Пређи на садржај

Мироч (Мајданпек)

Координате: 44° 28′ 23″ С; 22° 15′ 00″ И / 44.473° С; 22.25° И / 44.473; 22.25
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте чланак Мироч (вишезначна одредница).
Мироч
Мироч ноћу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаМајданпек
Становништво
 — 2022.Пад 235
Географске карактеристике
Координате44° 28′ 23″ С; 22° 15′ 00″ И / 44.473° С; 22.25° И / 44.473; 22.25
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина417 m
Мироч на карти Србије
Мироч
Мироч
Мироч на карти Србије
Остали подаци
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Мироч је насеље у Србији у општини Мајданпек у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 235 становника (према попису из 2011. било је 319 становника).

Географија

[уреди | уреди извор]

Село Мироч се налази на надморској висини од 767 метара, у близини вертикалних литица врхова Мали и Велики Штрбац планине Мироч и уздиже се изнад најужег дела Дунава у Европи. Налази се на северозападном делу Мирочка висоравни, на узвишици коју окружују изворишта речица Градашница, Голубињска река, Равна река, Буљевић и Ваља Маре.

Историја

[уреди | уреди извор]

Мироч или Мирочево је званично основано 1869. године, према писму Неготинског епископа Конзисторијуму, у коме још помиње да је село имало 54 домова. На истој локацији село се помиње у декрету[1] кнеза Милоша Обреновића из 1872. године. Преци садашњих становника села доселили су се око 1880. године. Међу првим досељеницима биле су породице из Поповице испод Дели Јована и из Овчег поља у Македонији.[2]

Туризам

[уреди | уреди извор]

Сваког 1. маја организује се „Јоргован фест“, у време цветања јоргована, као знак буђења пролећа. То је фестивал цвећа, туризма, угоститељства и народних обичаја, у коме учествују културно уметничка друштва из разних крајева Србије и признати уметници.[3][4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Мироч према последњем попису из 2022. године у насељу је живело 235 становника што је за 84 мање у односу на 2011. када је на попису било 319 становника. У насељу живи 207 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,20 година (48,48 код мушкараца и 54,19 код жена).[5]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 102 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30[6] а према истом попису у насељу има 238 стамбених јединица од којих је 125 насељених.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 609
1953. 687
1961. 642
1971. 624
1981. 501
1991. 468 413
2002. 406 481
2011. 319
2022. 235
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
 401 98,76%
Хрвати
  
 1 0,24%
непознато
  
 3 0,73%
Становништво према полу и старости[9]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 0
  
  
 5
75—79 6
  
  
 8
70—74 10
  
  
 15
65—69 15
  
  
 17
60—64 16
  
  
 18
55—59 16
  
  
 12
50—54 9
  
  
 14
45—49 14
  
  
 11
40—44 12
  
  
 9
35—39 14
  
  
 12
30—34 18
  
  
 14
25—29 16
  
  
 13
20—24 6
  
  
 9
15—19 11
  
  
 11
10—14 13
  
  
 16
5—9 8
  
  
 15
0—4 12
  
  
 11
Просек : 40,2 41,5
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 126 145 161 166 152 165 153


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 41 45 18 27 19 3 0 0 0 0 2,65
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 163 38 106 11 8 0
Женски 168 18 107 38 5 0
УКУПНО 331 56 213 49 13 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 91 41 0 1 26
Женски 81 58 0 0 18
Укупно 172 99 0 1 44
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 3 2 2 2
Женски 0 0 1 3 0
Укупно 0 3 3 5 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 3 5 3 0
Женски 0 0 1 0 0
Укупно 0 3 6 3 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 3 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Данас: Атлантида на Дунаву, Приступљено 2. 9. 2012.
  2. ^ Рајмирочки: Село Мироч Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. март 2016), Приступљено 1. 9. 2012.
  3. ^ Истар21: Обилазак села Пољана и Мироч, 25. 4. 2012. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. септембар 2016), Приступљено 1. 9. 2012.
  4. ^ Упознајте Србију: Јоргован фест[мртва веза], Приступљено 2. 9. 2012.
  5. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 9.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  6. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 5.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 121. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мироч_(Мајданпек)&oldid=30488546”