Стублине (Обреновац)

Стублине
Стублине;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Београдски
Општина	Обреновац
Становништво
— 2022.	2569
Географске карактеристике
Координате	44° 34′ 16″ С; 20° 08′ 17″ И / 44.571° С; 20.138166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	89 m
	Стублине Стублине на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11507
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Стублине је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2022. било је 2569 становника.

Стублине се налазе на регионалном путу Београд – Ваљево (Р 101), на удаљености од око 10 км од Обреновца. Стублине заузимају површину од 19,7 км² и у овој месној заједници станује око 4.000 становника.

У Стублинама се налазе основна школа „Живојин Перић”, Црква Покрова Пресвете Богородице у Стублинама, гробље, пошта, дом здравља и радио-станица. У овом насељу активни су фудбалски клуб „Посавина”, културно уметничко друштво „Стублине”, еколошко друштво „Бели Багрем”, голубарско друштво, стрељачко друштво, ловачко друштво, књижевни клуб и бројне секције при основној школи „Живојин Перић”.

Историја

Први помен села је забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 52. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

İstubline karye, Valyeva nahiye - Село Стублине, Нахија Ваљево^[1]

Слово И додато је на почетак и средини у складу са праксом вокалног турског језика да се додају самогласници тежим сугласничким групама, ради лакшег изговора. Слично је са градом Пећ у Метохији, на турском званим Ипек, или Скопљем, које је називано Ускуб. На исти начин је, у истом попису, записано село Стубо (као Истуба) више Ваљева.

Демографија

У насељу Стублине живи 2424 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,3 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 961 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.040
1953.	2.140
1961.	2.331
1971.	2.605
1981.	2.895
1991.	3.182	2.939
2002.	3.099	3.369

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	2.922	94,28%
Роми	122	3,93%
Црногорци	6	0,19%
Муслимани	4	0,12%
Македонци	4	0,12%
Хрвати	2	0,06%
Југословени	2	0,06%
Украјинци	1	0,03%
Словенци	1	0,03%
Румуни	1	0,03%
непознато	24	0,77%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	4	6
80+	20	26
75—79	36	52
70—74	81	92
65—69	101	107
60—64	69	105
55—59	67	72
50—54	125	88
45—49	128	111
40—44	122	122
35—39	118	117
30—34	64	85
25—29	104	98
20—24	125	100
15—19	89	112
10—14	99	94
5—9	111	85
0—4	84	80
Просек :	38,3	40,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	420	477	605	704	804	886	961

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	161	228	167	207	94	70	21	9	1	3	3,22

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.253	372	784	60	34	3
Женски	1.293	263	782	205	40	3
УКУПНО	2.546	635	1.566	265	74	6

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	646	229	0	5	137
Женски	341	132	0	0	43
Укупно	987	361	0	5	180

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	38	66	47	9	38
Женски	9	2	50	10	12
Укупно	47	68	97	19	50

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	9	24	11	12
Женски	2	4	9	19	36
Укупно	2	13	33	30	48

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	8
Женски	9	1	0	3
Укупно	22	1	0	11

Историја

На локалитету Црквине је пронађена контура насеља из доба неолита и сврстава се у насеља из винчанске групе.^[5]^[6] Насеље је откривено и прва истраживања су рађена шездесетих година двадесетог века. Истраживањима од 2006. до 2008. године је утврђено да се на површини од око 16 хектара налазе остаци насеља од око 500 кућа и са око три до четири хиљаде становника.

Планови

Стублине су, као локацију за своје привредне активности, одабрали бројни привредни субјекти. Захваљујући томе располажу са нешто више од 150 радних места.

Социјални, економски, али и културни развој МЗ Стублине биће додатно потпомогнут реализацијом планираних пројеката. Неки од ових пројеката су у току, као што је реконструкција деонице пута Р 101 од Обреновца до Уба, али и пута који Стублине, преко колубарских копова, повезује са Ибарском магистралом, завршетак изградње водоводне мреже и обданишта, али и завршетак ископина неолитског насеља Црквине и уређење излетишта Шарена чесма.

Референце

^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 37
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Тодоровић, J. (1967) Црквине, Стублине, Обреновац — насеље винчанске групе. Археолошки преглед, 9, стр. 17-18
^ Фигурине из неолита прославиле Стублине („Политика”, 22. септембар 2018)

Спољашње везе

Завод за заштиту споменика културе града Београда, Локалитет Црквине у Стублинама^{[мртва веза]}, година 2008.
Фудбалски клуб Посавина Стублине, [1]
Неолитски локалитет Црквине у Стублинама [2]

Мапе

[1] MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 37

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Тодоровић, J. (1967) Црквине, Стублине, Обреновац — насеље винчанске групе. Археолошки преглед, 9, стр. 17-18

[6] Фигурине из неолита прославиле Стублине („Политика”, 22. септембар 2018)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Градска општина Обреновац
Насеља Обреновца	Баљевац Барич Бело Поље Бргулице Бровић Велико Поље Вукићевица Грабовац Дражевац Дрен Забрежје Звечка Јасенак Конатице Кртинска Љубинић Мала Моштаница Мислођин Обреновац Орашац Пироман Пољане Ратари Рвати Скела Стублине Трстеница Уровци Ушће Обреновачка бања
Верска здања	Црква брвнара у Орашцу Црква Покрова Пресвете Богородице у Баричу Црква Светог Вазнесења у Дрену Црква у Обреновцу Црквине у селу Мислођин Манастир Грабовац Манастир Светог Христофора
Културна добра општине Обреновац	Зграда школе у Конатицама Јозића колиба Кућа у којој се родио народни херој Влада Аксентијевић Кућа у селу Дражевцу Механа Узун Мирка Апостоловића у Мислођину Стара механа у Ушћу Споменик стрељаним таоцима Стара варошка кућа у Обреновцу Стара задружна кућа Ранковића Црквине у селу Стублине
Култура у обреновцу	Палеж (часопис)
Грб градске општине Обреновац Градска општина Обреновац