Обични попић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Обични попић
Acentor común23 by Paco Gómez.jpg
обични попић
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. modularis
Биномијално име
Prunella modularis
Distribution of Prunella modularis.png
Ареал распрострањења
Синоними
  • Motacilla modularis Linnaeus, 1758
  • Accentor modularis (Linnaeus, 1758)

Обични попић (лат. Prunella modularis) је врста птице из реда птица певачица. Име рода Prunella потиче из немачког језика Braunelle која представља умањеницу од речи браон. Придев modularis потиче из латинског језика modulus што значи мелодија.[2]

Опис[уреди]

Mind The Gap (95251171).jpeg

Дужина тела ове врсте износи од 13 до 14,5 центиметара, а тежина од 19 до 20 грама, по чему је слична црвендаћу. Кљун обичног попића је танак са широком базом, а на врху зашиљен. По горњем делу тела, који је прошаран браон бојом, подсећа на врапца покућара. Груди и део главе ове врсте су карактеристичне плаво-сиве боје. На глави се налази вратна пруга плаво-сиве боје која прави лук изнад ока, док је у пределу уха, око ока и на темену глава обојена сиво-браон бојом. Код обичног попића није заступљен полни диморфизам.[3][4]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Природно насељава читаву Европу, део Азије и Африке, а вештачки је насељен на Нови Зеланд током деветнаестог века. У северном делу свог ареала насељава четинарске и мешовите шуме, углавном дуж река и потока. У западном делу ареала (Велика Британија, Белгија, Иберијско полуострво) станишта су му низијске шуме, са густим жбуновитим покривачем, затим шуме у оквиру фарми, баште, паркови и друга станишта прекривена грмљем. У јужном делу ареала настањује углавном жбунасте заједнице горње шумске границе и изнад ње.[3][5]

Биологија[уреди]

Обични попић се храни претежно инсектима као и многим другим бескичмењацима, а зими недостатак бескичмењака допуњује семенима биљака. У већем делу свог ареала се гнезди од марта до јула, док се у Русији гнезди од маја до августа. Гнезда прави од гранчица, мањих стабљика, корења, траве и маховине, а изнутра их облаже длакама, вуном, а понекад и перјем. Гнезда гради углавном на тлу или ниско изнад земље, сакривена у жбуњу. У њих женка полаже од 3 до 6 јаја. Популације обичног попића из западне Европе су станарице, док популације из северне и централне Европе мигрирају у јужни део ареала и тамо проводе зиму. Орнитолози процењују да се у Европи, која представља око 95% ареала ове врсте, налази од 12 700 до 21 800 гнездећих парова, са опадајућим популационим тредном.[3][6]

Угроженост[уреди]

Сматра се да је у Уједињеном Краљевству промена пољопривредне праксе довела до ширења осталих птица певачица, што је изазвало повлачење обичног попића, али фактор који доводи до локалног пада бројности још увек није утврђен.[6]

Обични попић у Србији[уреди]

У Србији обични попић је редовна гнездарица високопланинских подручја, са од 11 200 до 15 000 гнездећих парова. Присутан је само у јужној половини Србије. Одсуствује из Војводине и већег дела Шумадије. Насељава мешовите и четинарске шуме на планинама, углавном изнад 1.000 м.н.в. Најпогоднија станишта у Источној Србији су на Старој Планини, у Југоисточној Србији у Власинском региону, а у Југозападној Србији на Копаонику, Голији, Златару и Тари. Популација је у последње три деценије у благом порасту, пре свега због садње нових култура четинара.[7]

Референце[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2018). Prunella modularis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 27. 1. 2020. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  4. ^ „Great Spotted Woodpecker (Dendrocopos major)”. 
  5. ^ Prunella modularis distribution - datazone.birdlife.org
  6. 6,0 6,1 Prunella modularis - datazone.birdlife.org
  7. ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.

Литература[уреди]

  • Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  • Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  • Шћибан, Марко; Рајковић, Драженко; Радишић, Димитрије; Васић, Воислав; Пантовић, Урош (2015). Птице Србије - критички списак врста (прво изд.). Нови Сад: Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. стр. 107. 

Спољашње везе[уреди]