Младен Балорда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МЛАДЕН БАЛОРДА
Nh balorda mladen.jpg
Младен Балорда
Датум рођења 1921
Место рођења Мостар
Савезна Република Југославија Краљевина СХС
Датум смрти 15. јул 1943.(1943-07-15) (21/22 год.)
Место смрти Мостар
Хрватска НД Хрватска
Професија машинбравар
Члан КПЈ од 1940.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 5. јула 1951.

Младен Балорда (Мостар, 1921Мостар, 15. јул 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1921. године у Мостару. Потиче из радничке породице. После завршене основне школе, уписао је занатску школу у којој је учио браварски занат. Као млади радник је приступио Радничком покрету. У чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), примљен је 1940. године, а неколико месеци касније и у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, Младен је у окупираном Мостару, по задатку КПЈ, радио на прикупљању оружја и другог војног материјала. Јула 1941. године усташе су га са породицом депортовале у Србију, али се Младен септембра 1941. године, заједно са једним другом вратио у Мостар. По повратку у Мостар радио је у једној илегалној групи, која је прикупљала оружје, санитетски материјал и друге потребе за партизанске одреде.

Када се крајем 1941. године Коњички партизански одред, који је био састављен углавном од Мостараца, нашао у тешкој ситуацији због недостатка муниције, Младен је као илегалац са једном групом партизана из одреда, упао у италијански логор у Мостару и изнео велике количине муниције и однео их на Борачко језеро. Нешто касније, крајем 1941. године ступио је у Мостарски партизански одред.

Због своје храбрости, често је учествовао у специјалним задацима. У борбама с четницима јуна 1941. године, једна група бораца Мостарског партизанског батаљона била је заробљена и предата усташким властима у Коњицу. Међутим, група бораца батаљона, у којој је био и Младен, ушла је у Коњиц, провалила у затвор и ослободила заробљене другове.

Приликом заузимања Јајца, крајем новембра 1942. године, Младен се на налазио челу свог вода и истакао се у заузимању бункера. У току Четврте непријатељске офанзиве, уочи напада на Прозор, Младен се са два друга пробио кроз непријатељске положаје и запалио јендну кућу у граду, да би збунио и деморалисао непријатеља. Истакао се и као заменик команданта Мостарског батаљона у Петој непријатељској офанзиви. Захваљујући његовом руковођењу, код Никшића је уништено око 100 непријатељских војника.

Када је, 15. јула 1943. године, пошао да изведе 80 нових бораца омладинаца из Мостара, у Десету херцеговачку ударну бригаду, нападнут је од 200 немачких војника у селу Камена. У неравноправној борби уништена је Младенова група, а он је тешко рањен, заробљен и одмах потом био срељан у Мостарском блату. Младеновог оца Душана и брата Василија Немци су стрељали у Краљеву, приликом масовног стрељања грађана октобра 1941. године.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]