Национал бољшевизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Национал бољшевизам је политички покрет који комбинује елементе национализма и бољшевизма. [1] Често се означава као антикапиталистичка идеологија која има симпатија према одређеним формама комунизма и социјализма. Познати су по томе да бране историјске форме стаљинизма иако у садашњим условима не желе у потпуности да прихвате поновно креирање оваквих система.

Идеологија је директно повезана са учењем Хегела, која га презентује као оца идеализма. Карактерише је висок степен традиционализма који је обликовао Јулиус Евола. Између осталог на овај покрет су утицала и учења Георгеса Сорела и Јосе Ортега y Гассета (овај последњи утицај је највећи из простог разлога што одбацује класичну политичку поделу на левицу и десницу, што је такође особеност национал-бољшевизма). Модерно крило Лимонове НБП у Русији стоји иза ове идеје противећи се ксенофобији и расизму, али у исто време подржава територијални (не расни) руски национализам.

Данас се сматра да је Русија центар национал-бољшевизма и да су скоро све светске Национал-Бољшевичке Партие и организације повезане са њом. Међу водећим теоретичарима национал-бољшевизма су Александар Дугин и Едуард Лимонов, који води нерегистровану и забрањену Национал Бољшевичку Партију у Русији. [2] Национал Бољшевици су партиципарали на демонстрацијама против Г8 у Санкт Петербургу. С обзиром на утицај геополитичке идеје, актуелни руски национал-бољшевички покрети се залажу за уједињење Русие и остатка Европе у унију познатију као Евроазија.

Национал бољшевичке групе у бившим деловима Совјетског Савеза, чврсто су повезане са руском Национал Бољшевичком Партијом. Остале групације попут француско- белгијске Парти Цоммунаутаире Натионал Еуропеан такође деле НБ визију креирања уједињене Европе (као и многе ставке из њеног економског програма). Треба поменути и француског политичара Цхристиана Боуцхета на кога су поприлично утицале ове идеје.

Немачка[уреди]

Бољшевичка – демократија је облик управљања у којем врховна власт комплетно припада народу под слободним изборним системом. Сматра се да национал-бољшевизам вуче корене из немачке током периода И светског рата, где су националистички писци попут Ернста Ниекицха и Ернста Јунгера били спремни да толеришу ширење комунизма све док он поприма облике национализма, одричући се у исто време интернационалистичке мисије. [3]

Та идеја је била нарочито актуелна у Немачкој комунистичкој Партии око Хеинрицха Лауфенберга и Фриедрицха Њолфхеима, када су се 1919. у Хамбургу водиле препирке у вези сарадње радничких организација и газди ради протеривања француске армије са подручја окупираног Рухра. Њих двојица су посетили Карла Радека у затвору 1920. године. Руски бољшевик Радек се успротивио Лењиновој подршци Брест-Литовском и Версајском споразуму. Овај догађај је утицао на стварање опозиције у оквиру КПД-а, без обзира на званичан позив од стране партије која је сматрала да треба одложити оружје. На августовском конгресу Комунистичке Радничке Партије Немачке (КАПД) прва тема дебате био је однос нације и класе. [4]

Артхур Голдстеин одбацио је становиште револуционарног рата народа, заједно са уједињењем немачког пролетаријата и буржоазије против Антанте. Он је сматрао да би такве ратове требало водити не због националне победе, већ због обарања буржоазије у оквиру Антанте, уводећи комунизам у те државе. Даље је расправљао о томе како су национал-бољшевици током рата описивали политику спартаковаца о позивању војника да напусте фронт. Национал-Бољшевици су то називали забијањем ножа у леђа. Голдстеин је установио у тексту Комунизам против Спартакцизма да је у Хамбургу отворено наглашено да је нација издигнута са стартне политичке позиције, па се због тога концепт нације сматра најважнијим и то би требала да буде мера немачке политике и интернационалног пролетаријата.

Радек је желео неке десне националисте које је упознао у затвору да уједини са бољшевицима, под именом национал-бољшевизма. Он је у национал-бољшевизму видео начин за превазилажење капиталистичке изолације Совјетског Савеза.

Паул Елтзбацхер и Карл Хаусхофер теоретисали су у вези сарадње између националистичких снага у немачкој и Совјетског Савеза, мада нису користили термин национал–бољшевизам.

Русија[уреди]

Како је руски грађански рат одмицао, велики број истакнутих белогардејаца се прикључио бољшевичкој страни. Они су у њој видели једину наду за обнављање велике Русије. Међу њима је био и професор Николаи Устриалов, првобитно антикомуниста, који је веровао да бољшевизам може бити модификован како би послужио националистичким циљевима. Његови следбеници Сменовекховтси (који су добили такав назив након серије чланака публикованих 1921) видели су себе као национал-бољшевике позајмљујући термин од Ниекицха. Сличне идеје биле су изражене од стране Евразиитси партије и промонархистичке Младоросси. Стаљинове идеје социјализма у једној држави биле су тумачене као победа национал-бољшевика. Владимир Иљич Лењин није користио термин национал-бољшевизам, мада је поистоветио идеје Сменовекховтси са тенденцијама старе Конституционалне Демократске Партије, која је видела руски комунизам као еволуциони процес у поновној изградњи моћне државе. Он је касније додао да су присталице те партије били у ствари класни непријатељи и упозорио је комунисте да не смеју веровати у савезништво са таквима. [5][6]

Национал-бољшевичка партија[уреди]

Национал-бољшевичка партија (НБП) данас званично промовише слободно социјалистичко друштво комбиновано са агресивном спољном политиком како би одбранила руски народ. Такве промене у програму партије су вероватно резултат репресије, хапшења и контроверзних затворских казни њених чланова у Русији. Као жртве агресивног програма чланови НБП су одлучили да либерализују своју идеологију. У економском смислу национал-бољшевици подржавају нове економске политике Владимира Иљича Лењина. Објашњења у вези са тим могу се наћи на њиховој њеб страници где се каже да је њихова идеја - национализација крупног бизниса и индустрије – док у исто време подржавају развој приватних малих и средњих предузећа. Ово је у складу са ставовима НБП-а који пориче било какву везу са наглашавајући, ксенофобија и расизам немају апсолутно никаве везе са принципима Национал бољшевизама.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Von Klemperer, Klemens Towards a Fourth Reich? The History of National Bolshevism in Germany
  2. ^ Court Upholds Registration Ban Against National Bolshevik Party, Приступљено 15. 4. 2013.
  3. ^ Martin A. Lee, The Beast Reawakens, Warner Books, 1998, pp. 315
  4. ^ Pierre Broué, Ian Birchall, Eric D. Weitz, John Archer, The German Revolution, 1917-1923, Haymarket Books, 2006, pp. 325-326
  5. ^ Lee, The Beast Reawakens, pp. 316
  6. ^ Speech by V.I. Lenin on March 22, 1922 in V. Lenin, On the Intelligentsia, Moscow: Progress Publishers, 1983, pp. 269-9

Спољашње везе[уреди]