломијама. Вранглер на снимању такође може бити одговоран за обезбеђивање и набавку свих потребних коња.

Вренглери у филмској индустрији често су укључени у чување и дресуру већег број животиња, осим коња, понекад је потребно дресирати овце и друге животиње.

Многи коњи које обучавају вранглери су углавном коњи у позадини сцена, за разлику од јахања коња од стране глумаца. Од позадинских коња се захтева да остану мирни и добро се понашају и морају бити навикнути на светла, активности и камере. Од Вранглера у филмовима се често тражи да раде током читавог дане и да се брину о разним врстама коња. Често коњи морају једноставно само да ходају од једног краја  до другог, а у другим околностима од Вранглера се тражи да их јаше. Они такође могу бити вожени у камионима и теретним вагонима воза.[11]

Од вранглера се такође тражи да обезбеди разне врсте опреме за коње па и опрему за хватање коња.[11]

Дуде-вранглери[уреди | уреди извор]

Дуде-Вранглери су одговорни за обуку коња и превоз животиња, као што је одавно обичај.  Од Дуда - Вранглера се очекује да буду харизматични и имају џентлменски однос у служби.[1] Често није било експлицитних назнака да се од Вранглера захтевало да буду згодни и карактеристични, али је било јасно да нарочито жене очекивале ово. Стереотип о фрајерима сугерише да је требало да буде талентован, отворен и искусан, што је постало стандард западне мушкости. Улога вранглера је стога постала улога у којој се ова мушкост могла доказати.[12]

Вранглер је такође био одговоран за чување деце на стазамаза јахање, за смештај за целу породицу. Сваки би појединац очекивао са правом да може постати добар коњаник придржавајући се упутства Вранглера.[12]

Од људи који себе називају Вранглерима, очекује се  да познају карактере људи једнако добро као и коња. Од њих се захтева да комуницирају са гостима и преставе им живот на ранчу. Да обезбеде потрепштине за ранч, баш као што обезбеђују за стоку и коње. Вранглери су врста посредника између посетиоца и ранча, јер бити вранглер на ранчу захтева опсежно познавање опреме, ветеринарске неге и бриге о коњима, док посетиоци то не морају да знају. Од вранглера се захтева да пружи пријатан угођај посетиоцима упркос напорним задацима, јер је то оно што га држи на послу. Од њега се често захтева да се придржава стандардне презентације у погледу одеће, хигијене и односа са гостима[13].

Рад на ранчу[уреди | уреди извор]

Припитомити коња је још једна одговорност вранглера. Традиционално, ово би се састојало од увезивања и бацања ласа, или специјалног канапа за хватање дивљег коња, и покушаја да га јаше док се не покори јахачу. Вранглер би наставио да се пење на коња и навикава га и на узду и на седло. Сматрало се да је посао Вранглера да јаше дивље коње да их „образује“ дресира, и друге, неукроћене плашљиве коње[14]. Ови коњи су припитомљавани да би их јахали или упрезали у запрежна возила, често су их припитомљавали Вранглери за себе или за комшије. Коњи су тада могли бити размењени или замењени  за друге коње или стоку па и продати.

Савремени Вранглери су научили да комуницирају са коњем кроз суптилно посматрање и говор тела. Идеја Вранглера је да се створи позитиван однос између коња и кротитеља, јер коњ мора да „жели“ да изврши акцију за јахача, уместо да буде приморан да то учини.[15] Ово је врста природног јахања коња. Често је Вранглер морао да обучи коње за одређену намену,на пример млађе коње за јахање. Вранглер је  могао да процени погодност коња за само неколико тренутака проведених у седлу.[14]

Вранглери који бораве на  локацијама као што је Шенандоа у Западној Вирџинији заговарају врсту модерног кроћења која добробит коња ставља у први план. Као и обављање уобичајених обавеза; тимарење, храњење и појење коња; Вранглери такође прате здравље коња. Вранглери такође прилагођавају исхрану  потребама коња, као и прилагодљиве узде и седла. Модерни Вранглери попут ових у Западној Вирџинији се такође фокусирају на изградњу поверљивог партнерства између коња и јахача заснованог на природним потребама и навикама коња. Вранглер је такође одговоран за продају коња, упарујући клијенте са продавцима коња одговарајућег типа и личности[16].

Вранглери су такође били укључени у послове на ранчу као што су прикупљање коња и говеда (односно, одвајање од остатка стада), као и жигосање говеда. Сваки ранч је имао специфичну марку која је требало да се означи на телад како би се идентификовало власништво стоке. Они такође могу бити одговорни за основну ветеринарску негу, транспорт животиња, њихово храњење, њихово жигосање и навикавање на јахаче[17].

Јахач коња је такође део онога што је познато као посада за стазе, коју чине возачи, шеф стазе, кувар и Вранглер. Ове стазе су настале када 2.000 - 3.000 говеда или више прође истим путем током неколико дана[18].

Током дана Вранглер, или још колоквијално „звонилица“, тера коње и налази им пашу, често их групише у корале, више пута у једном дану доводи свеже коње, како би каубоји или ранчери могли да замене коње. Ово је познато као ремуда.[19] На Старом западу Америке такође се историјски помиње као ,,цавви“.[14] Селекција коња мора се обавити на одговарајућим пашњацима, ограђеним и лако одвојеним у торове (оборе) за монтирање торова, када је то потребно како би каубој успешно обавио свој посо употребљавао је конопац. Да би то урадио, од вранглера се тражи да познаје сваког коња и да га у коралу лоцира.[20] Због тога је вранглер одговоран за добробит и опште стање стада.

Када не обавља своје основно занимање, Вранглер ради и у кухињи, кува и чисти.[21] То укључује сакупљање дрва и воде за кухињу, цепање дрва, припрему хране. Вранглер је даље одговоран за постављање и демонтажу кампа, закачивање и откачивање вагона, утовар коња у вагоне и демонтирање обора са ужетом.[22] Вранглер је ноћни јастреб који ноћу бди над стадом и ујутру их враћа у корал.[23] Често, када је био у кругу фармера или ранчера,Вранглер би морао да пронађе празно поље или пашњак за постављање шатора за ноћ. Они би или поставили велики шатор за ноћење,или када би било лепо време, кревете би развукли на било коју одговарајућу равну површину напољу.[14]

Демографија[уреди | уреди извор]

Вранглери су често најмлађи мушкарци на ранчу и често су романтизовани због своје чврстине, изгледа и мужевности, посебно у филмовима, књижевности и кинематографији.[1][21] Обично су вранглери доминантно представљени као мачо-мушкарци, због тешких физичких захтева које су испуњавали. Међутим, има и жена које обављају сличне задатке нису неуобичајене. Иако је нагласак био на мушким јахачима, постојале су једнаке могућности и за жене. Неки извештаји наглашавају поузданост и оштроумност жена која су пожељни возачи на стази.[12] Већина Вранглера које су познати из прошлости били су мушкарци, али се могло приметити и неколико жена.

Жене Вранглери

Многи вранглери су такође дугогодишњи мештани који су одрасли учествујући у коњским и родео догађајима, често са сличним породичним наслеђем. Вранглери могу почети са својом обуком од своје 10 године.[14] Они би чули и видели много тога у младости, и очекивало су да буду чврсти и издржљиви кад постану старији.

Вранглери и каубоји постају све ређи јер их замењују модерна занимања као што су биолози и истраживачи животиња који се често више ослањају на образовање а мање на теоријско знање и опсежну праксу са коњима. Идеја да су стручњаци за коње, као што су Вранглери, морали да проведу велику количину времена са коњима, па самим тим и да се могу идентификовати са коњима такође постаје све мање уобичајена.[17]

Три главне државе које су и даље ,,окупиране“ где су и даље  Вранглери у САД  су Калифорнија, Аризона и Вајоминг.[17]

Такође видети[уреди | уреди извор]

Каубоји

Коњички спорт

Обука животиња

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Која је разлика између Каубоја и Вранглера

Историја Вранглера

Вранглери у филмској индустрији

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „The Western Historical Quarterly”. academic.oup.com. стр. 43 (4): 437—461. doi:10.2307/westhistquar.43.4.0437. Приступљено 2023-03-25. 
  2. ^ а б „Steven Shaw, “Wranglers :”. academic.oup.com. doi:10.2307/westhistquar.43.4.0437. Приступљено 2023-03-25. 
  3. ^ а б в Dalke, Karen; Wels, Harry, Ethnographic research in a changing cultural landscape, doi:10.4324/9781315686691-14, Приступљено 2023-03-25 
  4. ^ University of Oklahoma Press (на језику: енглески), 2023-02-26, Приступљено 2023-03-25 
  5. ^ University of North Texas Press (на језику: енглески), 2023-02-26, Приступљено 2023-03-25 
  6. ^ Telegraph-Journal (на језику: енглески), 2023-03-17, Приступљено 2023-03-25 
  7. ^ Regina Leader-Post (на језику: енглески), 2023-01-25, Приступљено 2023-03-25 
  8. ^ а б Edmonton Journal (на језику: енглески), 2022-06-18, Приступљено 2023-03-25 
  9. ^ „The History of the Wrangler: A Job for True Horsemen - AQHA”. www.aqha.com. Приступљено 2023-03-25. 
  10. ^ „Dear Rusty Hendrickson, Boss Wrangler for DJANGO UNCHAINED”. www.dearcastandcrew.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-25. 
  11. ^ а б Las Vegas Review-Journal (на језику: енглески), 2023-03-14, Приступљено 2023-03-25 
  12. ^ а б в University of Calgary (на језику: енглески), 2023-01-23, Приступљено 2023-03-25 
  13. ^ Grant, Will (2012-10-22). „A day in the life of a wrangler”. American Cowboy (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-25. 
  14. ^ а б в г д University of Oklahoma Press (на језику: енглески), 2023-02-26, Приступљено 2023-03-25 
  15. ^ Kaye, Susan (1999). Horse Sense. стр. 14: 38. 
  16. ^ Telegraph Herald (на језику: енглески), 2023-01-11, Приступљено 2023-03-25 
  17. ^ а б в Los Angeles Times (на језику: енглески), 2023-03-19, Приступљено 2023-03-25 
  18. ^ Hoy, Jim (2019). „Heart Stays Country: Meditations from the Southern Flint Hills by Gary Lantz (review)”. Western American Literature. 54 (2): 216—218. ISSN 1948-7142. doi:10.1353/wal.2019.0042. 
  19. ^ „New York Times Millennium/Microsoft Poll, July 1999”. ICPSR Data Holdings (на језику: енглески). 2000-01-18. doi:10.3886/icpsr02848. Приступљено 2023-03-25. 
  20. ^ The New York Times (на језику: енглески), 2023-03-24, Приступљено 2023-03-25 
  21. ^ а б HarperCollins (на језику: енглески), 2023-02-23, Приступљено 2023-03-25 
  22. ^ University of Oklahoma Press (на језику: енглески), 2023-02-26, Приступљено 2023-03-25 
  23. ^ University of Texas Press (на језику: енглески), 2023-02-26, Приступљено 2023-03-25 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ocnrt162/песак&oldid=25655196”