Гласиначка култура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гласиначка култура
Glasinac culture-sr.png
Гласиначка култура, око 300. године п. н. е.
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Босна и Херцеговина, Србија, Хрватска, Црна Гора, Албанија
Главни локалитет Гласинац
Друштво
Језик илирски
Религија паганизам
Друштвено уређење сложено социјално издиференцирано друштво
Период
Историјско доба бронзано доба, гвоздено доба
Настанак 1800. пне
Престанак 200. пне
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Портал:Археологија

Гласиначка група је најизразитија група старијег гвозденог доба на Балкану. Распростирала се у источној Босни, западној Србији, северним деловима Црне Горе, а значајно је утицала на суседне области. Назив је добила по висоравни Гласинац. Основне карактеристике ове културне групе су тумули, груписани око градина са остацима сухозида, чинећи некрополе. Најстарији припадају ранобронзаном добу. Међутим тумули из халштатског периода, сматрају се гласиначком културном групом, будући да су најбројнији и најбогатији.

Археолошка истраживања и датовање[уреди]

Прва систематска истраживања рађена су још 1880., Периодизација:

  • Гласинац I рано бронзано доба пред илирски период
  • Гласинац II средње бронзано доба прото илирски период 1450 — 1300 пне
  • Гласинац III позно бронзано доба рано илирски период 1300 — 800 пне
  • Гласинац IV халштат 800 — 500 пне
  • Гласинац V латен 500 — 200 пне

Хронологија из лексикона:

Гласинац I 1800 — 1500 пне Гласинац IIа, IIб 1500 — 1300 пне Гласинац IIIа,IIIб, IIIц 1300 — 800 пне

Бронзано доба[уреди]

Рано бронзано доба везују се малобројна градинска насеља (Градац, Градина). Јављају се хумке са инхумираним покојницима. Од покретног материјала карактеритични су: керамика, бронзани бодежи, камене бојне секире. Приметан је утицај цетинске културе и културе Белотић Бела Црква.

Из средњег бронзаног доба имамо налаз двадесетак тумула углавном са скелетним остацима, прилози су бронзани украсни предмети, игле, привесци, гривне са мотивом рибљег мехура.

Позно бронзано доба се издваја као посебна култура. Јављају се градинска насеља, сахрањивање је под хумкама (најчешће скелетно). Од прилога се јављају бронзани украси предмети, виолинасте фибуле, игле са топузастом главом. Керамика је ретка.

Гвоздено доба[уреди]

Током гвозденог доба (период од 800. до 300. пне) Гласиначка култура развоја је подељена на 6 фаза. Јавља се номадско сточарство, претпоставља се да осим тога економику чине и ратни походи, пасивна трговина, развијена обрада метала. Насеља су градинска.

Некрополе[уреди]

Громиле на Гласинцу

На Гласинцу истражено више од 1000 хумки. Сахрањивање је скелетно под тумулима, за разлику од средње Европе где су карактеристични равни гробови. Од гробних прилога јављају се накит, копља, мачеви, ножеви, шлемови, делови оклопа, кнемиде, штитови, керамика и коњска опрема. Нађени су и кнежевски гробови (Илијак, Брезје, Осово, Арарева громила).

Нађен је бронзани накит, једнопетљасте и двопетљасте фибуле, наочарасте фибуле, округле пјасне плоче, чунасте фибуле, наруквице од бронзаног лима украшене искуцаним орнаментом, привесци и игле. Оружје:

  • двосекли мачеви гласинац типа,
  • бојне секире,
  • копља,
  • једносекли криви мачеви,
  • кнемиде,
  • шлемови грчко илирског типа,
  • камена жезла са бронзаним дршкама.

Од керамичких предмета откривене су шоље, пехари, са једном или две дршке и зделе.

Сматра се да су носиоци гласиначке културе били Аутаријати, а да се читав културни комплекс може везати за Илире.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Праисторија југословенских земаља, 5. том, Гвоздено доба, Сарајево, 1986.
  • Драгослав Срејовић, Културе гвозденог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.