Рудна Глава

Координате: 44° 20′ 20″ С; 22° 04′ 07″ И / 44.3389° С; 22.0686° И / 44.3389; 22.0686
С Википедије, слободне енциклопедије
Рудна Глава
Археолошко налазиште Рудна глава
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаМајданпек
ЗасеоциБлизна, Крш, Букова Глава, Беглук, Прераст, Бели Извор, Завета
Становништво
 — 2022.Пад 1.601
 — густина14/km2
Географске карактеристике
Координате44° 20′ 20″ С; 22° 04′ 07″ И / 44.3389° С; 22.0686° И / 44.3389; 22.0686
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина180 m
Највиши врхГарбан, Мали Крш 929м m
Површина115 km2
Рудна Глава на карти Србије
Рудна Глава
Рудна Глава
Рудна Глава на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19257
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Рудна Глава (Варошица) је насеље у Србији у општини Мајданпек у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 1.601 становника (према попису из 2011. има 2010 становника, према попису из 2002. било је 2309 становника). У близини насеља се налази истоимени археолошки локалитет, центар раног праисторијског рударства, који се данас налази под заштитом Републике Србије, као археолошко налазиште од изузетног значаја.[1][2]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Назив добија по специфичним облицима рељефа купастог облика – главе, и утврђених трагова ранијег рударства.[3]

Положај и тип[уреди | уреди извор]

Рудна Глава је варошица разбијеног типа ако сагледавамо читаву територију месне заједнице, која се прожима неких 14 км дуж магистрале 1 Б реда бр.33 Пожаревац - Неготин , на долинским странама Шашке реке и југоисточним падинама Лишковца, у висинској зони 180–690 метара.

Сам централни део варошице који је збијеног типа где има све карактеристике мањег градског насеља са малим градским тргом,вишеспратном стамбеном зградом, мноштвом угоститељских и трговинских радњи, затвореном пијацом, банком поштанске штедионице, осмогодишњом школом "Бранко Перић" са модерном спортском халом капацитета 200 седишта, домом здравља „Др Верољуб Цакић“ - здравствена станица, здравственим апотекама, ветеринарском станицом, пољопривредним апотекама, фабриком Јумко компанија са седиштем у Врању, која се бави производњом предива, конца, тканине, конфекције, и трикотаже и мањи приватни индустријски погони за прозводњу намештаја.

Рудна Глава удаљена је 24 км југоисточно од Мајданпека и 35 км од Доњег Милановца другог градског насеља у општини. Она је административни центар два засеока: Крш и Близну која имају све одлике правих сеоских насеља, затим мањих насеља која имају неке назнаке засеока у настајању попут Беглука, Букове Главе, Белог Изворца, Прераста и Завете.

Културни, просветни, спортски, трговински и саобраћајни центар микрорегије Горњи Пореч.

Цвијић је 1902. записао да „има и таквих села, на пример Рудна Глава у Поречу, чији сељаци стално на појатама живе, у село или кући силазе само о празницима или по позиву власти. Кућа збијенога села је овде, дакле, нека врста празничне куће; права сељачка кућа је појата.“

Историја[уреди | уреди извор]

Рудна Глава на историјској карти БиХ Давида Рамсеиа из 1788.год.

Општим законом о уређењу општина и срезова из 1955. године почиње фаза изградње новог-комуналног система у ФНРЈ.[4] Од 1955. до 1959. године је ово насеље седиште општине Рудна Глава коју су чинила насељена места: Рудна Глава, Црнајка, Горњане,Танда и Клокочевац. Граничила се са новоформираним општинама Мајданпек на северо-западу, Влаоле на западу, Доњи Милановац на северу, Јабуковац на северу-истоку, Штубик на истоку, Салаш на југу-истоку и Бор на југу. После укидања општине 1960. подручје бивше општине подељено је и ушло у састав општине Мајданпек (Рудна Глава, Црнајка), општине Бор (Горњане, Танда) и општине Доњи Милановац (Клокочевац).

Археолошки налази[уреди | уреди извор]

Археолошко налазиште Рудна глава припада Винчанској култури и представља средиште једног од најранијих рударстава бакра у југоисточној Европи. Археолошка истраживања Рудне главе су вршена између 1969. и 1979. године, а потом су повремено настављана.

Осим Рудне главе, постоје и налазишта Букова глава – Шетаће из Коцофени–Костолац културе, Басараби култура 2.800 год. пре нове ере,[5] и Кузњица (Злотска група/Фериђиле група 500 - 400 год. пре нове ере, млађе гвоздено доба).

Култура[уреди | уреди извор]

Верски објекти[уреди | уреди извор]

Црква у Рудној Глави подигнута је 1900. године од тврдог материјала, заузимањем тадашњег свештеника Видака Отовића и председника општине Страина Остроглавића. Посвећена је Светом Сави.

У славу стогодишњице устанка Карађорђева за владе краља Србије Петра I Карађорђевића, при овој цркви подигнута је звонара са 2 звона 1904. године заузимањем и пожртвовањем Стојана Моцића пароха рудноглавског, Пауна Бадркића председника општинског, Николе Н. Трифуновића, Петра Иђитана, Петра Јанковића, Станоја Уришкића, Петра П. Траиловића, Петра Венћиловића, Јанка Трујановића, Стојана Пауновића и осталих грађана села рудноглавског.[6][7]

Гробља и заветине[уреди | уреди извор]

Рудна Глава има два гробља, старо с једне стране реке Шашке, и ново с друге стране.

Заветина је о Спасовдану, када се с литијом обилазе поља и записи. Место храмовске посвете, која је доцнијег датума, слави се Петровдан као црквена слава.[8][9]

Дом културе[уреди | уреди извор]

Постоје два дома културе на територији месне заједнице, један у центру варошице други у Близни.

Просвета[уреди | уреди извор]

ОШ „Бранко Перић” у Рудној Глави наставља традицију основног образовања отварањем школе 1867. године.

Историјат[уреди | уреди извор]

Најстарији просветни објекат у Горњем Поречу налази се у селу Црнајка, школа је отворена давне 1819. год. трећа после Мајданпечке у 18. веку и Поречке 1807.год. у општини.

У петак, 12. јануара 1867. године председник Примеритељног суда општине Рудна Глава, Траило Марковић, његови помоћници Никола Ђорђевић и Јанко Крачун, као и одборници Симион Биреш, Петар Пунђеј, Петар Новаковић, Јован Филип, Паун Траиловић и Јован Јовановић поднели су посредством среских и окружних власти молбу министру просвете и црквених дела:

"Летос, када је заступник Госпонина Министра просвете и црквених дела у нашој обштини био ми смо Га молили да нам дозволи одобрити имати школу у нашој обштини а у новој кући примир суда која има две велике собе и кујну, а ми се старом пошто је оправимо - служимо, а у исто време да нам и свјашченика (свештеника) имати одобрити, као и доцније цркву подићи дозволи, да не би морали чак у Црнајку око овакови послова ићи, гди нам се највеће препреке догађају кад река дође преко које морамо прелазити и овијем подобно, - и Он нам је обећао удоволетворити онда кад му редовним путем ово предложимо. По овом убеђењу ми смо под данашњим предложили полицајној власти подествовање, а међу тим не пропуштамо ни непосредно Господина Министра просвете и црквени(х) дела умолити, да нам изволи за сада одобрити школу у поменутој кући обштинској имати и учитеља послати, а тако и свјашченика дати, јер обштина ова у стању је дати прописани број ученика и свјашченика са преко 200 домова издржати, па потом да нас скорије извести, како би могли благовремено потребе школске прибавити."

После два месеца, 11. марта 1867. године, Господин Министар шаље допис (решење!) Начелнику Крајинског округа, Но 122, (из Београда):

"Обштина рудноглавска молила ме, да јој одобрим, да може у новосаграђеној обштинској кући школу отворити а исто тако да може и свјашченика у своме селу имати. Што се тиче тога, да село Рудна Глава има свога свјашченика, о томе сам дао одобрење, које ће им епархијска неготинска конзисторија саобштити, што се тиче отварања школе у новосаграђеној обштинској кући, то исто одобравам, почем знам, да је та зграда удобна за школу, и да из Рудне Главе може бити онолико ђака, колико је потребно да по закону буде. Нека Начелство о томе извести рудноглавску обштину и закаже, да школске потребе набави, о чему имају они Начелство известити, а Начелство нека до 1. јунија извести нас као и то да барем 25 ученика има пописати за школу, како би се учитељ за ту школу, у почетку наступајуће школске године могао одредити. М. Илић"

Десетак дана после одређеног рока за извештај о току припрема за отварање школе у Рудној Глави, министар просвете је обавештен:

"Начелник среза ... је известио (округ) да је обштина рудноглавска подигла нову школу за себе, коју је са свим потребностима снабдела, па моли да се то јави Господину Министру просвете, како би могао за поменуту школу учитеља наименовати."

До 25. јула министар је дознао да је занемарена молба општине и његово одобрење за отварање школе у новосазиданој општинској кући у Рудној Глави.. Одмах је тржио образложење за ту измену. Дана 18. августа 1867. године, помоћник начелника округа Крајинског послао је учтиво образложење због чега је измењено одобрење. Житељи Рудне Главе су на збору одлучили да општински суд буде у новој згради а школа и учитељски стан у старој оправљеној општинској кући.

Министар 1. септембра 1867. године јавља: "По писму начелства од 18. пр. м. Но 7330, наређујем да се школа рудноглавска смести у новосазиданој општинској кући у Рудној Глави, јер је та зграда виднија, виша и пространија, и по томе удобнија за школу од старе општинске куће."

Пре него што је завршен спор око зграде нове школе у Рудној Глави, министар је поставио 16. августа 1867. године за учитеља Милисава Цветића. Наредних 50 година, до 1919. године, школа је била у новој згради, а тада је бујица поткопала темељ и зграда се срушила.

Нову школску зграду село је изградило 1924. године а највише заслуга је имао Никола Фуфуловић тадашњи председник општине, зашта је одликован похвалницом министарства просвете. Школа је временом мењала свој изглед и место, тако да је на новој локацији 1959. године изграђена садашња стара зграда са осам учионица. Године 1979. изграђена је нова зграда са још седам учионица и пратећим просторијама.

Некада је школа бројала и до 700 ученика, осамдесетих година 20. века.

Школа данас[уреди | уреди извор]

Тренутно школа броји 303 ученика и запослено је 29 наставника. Настава се изводи како у матичној школи у Рудној Глави, тако и у подручним одељењима у Црнајки, Близни и на Кршу. Некада је постојало подручно одељење код Милошеве Куле и на Буковој Глави, па чак и по информацијама самих мештана и на потезу званом Шопот у приватној кући.[10]

Спорт[уреди | уреди извор]

На територији месне заједнице постоје два фудбалска клуба, ФК Рудна Глава и ФК Близна која се заједно такмиче у Окружној лиги Бор у сезони 2023/24. Величина места није велика али зато дерби "шашке" је огроман, пун емоција, страсти и спортског витешства. Велики ривали који укрштају копља већ пуних 10 година и који привлачи огроман број љубитеља фудбала не само локалног места већ и целе општине и региона.

Спортски објекти[уреди | уреди извор]

Спортски центар крај Шашке[уреди | уреди извор]

Спортски центар крај Шашке налази се у непосредној близини центра варошице у близини ново-формиране индустријске зоне и прве фабрике Јумко. Модеран компекс садржи атлетски стадион са трибинама за 200 гледалаца и поред самог стадиона изграђена су два терена за рукомет и један терен за одбојку са трибинама и рефлекторима за ноћне термине. Цео комплекс је привлачан за припреме екипа због садржаја. Што се тиче осталих садржаја направљен је забавни парк за родитеље са децом и теретана на отвореном. Тренутно се гради натриквени објекат-теретана за зимске периоде.

Аква парк[уреди | уреди извор]

Уз потребу и молбу самих житеља одрађен је пројекат аква парка у склопу комплекса СЦ крај Шашке са три базена. Олимпијски базен, базен за непливаче и базен са тобоганима уз пратећу инфраструктуру у виду свлачионица унапредиће спортски центар и пливлачиће посетиоце не само општине већ и региона.

Спортска хала ОШ Бранко Перић[уреди | уреди извор]

Спортска хала ОШ Бранко Перић у Рудној Глави
Трибине капацитета 200 гледалаца у спортској хали

Спортска хала од 900 квадратних метара спортског борилишта и изграђених свлачионица за домаће, гостујуће играче као и за судије, испуњавају се прописе за највиши степен такмичења у рукомету, одбојци, малом фудбалу, боксу и осталих пратећих спортова. Изграђене су трибине са зеленим пластичним столицама која симболизује шумовит крајолик и сам рудник са капацитетом од 200 столица.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према последњем попису из 2022. године у насељу Рудна Глава је живело 1.601 становника што је за 409 мање у односу на 2011. када је на попису било 2.010 становника. У насељу живи 1.380 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,06 година (47,01 код мушкараца и 49,23 код жена).[11]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 637 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51 [12] а према истом попису у насељу има 999 стамбених јединица од којих је 645 насељених.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[13]
Година Становника
1921. 1.712
1931. 2.212
1948. 2.863
1953. 3.010
1961. 3.215
1971. 3.088
1981. 2.887
1991. 2.549 2.541
2002. 2.309 2.410
2011. 2.010
2022. 1.601
Етнички састав према попису из 2002.[14]
Срби
  
1.615 69,94%
Власи
  
636 27,54%
Бугари
  
7 0,30%
Румуни
  
3 0,12%
Црногорци
  
2 0,08%
Словенци
  
2 0,08%
Хрвати
  
1 0,04%
Немци
  
1 0,04%
Муслимани
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
непознато
  
10 0,43%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Панорама Варошице са западне стране






Познате личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Археолошка налазишта од изузетног значаја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2008) (Министарство културе Републике Србије) (језик: српски)
  2. ^ Рудна Глава — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
  3. ^ Запутил, Марија В. (1970-01-01). „МИЛОРАД ДАШИЋ. НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ У НАСТАВНИМ ПЛАНОВИМА И ПРОГРАМИМА. БЕОГРАД: ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ, 2016, 205 СТР.”. Методички видици. 10 (10): 345. ISSN 2334-7465. doi:10.19090/mv.2019.10.345-349. 
  4. ^ Vukadinović, Gordana (1996). „Slobodan Blagojević: Pravo i stvarnost, Službeni list SRJ, Beograd, 1995”. Glasnik Advokatske komore Vojvodine. 68 (9): 140—142. ISSN 0017-0933. doi:10.5937/gakv9604140v. 
  5. ^ Bulatovic, Aleksandar. Bor i Majdanpek, kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta između Đerdapa i Crnog Timoka/Cultural Stratigraphy of prehistoric sites between the Iron Gates and Crni Timok (with summary in English, pp. 227-241). 
  6. ^ „Порекло презимена, село Рудна Глава (Мајданпек) - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 2021-04-04. Приступљено 2023-11-28. 
  7. ^ Lossen rearrangement, Springer Berlin Heidelberg, стр. 352—353, ISBN 978-3-540-30030-4, Приступљено 2023-11-28 
  8. ^ „Порекло презимена, село Рудна Глава (Мајданпек) - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 2021-04-04. Приступљено 2023-11-28. 
  9. ^ Heterokontophyta, Bolidophyceae, Cambridge University Press, стр. 354—354, Приступљено 2023-11-28 
  10. ^ „Историјат школе”. www.rudosbp.edu.rs. Приступљено 2023-11-28. 
  11. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 9.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  12. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 5.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 121. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  13. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  14. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  15. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]