Мандорла

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Таворска светлост - икона Преображење

Мандорла (итал. mandorla - бадем) је светитељски ореол, који уместо главе, обухвата цео лик.[1] Представља визуелни симбол божанске славе и божанске светлости, која се, у хришћанској иконографији, појављује у сценама као што су Христово Преображење, Васкрсење, Вазнесење, као и Успење Богородице. Може бити округлог или бадемастог облика.[2]

У источнохришћанској иконографији се приказује у различитим бојама, са зрацима који избијају из ње или без њих.[2]

Прве сачуване представе Христа у мандорли се налазе у Домицилиним катакомбама у Риму, а датирају с почетка 5. века, где је Христос приказан на мозаику између апостола Петра и Павла и у цркви Свете Пуденцијане у Риму, где Христос, окружен мандорлом седи на престолу, међу апостолима.[3]

На средњовековном новцу појављују се две представе Христа у бадемастој мандорли[4]:

  • Вазнесење, први пут на лицу млетачких златних дуката (1285), где је Христос приказан како стоји, са зрнастим нимбом око главе, у зрнастој мандорли, унутар које се, са обеју страна, налазе шестокраке звезде, док десном руком благосиља а у левој држи јеванђеље[4]
  • Прображење, први пут на басиликону који су заједнички ковали цареви Јован V и Јована VI[3] (1347—1354). Христос у мандорли, држи свитак и стоји на троуглу, који симболично представља врх планине Тавор, где се одиграло Преображење.[4]
Дубровачке републике (1337). Лево: Христ у мандорли, по узору на млетачке дукате.

Утицај млетачког дуката се осетио у иконографији динара Дубровачке републике (1330), с тим да се уочава одсуство звезда унутар мандорле.[5] Под утицајем дубровачког динара, мандорла се појавила у босанском новчарству.[4]

Христос у мандорли на сребрном динару Стефана Лазаревића.

Христ у мандорли, у представи Вазнесења, по узору на млетачке дукате, први пут у иконографији српског новчарства се појавио на динарима цара Душана. И на том новцу се такође јављају шестокраке звезде.[5] Представа Христа у мандорли јавља се на динарима које су ковали цар Урош, краљ Вукашин, обласни господари: кнез Лазар, Стефан Мусић, Вук и Гргур Бранковић, те у периоду деспотовине Србије, у бројним емисијама динара и полудинара, које је ковао деспот Стефан Лазаревић, као и Ђурађ Бранковић, обласни господар, а касније деспот.[6]

У српским православним црквама, у првој половини 13. века, под утицајем византијских цркава, у куполама, такође су рађене представе Христа у мандорли (Жича, Милешева, цркви Светих апостола у Пећкој патријаршији, Сопоћани). Касније су најчешће сликане представе Христа Пантократора у куполи наоса цркава.[6]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вујаклија 1996, стр. 514.
  2. 2,0 2,1 Одак 2015, стр. 29.
  3. 3,0 3,1 Одак 2015, стр. 30.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Одак 2015, стр. 32.
  5. 5,0 5,1 Одак 2015, стр. 34.
  6. 6,0 6,1 Одак 2015, стр. 35.

Литература[уреди | уреди извор]