Албански вилајет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Четири османска вилајета (Битољски, Јањински, Косовски и Скадарски) предложена као Албански вилајет, од Призренске лиге 1878.
Албанско абџад писмо из османског периода.

Албански вилајет (отур. ولايت ارناود, Vilâyet-i Arnavid; алб. Vilajeti shqiptar) је био пројекат о стварању вилајета у Османском царству на западу Балканског полуострва, који би укључивао вилајете са знатним бројем Албанаца: Битољски, Јањински, Косовски и Скадарски вилајет. Једно вријеме пројекат је укључивао чак и Солунски вилајет.[1][2] Старање вилајета је потврђено у септембру 1912. године, али преговори су прекинути мјесец дана касније са почеком Првог балканског рата. Планови о стварању Албанског вилајета су изгубљени подјелом Албаније.

Овај чланак је део серије о историји Албаније
Историја Албаније
Coat of arms of Albania.svg

Засебни Алански вилајет је био дио планова многих албанских организавија и удружења од 1877. године, периода познатог и као Албански народни препород. Стварање такве територијалне јединице је било договорено између албанских устаника и овлашћених представника Османског царства 4. септембра 1912. године, којим је претходио Албански устанак. Убрзо након склапања договора избио је Први балкански рат и европске територије Османског царства су биле подјељене између чланица Балканског савеза. Након што је војска Краљевине Србије заузела Скопље, Исмаиљ Ћемали је сазвао групу Албанаца из сва четири вилајета који су на Свеалбанском конгресу договорили уједињење у један вилајет. Прогласили су независност 28. новембра 1912. године и успоставили Прелазну владу Албаније.

Исте територије су биле дио претензија околних нација које су већ подигле свој национални развој на ниво државности: на Скадарски вилајет су претендовале Србија и Црна Гора, на Косовски Србија, Црна Гора и Бугарска, на Битољски Србија, Грчка и Бугарска и на Јањински само Грчка.[3]Неколико недјеља након почетка рата, највећи дио територија, на којим је требало да буде успостављен Албански вилајет, подјељен је између држава чланица Балканског савеза и на њима је успостављен кондоминијум.[4]Коначне границе између држава Балканског савеза и новоформиране Кнежевине Албаније одређене су споразумима у Лондону и Букурешту, занемарујући планове о стварању Албанског вилајета, чиме је велики број Албанаца остао изван националне државе.

Догађаји[уреди]

Централни комитет за заштиту права албанског народа[уреди]

Централни комитет за заштиту права албанског народа је био организација успостављена у Истанбулу 1877. године од стране утицајних интелектуалаца и политичара, као што су Пашко Васа, Абдул Фрашери, Сами Фрашери и многи други.[5]Предсједник комитета је био Абдул.[5]

Комитет је своју идеју о уједињењу Битољског, Јањинског, Косовског и Скадарског вилајета у један албански вилајет објавио у новинама „Tercüman-ı Hakikat“.[6]

Призренска лига[уреди]

Призренска лига је била албанска политичка организација основана 10. јуна 1878. године у Призрену, у Косовском вилајету. Почетни положај лига је био заснован на вјерској солидарности земљодржаца и људи који су повезани са османском управом, као и вјерским властима, што је био разлога за давање назива — Комитет правих муслимана (алб. Komiteti i Myslimanëve të Vërtetë).[7] На првом састанку лиге потписан је меморандум који није говорио о реформама, ни школама, ни аутономији или уједињењу Албанаца у један вилајет.[8]

Ускоро након првог састанка организација је прихватила нову агенду, под утицајем Абдул Фрашерија, која је укључивала успостављање новог Албанског вилајета.[9]

Tercümân-i-Şark, у којем је Сами Фрашери био један од запослених, извјештавао је о догађајима на простору насељеном Албанцима и о унионистичком друштву успотављеном од стране делегата Призренске лиге.[8]

Пећка лига[уреди]

Пећка лига је била албанска политичка организација основана 1899. у Пећи, у Косовском вилајету. Основао ју је Хаџи Зека, бивши члан Призренске лиге, који је дијелио исту платформу у захтјеву за аутономију албанског вилајета унутар Османског царства. Постојале су двије групе чланова. Прву групу су чинили конзевативни и умјерени чланови који су жељели да пет вилајета (укључујући Солунски вилајет) буде уједињено у један Албански вилајет, док су другу групу чинили радикалнији чланови који су жељели потпуну управну аутономију за четири вилајета који би били уједињени у Албански вилајет.[10]

Албански устанак[уреди]

Албански устанак 1912. године био је један од албанских устанака у Османском царству и трајао је од јануара до августа 1912. Устанак је почео у западном дијелу Косовског вилајета[11] и предводио га је Хасан Приштина, Неџип Драга, Бајрам Цурија и други.[12] Приштина који је био у Косовском вилајету током устанка и Исмаиљ Ћемали који је у Европи набављао оружје и новац и покушавао да придобије европско јавно мјење, одржавали су комуникацију преко британског конзулата у Скопљу.[13] Есад-паша Топтани је био задужен за подизање устанка у средишњој Албанији и Мирдити.[14]

Након низа успјеха, устаници су успјели заузети Скопље, управно средиште Косовског вилајета.[15][16][17] Устанак је завршен када је османска влада пристала на све захтјеве (изостављајући посљедњи, војни суд за османске официре који су покушали да спријече устанак) 4. септембра 1912.[18]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Clayer (2007). стр. 463.
  2. Bataković (1986). стр. 86.
  3. Sellers & Tomaszewski (2010). стр. 202.
  4. Redlich, Josef; d'Estournelles, Baron; Godart, M. Justin; Shucking, Walter; Hirst, Francis W.; Brailsford, H. N.; Milioukov, Paul; Dutton, Samuel T. (1914). „Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars”. Washington D.C.: Carnegie Endowment for International Piece. стр. 49. Приступљено 10. 1. 2011. »In a few weeks the territories of Turkey in Europe .. by the Balkan allies....in their hands as condominium« 
  5. 5,0 5,1 Elsie (2006). стр. 75–76.
  6. Bataković (2007). стр. 463.
  7. Kopeček (2006). стр. 348.
  8. 8,0 8,1 Gawrych (2006). стр. 46–47.
  9. Kopeček (2005). стр. 82.
  10. Грешка цитата: Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом University of Washington Press.
  11. Elsie (2004). стр. 29.
  12. Bogdanović, Dimitrije (новембар 2000) [1984]. „Albanski pokreti 1908-1912.”. Ур.: Antonije Isaković. Knjiga o Kosovu. 2. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. Архивирано из оригинала на датум 31. 01. 2011. Приступљено 9. 1. 2011. »Na čelu ustanka u kosovskom vilajetu bili su Hasan Priština, Nedžib Draga, Bajram Curi, Riza-bej i dr.« 
  13. Prishtina, Hasan. = 10. 01. 2011 Nji shkurtim kujtimesh mbi kryengritjen shqiptare të vjetit 1912. Shkrue prej Hassan Prishtinës Проверите вредност параметра |archiveurl= (помоћ) [Hasan Bey Prishtina: Brief Memoir on the Albanian Uprising of 1912] (Translated by Robert Elsie) (на језику: Albanian). Shkodra: Shtypshkroja Franciskane. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2011. Приступљено 10. 1. 2011. »Ismail Kemal was ... staying in Europe to help gather weapons and money and to win over European public opinion ... agreed to keep in contact through the British Consulate in Skopje.« 
  14. Prishtina, Hasan. = 10. 01. 2011 Nji shkurtim kujtimesh mbi kryengritjen shqiptare të vjetit 1912. Shkrue prej Hassan Prishtinës Проверите вредност параметра |archiveurl= (помоћ) [Hasan Bey Prishtina: Brief Memoir on the Albanian Uprising of 1912] (Translated by Robert Elsie) (на језику: Albanian). Shkodra: Shtypshkroja Franciskane. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2011. Приступљено 10. 1. 2011. »Essad Pasha assured us that he could manage things in Central Albania and Mirdita.« 
  15. Bogdanović, Dimitrije (2000) [1984]. „Albanski pokreti 1908-1912.”. Ур.: Antonije Isaković. Knjiga o Kosovu. 2. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. Архивирано из оригинала на датум 31. 01. 2011. Приступљено 9. 1. 2011. »ustanici su uspeli da slomiju otpor turske armije, da ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje« 
  16. Phillips, John (2004). „The rise of Albanian nationalism”. Macedonia: warlords and rebels in the Balkans. London: I.B. Tauris. стр. 29. ISBN 978-1-86064-841-0. »An Albanian uprising in Kosovo for independent schools in May 1912 led to capture of Skopje by rebels in August« 
  17. Bahl, Taru; M.H. Syed (2003). „The Balkan Wars and creation of Independent Albania”. Encyclopaedia of the Muslim World. New Delhi: Anmol publications PVT. Ltd. стр. 53. ISBN 978-81-261-1419-1. »The Albanians once more raise against Ottoman Empire in May 1912 and took Macedonian capitol of Skopje by August« 
  18. Shaw, Stanford J.; Ezel Kural Shaw (2002) [1977]. „Clearing the Decks: Ending the Tripolitanian War and the Albanian Revolt”. History of the Ottoman Empire and modern Turkey. 2. United Kingdom: The Press Syndicate of University of Cambridge. стр. 293. ISBN 978-0-521-29166-8. Приступљено 10. 1. 2011. »Therefore, with only final point being ignored, on September 4, 1912 the government accepted proposals and the Albanian revolt was over« 

Литература[уреди]