Звечка (Обреновац)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Звечка
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБеоградски
ОпштинаОбреновац
Становништво
 — 2011.Раст 6350
Географске карактеристике
Координате44°38′12″ СГШ; 20°09′32″ ИГД / 44.636666° СГШ; 20.158833° ИГД / 44.636666; 20.158833Координате: 44°38′12″ СГШ; 20°09′32″ ИГД / 44.636666° СГШ; 20.158833° ИГД / 44.636666; 20.158833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина67 м
Звечка на мапи Србије
Звечка
Звечка
Звечка на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Звечка је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 6350 становника.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Село Звечка налази се западно од Обреновца, на два километра од реке Саве, с кућама дуж сеоског пута и Купинца.[1] Северни део села зове се Доњи Крај, а јужни део Горњи Крај. Постоје и засеоци Нурча, Окно, Мала Звечка и Манџурија. Звечка је раселица старог села Бреска, које се налазило на обали реке Саве, у близини засеока Мала Звечка, око Ружичине Међе, где се сада налази црква у Звечкој посвећена Рођењу Пресвете Богородице[2], која је такође измештена из старог села Бреска, највероватније због поплава. Село се налази на ободу мочваре Велика Бара, која отиче каналом северног правца који се зове Купинац. Испод Велике Баре је бара Нурча, која отиче Звечицом, другим каналом који се улива, такође, у Саву. Село Звечка се налази између регионалних путева који од Обреновца воде према Ваљеву, с једне стране, и Шапцу, са друге стране.

Историја[уреди | уреди извор]

Село је настало у првој половини XIX века, као раселица старог села Бреска, које више не постоји. Стара црква из Бреске, коју помиње и Јоаким Вујић[3] 1827. године пренесена је у Звечку, на Ружичину Међу, где је и данас док је зидине старе брештанске цркве однела Сава пре (тада) 42 године. По легенди, у Малу Звечку, бежао је народ у време поплава и болештина, али и турског зулума, и живео по земуницама. Постојала је велика клепетуша окачена на дрво липе, помоћу које је народ обавештаван да је опасност прошла, па се могао вратити на своја имања. По тој клепки, звечки, и село је добило име. Током Првог српског устанка, један од знаменитих устаника Петар Ерић[4], био је из Звечке, а на сеоском гробљу и данас се налази његов гроб. Црква у Звечкој посвећена је Рођењу Пресвете Богородице (21. септембар)[5]. Верује се да је то измештена црква старог села Бреска. Вероватно је први свештеник нове цркве био Дамјан Поповић, за кога се у попису свештенства и храмова Шабачке епархије из 1836. године, наводи да је рукоположен за свештеника од стране архијереја Герасима 14. јула 1824. године. Звечка је дала велики број бораца у Првом и Другом светском рату, а заједнички споменик изгинулим звечанцима, који је урадио вајар Ото Лого, налази се испред основне школе у Звечкој. У селу постоји основна школа, која је део Основне школе "Јован Јовановић Змај" из Обреновца.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Звечка живи 4840 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,8 година (37,1 код мушкараца и 38,6 код жена). У насељу има 2088 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.478
1953. 2.750
1961. 3.084
1971. 3.755
1981. 5.321
1991. 6.089 5.978
2002. 6.138 6.393
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
5.913 96,33 %
Роми
  
67 1,09 %
Црногорци
  
41 0,66 %
Македонци
  
18 0,29 %
Југословени
  
15 0,24 %
Муслимани
  
8 0,13 %
Руси
  
4 0,06 %
Бугари
  
4 0,06 %
Хрвати
  
3 0,04 %
Румуни
  
3 0,04 %
Словенци
  
2 0,03 %
Мађари
  
2 0,03 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Горанци
  
1 0,01 %
непознато
  
42 0,68 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Село Звечка (Обреновац)”. www.poreklo.rs. Приступљено 4. 2. 2020. 
  2. ^ Обрадовић, Гордана (2005). Православље у обреновачкој Посавини. Обреновац. стр. 123—133. ISBN 86-903425-1-6. Приступљено 5. 2. 2020. 
  3. ^ Вујић, Јоаким (1902). Путешествије по Сербији. Knj. 1. Београд: Српска књижевна задруга. 
  4. ^ Обреновац и околина - монографије места (прво изд.). Београд: Народна књига. 1963. стр. 151. 
  5. ^ Стојићевић, Слободан. „Чудотворне иконе у Звечкој”. www.obrenovac.org. Приступљено 4. 2. 2020. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]