Пређи на садржај

Миленко Стефановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленко Стефановић
Миленко Стефановић (2005)
Датум рођења(1930-02-19)19. фебруар 1930.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти25. јул 2022.(2022-07-25) (92 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Миленко Стефановић, познатији као Мима Стефановић (Београд, 19. фебруар 1930 — Београд, 25. јул 2022[1]) био је један од најзначајнијих српских и југословенских кларинетиста — солиста, први кларинетиста Београдске филхармоније, дугогодишњи професор Факултета музичке уметности у Београду и Факултета уметности у Приштини.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Миленко Стефановић је почео да учи музику са пет година. Дипломирао је (1957) и магистрирао (1971) кларинет на Музичкој академији у Београду у класи угледног професора Б. Бруна. Усавршавао се у Салцбургу.

Награде

[уреди | уреди извор]

Добитник је награда на такмичењима у Сарајеву (1952), Скопљу (1954) и Љубљани (1956), као и награда на међународним такмичењима у Москви, Минхену, Женеви (1957) и Прагу (1959). Међу наградама које је добио за своје уметничке успехе истичу се: Седмојулска награда НР Србије (1962), Награда Југословенске радио-телевизије (Охрид, 1972), награде СИЗ-а културе Града Београда (1976, 1981, 1986), Посебно признање за врхунски допринос националној култури у Републици Србији (2007). Године 2010. на свечаности у Удружењу музичких уметника Србије уручена му је Награда за животно дело. На свечаној церемонији одржаној 27. јула 2013. године у оквиру Кларинетфеста у Асизију, у Италији, додељено му је најзначајније признање Међународне кларинeтистичке асоцијације - International Clarinet Association Honorary Membership for Lifetime Achievements in Performance, Teaching and Professional Service. Награду је у Стефановићево име, у присуству чланова његове породице и других музичара из Србије, од председника Асоцијације Џона Сиполе примила Стефановићева унука Ирина, и сама музичар. Еквивалентно признање које додељује Европска кларинетистичка асоцијација, председник ове асоцијације Стефан Вермерш доделио је Стефановићу у Београду 12. фебруара 2016. године. Стефановића су за награду номиновали професори кларинета на музичким академијама у Београду, Косовској Митровици и Сплиту, као и кларинетисти Београдске филхармоније, Оркестра Опере Народног позоришта у Београду, Симфонијског оркестра РТС, Уметничког ансамбла „Станислав Бинички”, Позоришта на Tеразијама. Борд директора Европске кларинетистичке асоцијације, који чине музичари из Белгије, Велике Британије, Италије, Немачке, Пољске, Португалије, Холандије, Швајцарске и Шпаније, једногласно је одлучио да Стефановићу додели своје најзначајније признање. Тиме је професор Миленко Стефановић постао тек други кларинетиста у историји који је проглашен почасним чланом Европске кларинетистичке асоцијације.[2]

Уметничка каријера

[уреди | уреди извор]

Стефановић је свирао реситале и наступао као солиста са оркестром и члан камерних ансамбала широм Европе, у Африци и Северној Америци. Један је од ретких уметника који су имали част да изведу Копландов Концерт за кларинет и оркестар под управом самог композитора (1961).

Снимао је за водеће радио и телевизијске станице у земљи и иностранству: у Уједињеном Краљевству, Италији, Француској, Канади, СССР-у, Западној Немачкој, Швајцарској, Белгији, Чехословачкој, Румунији, Бугарској, Мађарској.

Своје композиције су му посветили неки од најзначајнијих југословенских композитора: Дејан Деспић, Александар Обрадовић, Петар Бергамо, Душан Радић, Петар Озгијан, Миодраг Илић итд.

Као оркестарски музичар, свирао је у земљи и иностранству под управом најзначајнијих светских и југословенских диригената, међу којима су: Херберт фон Карајан, Лорин Мазел, Леополд Стоковски, Кирил Кондрашин, Живојин Здравковић, Јован Шајновић, Антон Нанут, Оскар Данон, Ванчо Чавдарски итд. Био је дугогодишњи први кларинетиста Београдске филхармоније (1954 — 1976).

Бавио се и џезом — као солиста, композитор и члан Београдског џез-трија.

Професор Стефановић на Факултету уметности (2009)

Стефановић је био члан и председник жирија на многим такмичењима у земљи и иностранству.

Члан је и бивши председник Удружења музичких уметника Србије.

Педагошки рад

[уреди | уреди извор]

Стефановић је предавао у Музичкој школи Јосип Славенски у Београду (1961/62, 1966/67, 1968—1993), на Факултету музичке уметности у Београду (1976—1995) и Факултету уметности у Приштини, где предаје од оснивања Музичког одсека, 1975. године, до данас. Био је и проректор Универзитета уметности у Београду (1985—1989), а 2001. године је именован за члана управног одбора овог универзитета.

Стефановићеви бивши студенти делују активно као извођачи — солисти, камерни и оркестарски музичари — и педагози у музичким школама и на академијама у Европи, Азији, Аустралији и Северној Америци.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „PREMINUO MILENKO STEFANOVIĆ: Odlazak svetski poznatog klarinetiste”. Kurir. 30. 7. 2022. 
  2. ^ Миленко Стефановић почасни члан Европске кларинетистичке асоцијације, Politika, 10. mart 2016

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Благојевић, Андрија: Преглед историјског развоја кларинета и литературе за кларинет, Факултет уметности, Звечан, 2010.
  • Blagojevic, Andrija and Milosevic, Milan: Milenko Stefanovic Awarded The Lifetime Achievement Award, The Clarinet, September 2010.
  • Еберст, Антон: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
  • EP 26436, Продукција грамофонских плоча Радио-телевизије Београд, Београд
  • Икономова, Вера: Живојин Здравковић и златна епоха Београдске филхармоније, Клио, Југоконцерт, Београд, 1999.
  • LP 22-2528 STEREO, Продукција грамофонских плоча Радио-телевизије Београд, Београд
  • Максимовић, Миодраг: Београдска филхармонија 1951-1971, Београдска филхармонија, Београд, 1971.
  • Мала енциклопедија Просвета, III, Просвета, Београд, 1978.
  • Мишић, Радмила: Живети уз ноте, Музичка школа „Стеван Христић“, Крушевац, 2001.
  • Музичка енциклопедија, III, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1977.
  • Odom, David: A Catalog of Compositions for Unaccompanied Clarinet Published between 1978 and 1982 with an Annotated Bibliography of Selected Works, A treatise submitted to the College of Music, Florida State University, 2005.
  • Нови звук, бр. 29, Београд, 2007.
  • Педесет година Факултета музичке уметности (Музичке академије) 1937-1987, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1988.
  • Пејовић, Роксанда: Оскар Данон, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1986.
  • Перичић, Властимир: Музички ствараоци у Србији, Просвета, Београд, [1969.]
  • Петровић, Драгослав: НИМУС - Нишке музике свечаности: 1975-2004, Пунта, Ниш, 2006.
  • Плавша, Душан: Музика - Прошлост, садашњост, личности, облици, Издавачка организација „Нота“, Књажевац, 1981.
  • Прегер, Андреја: Столеће уз музику, Факултет музичке уметности, Београд, 2007.
  • Pro Musica, бр. 79-80, Удружење музичких уметника Србије, Београд, 1975.
  • Списак редовних професора Универзитета у Приштини, Приступљено 23. 3. 2010.
  • The Clarinet, фебруар/март 1988.
  • The Clarinet, мај/јун 1988.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миленко_Стефановић&oldid=28702625”