Никша Стипчевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никша Стипчевић
NikšaStipčević.jpg
Никша Стипчевић
Датум рођења (1929-08-14)14. август 1929.
Место рођења Сплит
Краљевина СХС
Датум смрти 12. јун 2011.(2011-06-12) (81 год.)
Место смрти Београд
Србија

Никша Стипчевић (Сплит, 14. август 1929Београд, 12. јун 2011) је био српски историчар књижевности, професор универзитета, редовни члан САНУ и председник управног одбора РТС.

Биографија[уреди]

Његов отац Нико Стипчевић био је професор и начелник Општег одељења Министарства просвете Краљевине Југославије у Београду. Основну школу завршио је у Сплиту а Другу мушку гимназију у Београду 1948. године. Уписао се на Романску групу Филозофског факултета 1948. године, а дипломирао је 14. фебруара 1953. године (италијански језик и књижевност, под „В“ – француски језик и књижевност).

Од 1953. године радио је у Институту за српски језик САН (Одсек за експерименталну фонетику). Исте године запослио се и као асистент за италијански језик на Катедри за романске језике и књижевност Филозофског факултета у Београду. Радио је као лектор за српскохрватски језик на Сорбони од 1959. до 1961. Докторску дисертацију „Књижевни погледи Антонија Грамшија“ одбранио је 1965. године на Филолошком факултету у Београду. Изабран је за редовног професора 28. децембра 1976. године.

За дописног члана САНУ изабран је 15. децембра 1983. године, а за редовног 27. октобра 1994. године.

Функције, чланства и признања[уреди]

  • Декан Филолошког факултета у два мандата: 1987-1989, 1989-1991. године.
  • Специјални изасланик Председника СРЈ Добрице Ћосића у Риму: август 1992 – мај 1993.
  • Члан “Società dalmata di Storia Patria” у Риму.
  • Инострани члан “Deputazione di Storia patria per la Venezia Giulia”.
  • Члан Управног одбора Матице српске и потпредседник од 1999. године.
  • Стални члан–сарадник Матице српске.
  • Члан и председник Одбора за критичка издања САНУ.
  • Председник Друштва „Данте Алигијери“ – Београд.
  • Директор Библиотеке САНУ од септембра 1991. године.

Добио је следеће награде: Седмојулска (1990), Награда за културу говора „Петар Кочић“ (1994).

Председник Републике Италије одликовао га је орденом Cavalliere Ufficiale dell'Ordine al Merito della Repubblica Italiana (25. марта 1971), а 15. октобра 1979. орденом Commendatore dell'Ordine al Merito della Repubblica Italiana.

Књиге[уреди]

  • Италијанско–српскохрватски речник (Нови Сад, 1959)
  • Књижевни погледи Антонија Грамшија (Београд, 1967)
  • Gramsci e i problemi letterari (Милан, 1968)
  • Dizionario italiano serbocroato e serbocroato italiano (Болоња, 1969)
  • Основи италијанског језика (са Ериом Франкијем; Београд, 1971)
  • Италијанске и друге теме (Нови Сад, 1976)
  • Усмено (Београд, 1996)
  • Учитавања (Београд, 1999)
  • Поређења (Београд, 2000)
  • Критичке и друге минијатуре (Нови Сад, 2002)
  • Задруга и њени писци (са Светланом Стипчевић; Београд, 2004)

Спољашње везе[уреди]