Симоне Болели

С Википедије, слободне енциклопедије
Симоне Болели

Симоне Болели на Ролан Гаросу 2018.
Симоне Болели на Ролан Гаросу 2018.


Професионална каријера:
2003–
Држава  Италија
Пребивалиште Монте Карло, Монако
Датум рођења (1985-10-08)8. октобар 1985.(35 год.)
Место рођења Болоња, Италија
Висина 1,83 m
Маса 83 kg
Игра Десном руком; једноручни бекхенд
Зарада 5.524.620 $
Тренер Едуардо Инфантино (2017–2019)[1][2]
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 123–165 (42,71% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 0 (12 челенџера, 2 фјучерса)
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 36 (23. фебруар 2009)
Тренутни пласман: Бр. 905 (28. јун 2021)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 2К (2008, 2009, 2015, 2016)
Ролан Гарос 3К (2008, 2015)
Вимблдон 3К (2008, 2011, 2014)
ОП САД 2К (2007, 2014)
Олимпијске игре
Олимпијске игре 1К (2008)
Парови
Победе—порази: 180–150 (54,55% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 8 (4 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала: 10
Најбољи пласман: Бр. 8 (17. август 2015)
Тренутни пласман: Бр. 46 (28. јун 2021)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије П (2015)
Ролан Гарос ПФ (2015)
Вимблдон 2К (2014)
ОП САД ПФ (2011)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп ГФ (2015)
Олимпијске игре
Олимпијске игре 1К (2008)
Мешовити парови
Победе—порази: 2–0 (100% на Хопман купу)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије
Ролан Гарос
Вимблдон
ОП САД
Тимска такмичења
Дејвис куп ПФ (2014)
АТП куп Ф (2021)
Хопман куп ГФ (2009)
Светско екипно првенство ГФ (2008, 2009)

Ажурирано: 28. јун 2021.

Освојене медаље
Представљајући Италија
Тенис
Медитеранске игре
Бронзана медаља — треће место Алмерија 2005. Појединачно

Симоне Болели (итал. Simone Bolelli; 8. октобар 1985) је италијански тенисер.

Најбољи пласман у досадашњој каријери у појединачној конкуренцији остварио је у фебруару 2009. када је био 36. тенисер света, а до сада није освојио ниједан АТП турнир. Има освојених 12 челенџерa и 2 фјучерсa. На Гренд слем турнирима није стигао даље од трећег кола.

У конкуренцији парова био је на 8. месту АТП листе у августу 2015. Најзначајнији резултат представља освајање Отвореног првенства Аустралије 2015. а дубл партнер му је био сународник Фабио Фоњини.[3] Он и Фоњини су те 2015. играли и финала три турнира мастерс 1000 серије (Индијан Велс[4], Монте Карло[5], Шангај[6]) али су у сва три поражени. Почетком 2016. тријумфовао је у Дубаију у пару са Андреасом Сепијем а то је уједно и његова прва титула на неком турниру из серије 500.[7]

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Парови: 1 (1:0)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2015. ОП Аустралије Тврда Италија Фабио Фоњини Француска Пјер-Иг Ербер
Француска Никола Маи
6:4, 6:4

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди | уреди извор]

Парови: 3 (0:3)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2015. Индијан Велс Тврда Италија Фабио Фоњини Сједињене Америчке Државе Џек Сок
Канада Вашек Поспишил
4:6, 7:6(7:3), [7:10]
Финалиста 2. 2015. Монте Карло Шљака Италија Фабио Фоњини Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6:7(3:7), 1:6
Финалиста 3. 2015. Шангај Тврда Италија Фабио Фоњини Јужноафричка Република Равен Класен
Бразил Марсело Мело
3:6, 3:6

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (0:1)
Финала по подлози
Тврда (0:0)
Шљака (0:1)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (0:1)
Дворана (0:0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 4. мај 2008. Минхен, Немачка Шљака Чиле Фернандо Гонзалез 6:7(4:7), 7:6(7:4), 3:6

Парови: 18 (8:10)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (1:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:3)
АТП 500 (1:1)
АТП 250 (6:6)
Финала по подлози
Тврда (2:5)
Шљака (5:5)
Трава (1:0)
Финала по локацији
Отворено (8:7)
Дворана (0:3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 1. мај 2011. Минхен, Немачка Шљака Аргентина Орасио Зебаљос Немачка Андреас Бек
Немачка Кристофер Кас
7:6(7:3), 6:4
Победник 2. 30. јул 2011. Умаг, Хрватска Шљака Италија Фабио Фоњини Хрватска Марин Чилић
Хрватска Ловро Зовко
6:3, 5:7, [10:7]
Финалиста 1. 20. октобар 2012. Москва, Русија Тврда (д) Италија Данијеле Брачали Чешка Франтишек Чермак
Словачка Михал Мертинак
5:7, 3:6
Победник 3. 24. фебруар 2013. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Италија Фабио Фоњини Сједињене Америчке Државе Николас Монро
Немачка Симон Штадлер
6:3, 6:2
Финалиста 2. 2. март 2013. Акапулко, Мексико Шљака Италија Фабио Фоњини Пољска Лукаш Кубот
Шпанија Давид Мареро
5:7, 2:6
Победник 4. 31. јануар 2015. Мелбурн, Аустралија Тврда Италија Фабио Фоњини Француска Пјер-Иг Ербер
Француска Никола Маи
6:4, 6:4
Финалиста 3. 22. март 2015. Индијан Велс, САД Тврда Италија Фабио Фоњини Сједињене Америчке Државе Џек Сок
Канада Вашек Поспишил
4:6, 7:6(7:3), [7:10]
Финалиста 4. 19. април 2015. Монте Карло, Монако Шљака Италија Фабио Фоњини Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан
6:7(3:7), 1:6
Финалиста 5. 18. октобар 2015. Шангај, Кина Тврда Италија Фабио Фоњини Јужноафричка Република Равен Класен
Бразил Марсело Мело
3:6, 3:6
Победник 5. 27. фебруар 2016. Дубаи, УАЕ Тврда Италија Андреас Сепи Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Марк Лопез
6:2, 3:6, [14:12]
Финалиста 6. 22. јул 2018. Бостад, Шведска Шљака Италија Фабио Фоњини Чиле Хулио Пералта
Аргентина Орасио Зебаљос
3:6, 4:6
Финалиста 7. 22. септембар 2019. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Италија Матео Беретини Индија Дивиж Шаран
Словачка Игор Зеленај
3:6, 6:3, [8:10]
Финалиста 8. 19. октобар 2019. Москва, Русија (2) Тврда (д) Аргентина Андрес Молтени Бразил Марсело Демолинер
Холандија Матве Миделкоп
1:6, 2:6
Победник 6. 14. март 2021. Сантијаго, Чиле Шљака Аргентина Максимо Гонзалез Аргентина Федерико Делбонис
Шпанија Ђауме Мунар
7:6(7:4), 6:4
Финалиста 9. 10. април 2021. Каљари, Италија Шљака Аргентина Андрес Молтени Италија Лоренцо Сонего
Италија Андреа Вавасори
3:6, 4:6
Финалиста 10. 22. мај 2021. Женева, Швајцарска Шљака Аргентина Максимо Гонзалез Аустралија Џон Пирс
Нови Зеланд Мајкл Винус
2:6, 5:7
Победник 7. 29. мај 2021. Парма, Италија Шљака Аргентина Максимо Гонзалез Аустрија Оливер Марах
Пакистан Ајсам-ул-Хак Куреши
6:3, 6:3
Победник 8. 26. јун 2021.[8] Мајорка, Шпанија Трава Аргентина Максимо Гонзалез Србија Новак Ђоковић
Шпанија Карлос Гомез-Ерера
предаја

Остала финала[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Финалиста 1. 7. фебруар 2021. АТП куп, Мелбурн, Аустралија Тврда Италија Матео Беретини
Италија Фабио Фоњини
Италија Андреа Вавасори
Русија Данил Медведев
Русија Андреј Рубљов
Русија Јевгениј Донској
Русија Аслан Карацев
0:2 [9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Simone Bolelli riparte da Eduardo Infantino”. Ubitennis. 30. 7. 2016. Приступљено 14. 12. 2017. 
  2. ^ „Bolelli eliminato a Parigi: “È ora di scegliere: dopo Wimbledon solo doppio. Ubitennis. 28. 5. 2019. Приступљено 27. 9. 2019. 
  3. ^ „Australian Open 2015: Simone Bolelli and Fabio Fognini win doubles title”. Sky Sports. 31. 1. 2015. Приступљено 19. 4. 2016. 
  4. ^ „Indian Wells: Pospisil wins doubles title, Raonic out at semis”. Team Canada - Official Olympic Team Website. 18. 3. 2015. Приступљено 23. 12. 2020. 
  5. ^ „BRYANS WIN FIFTH MONTE-CARLO CROWN”. Monte-Carlo Rolex Masters. 19. 4. 2015. Архивирано из оригинала на датум 07. 05. 2016. Приступљено 19. 4. 2016. 
  6. ^ „Doubles duo backs Tokyo crown with win at Shanghai Rolex Masters”. ATP World Tour. 18. 10. 2015. Приступљено 19. 4. 2016. 
  7. ^ „Bolelli/Seppi Save 2 M.P. To Clinch Dubai Doubles Crown”. ATP World Tour. 27. 2. 2016. Приступљено 19. 4. 2016. 
  8. ^ „Bolelli/Gonzalez Clinch Mallorca Crown”. ATP Tour. 26. 6. 2021. Приступљено 28. 6. 2021. 
  9. ^ „Rusija pregazila Italiju i osvojila ATP kup”. b92.net. 7. 2. 2021. Приступљено 16. 3. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]