Маријан Баришић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Маријан Баришић
Marijan Barišić.jpg
Професија амбасадор
Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Одликовања
Орден југословенске заставе
Партизанска споменица 1941.
Орден братства и јединста

Маријан Баришић (Трст, 11. август 1918), био је политички радник и дипломата. Године 1919. доселио се с родитељима у Ријеку, где је полазио основну школу и гимназију.

Биографија[уреди]

Рођен је 11. августа 1918. у Трсту. Уписао се на Економско-комерцијалну високу школу у Загребу 1936. године. Исте године постаје члан Културног удружења студената пацифиста (организација напредних студената под руководством КПЈ). Године 1937. одлази на студије у Прагу, али већ 1938. враћа се у Сушак. Члан КПЈ постаје 1939. и исте године по налогу Партије улази у иницијативни одбор Странке радног народа. Због политичког рада почетком 1940. је ухапшен и пребачен у Лепоглаву. По изласку из тамнице у лето исте године, иако под полицијском контролом, радио је у техници ЦК КПХ у Загребу. Од октобра ради као илегалац у Карловцу и Шибенику. Послије капитулације Југославије 1941. долази у Ријеку и по налогу Окружног комитета КПХ за Хрватско приморје повезује се са ријечким антифашистима и симпатизерима НОБ-а те суделује у формирању прве партијске организације у Ријеци и првог партијског актива КПХ за Истру. Своја сећања на то раздобље објавио је у ријечком Новом листу (1971, бр. 193–196) под насловом: Ријека 1941. године.

Био је секретар Градског комитета КПХ за Ријеку и члан Окружног комитета КПХ за Хрватско приморје. Од децембра 1941. до септембра 1943. био је у затворима у Ријеци, Пули и Копру те интерниран у јужној Италији. Након капитулације Италије, крајем 1943. постављен је за политичког комесара Базе НОВ и ПОЈ у Барију, а у мају 1944. прелази на рад у ОЗНУ при Врховном штабу НОВ и ПОЈ. После ослобођења обављао је више политичких дужности: генерални секретар Министарства спољних послова (1948), помоћник министра спољних послова (1950), стални делегат ФНРЈ у ОУН (19521953). Године 1953. преведен је у резерву у чину пуковника. Био је затим амбасадор ФНРЈ у Белгији и Луксембургу (19531956), у Етиопији (19561960) и Бразилу (19611964). Године 1964. одлази на политички рад у ЦК КПХ у Загреб. Од 1965. до 1974. био је савезни посланик за Ријеку, а од 1974. је саветник СИВ-а за земље у развоју.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена југословенске заставе с лентом, Ордена братства и јединства са златним венцем и других високих југословенских и страних одликовања.

Литература[уреди]

  • Ко је ко у Југославији. Београд: Хронометар. 1970. 
  • „BARIŠIĆ, Marijan”. Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 12. 12. 2017.