Краљевина Албанија (1928—1939)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевина Албанија
Mbretëria Shqiptare
Застава Албаније Грб Албаније
Застава Грб
Химна
Химна застави
Albanian Kingdom (1935).svg
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Главни град Тирана
Друштво
Службени језик албански
Религија ислам, католицизам, православље
Политика
Облик државе уставна монархија,
де факто протекторат Италије[1][2][3]
 — Краљ Зог I од Албаније
Историја
Историјско доба Савремено доба
 — Оснивање 1928.
 — Укидање 1939.
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 28.748 km²
Становништво 1.070.000 (1939)
Валута албански лек
Земље претходнице и наследнице
Албаније
Претходнице: Наследнице:
Flag of Albania (1926-1928).svg Албанска република Краљевина Албанија Flag of Albania (1939-1943).svg
Портал:Историја

Краљевина Албанија (алб. Mbretëria Shqiptare) била је уставна монархија која је постојала од 1928. до 1939. године. Албанија је у овом раздобљу фактички била протекторат Краљевине Италије.[1][2][3]

Овај чланак је део серије о историји Албаније
Историја Албаније
Coat of arms of Albania.svg

Уставотворна скупштина прогласила је Краљевину 1928. године, а за првог краља био је окруњен Зог I. Овај чин био је настојање да се Албанија надовеже на средњовековну владавину Скендербега из 15. века.

Краљевина Албанија одржавала је добре односе са фашистичком владом у Италији, све до италијанске инвазије 1939. године. Када је Немачка извршила инвазију Чехословачке, Мусолини је наредио инвазију Албаније. Краљ Зог напустио је Албанију, не желећи бити на челу марионетске владе.

Други светски рат[уреди]

Албанија је током рата званично остала монархија, али као италијански протекторат. Италијанска владавина трајала је до капитулације 1943. године, након чега су земљу окупирале немачке снаге. Након ослобођења земље, власт су преузели албански комунисти на челу с Енвером Хоџом. Моархија је укинута 1945, а краљу забрањен повратак у земљу.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Kallis (2000). стр. 132.
  2. 2,0 2,1 Steiner (2005). стр. 499.
  3. 3,0 3,1 Domenico (2002). стр. 74.

Литература[уреди]