Маријана Грегоран

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МАРИЈАНА ГРЕГОРАН
Spomenik Marijani Gregran (2).jpg
Биста Маријани Грегоран на Карабурми
Датум рођења(1921-01-24)24. јануар 1921.
Место рођењаХодошан, код Чаковца
 Краљевина СХС
Датум смрти19. септембар 1941.(1941-09-19) (20 год.)
Место смртиЈајинци, код Београда
Србија Србија
Професијатекстилна радница
Чланица КПЈ од1938.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Маријана Грегоран (Ходошан, код Чаковца, 24. јануар 1921Јајинци, код Београда, 19. септембар 1941), текстилна радница и учесница Народноослободилачке борбе

Биографија[уреди]

Рођена је 24. јануара 1921. године у селу Ходошану, код Чаковца, у Међимурју. Дошла је у Београд неколико година пред рат. У раднички покрет укључила се као радница штофаре Владе Илића у Београду. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљена је 1938. године. Узела је видног учешћа у организовању радника и активно учествовала у свим акцијама које је водила Партија. U 1939. и 1940. години штрајкови су све чешћи и масовнији и све више имају политички карактер. На Карабурми, радничком предграђу Београда, једно време је партијска организација развила најживљу активност међу текстилним радницима. Услови рада у штофари Валде Илића, а и у другим предузећима, били су све тежи, те је незадовољство међу радницима из дана у дан расло. На збору радника у штофари Владе Илића у јесен 1939. године, састављени су захтеви које је радница Маријана Грегоран поднела власнику фабрике. Осетивши јаку радничку организацију, власник је обећао да ће удовољити захтевима. Међутим, после два дана почео је са репресалијама. Маријана Грегоран је добила моментални отказ, мотивисан грешком у раду. У знак протеста цело њено одељење обуставило је рад, а њему су се придружила и друга одељења. Отказ је повучен.

Учествовала у разним демонстрацијама и штрајковима у току 1939. и 1940. године. У јесен 1940. године постала је члан Месног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) за Београд, а затим и чланица Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију.

После окупације Краљевине Југославије, 1941. године, радила је на организовању борбених акција у окупираном Београду.

Ухапшена је 25. августа 1941. године на уличном састанку скојеваца. После страховитог мучења у Специјалној полицији пребачена је у Бањички логор и стрељана у првој групи жена 19. септембра 1941. године.

По њој је названа једна од улица у београдском насељу Карабурма, где јој је подигнут 1984. године споменик.

Литература[уреди]

  • Жене Србије у НОБ. „Нолит“ Београд, 1975. година
  • Народни хероји Југославије. „Младост” Београд, 1975.година