Максим Кујунџић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МАКСИМ КУЈУНЏИЋ
Maksim Kujundzic.jpg
Максим Кујунџић
Датум рођења1923.
Место рођењаЧелебићи, код Коњица
 Краљевина СХС
Датум смртиновембар 1944.(1944-11-00) (20/21 год.)
Место смртиЗаборани, код Невесиња
Хрватска НД Хрватска
Професијаземљорадник
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од20. децембра 1951.

Максим Кујунџић (Челебићи, код Коњица, 1923Заборани, код Невесиња, новембар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1923. године у Челебићима код Коњица, у земљорадничкој породици. Завршио је основну школу, а затим се бавио земљорадњом.

У Народноослободилачку борбу ступио је у децембру 1941. године. Постао је борац Коњичког батаљона, где је убрзо постао бомбаш.

Августа 1942. године, његов батаљон је ушао у састав новоформиране Десете херцеговачке бригаде. Убрзо је постао командир чете унутар бригаде. Истакао се у борбама на Оточцу, на Голешу где је са својом десетином убио шест Немаца, у борби за ослобођење Јајца, у борбама за ослобођење Прозора, Невесиња и у нападима на непријатеља на Парину, децембра 1942. године.

Истакао се и у борбама против Немаца на Равном, код Гацка, у време Пете непријатељске офанзиве. Тада је, када му је нестало муниције, сачекао на шумској стази Немце у заклону с празном пушком. Последњег из групе од четворице је ударио кундаком по глави, отео му машинку и одмах убио осталу тројицу, снабдевши се муницијом.

У јесен 1943. године, био је постављен за заменика команданта батаљона, а нешто касније за команданта Омладинског батаљона у 29. херцеговачкој дивизији. У пролеће 1944. године, његов батаљон је водио борбу против црногорских четника на територији никшићког среза.

Почетком новембра 1944. године, у Заборанима код Невесиња, погинуо је бранећи одступницу свом батаљону у борби с Немцима.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]