Отакар II Пшемисл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Отакар II Пшемисл
Ottokar II Premysl.jpg
Отакар II Пшемисл
Датум рођења око 1233.
Датум смрти 26. август 1278.(1278-08-26) (47/48 год.)
Место смрти Сухе Крут
Чешка
Династија Константинова династија
Отац Вацлав I Пшемисл
Мајка Кунигунда Хоенштауфен
Супружник Маргарита од Аустрије, Кунигунда Ростиславна
Потомство Вацлав II Пшемисл
Период 12531278.
Претходник Вацлав I Пшемисл
Наследник Вацлав II Пшемисл
Přemyslovci erb.svg

Отакар (Отокар) II Пшемисл (чеш. Přemysl Otakar/Ottokar; 12301278) био је краљ Чешке (Бохемије) из династије Пшемисловића од 1253. до 1278. године. Познат је по надимку „Краљ гвожђа и злата“, због своје војне снаге и новца (мада би ближе стварности било 'сребрни').

Био је син краља Венцеслава I и Кунигунде (Канхута на чешком) из куће Хоенштауфен. Изабран је за војводу Аустрије 1251, а следеће године оженио се Маргаритом (она је била 30 година старија од њега), сестром Фредерика II Аустријског. Касније (1261), одрекао се овог брака и оженио Кунигундом, унуком свог ривала, мађарског краља Беле IV, и кћерком великог војводе Кијева Ростислава Михаиловича. Најмлађе од њихове деце био је једини његов законити син Вацлав.

Područje Otakara II Přemysla

Отакар II Пшемисл био је најмоћнији чешки владар из ове династије. Спроводио је масовну колонизацију Немаца да би развио експлоатацију рудника сребра. Учествовао је у крсташком походу са Тевтонским витезовима на паганску Пруску, и са њима 1254. основао тврђаву Кенигзберг, данашњи руски Калињинград, која је добила име по њему. У централној Европи, наследио је Корушку, Крањску и ратом против Мађарске освојио Штајерску и Словачку. Тиме је створио велику државу од Чешке до Јадранског мора.

Отакар је 1272, истакао кандидатуру за цара Светог римског царства, али је због страха од превеликог чирења његове снаге, цар постао Рудолф I Хабзбуршки из тада не превише значајне породице Хабзбурга. Наступио је рат у коме је Отакар изгубио све земље у области Алпа. Уговором 26. новембра 1276, Отакар II је препустио Аустрију, Штајерску, Корушку и Крањску цару, чиме је знатно порасла моћ Хабзбурга. Отакару је остала Чешка (Бохемија) и Моравска. Отакаров син Вацлав је по договору требало да се ожени Рудолфовом кћери Јудит (што се и десило 1285).

Две године касније, чешки краљ је покушао да поврати изгубљене земље, али је поражен и убијен у бици на Моравском пољу, 26. августа 1278. Наследио га је син Вацлав II Пшемисл.

Отакар II Пшемисл је значајна историјска и легендарна личност. Данте Алигијери га је у „Божанственој комедији“ описао као једног од највећих личности свога времена.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Владислав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
8. Владислав II Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Richeza of Berg
 
 
 
 
 
 
 
4. Отакар I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Louis I, Landgrave of Thuringia
 
 
 
 
 
 
 
9. Judith of Thuringia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Hedwig of Gudensberg
 
 
 
 
 
 
 
2. Вацлав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Геза II
 
 
 
 
 
 
 
10. Бела III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Еуфросина Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
5. Констанца Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Рене од Шатијона
 
 
 
 
 
 
 
11. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Констанца Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
1. Отакар II Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фридрих II Швапски
 
 
 
 
 
 
 
12. Фридрих I Барбароса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Јудита од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
6. Филип Швапски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Рено III Бургундски
 
 
 
 
 
 
 
13. Беатриче I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Агата од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
3. Кунигунда Хоенштауфен
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Андроник Дука Анђео
 
 
 
 
 
 
 
14. Исак II Анђео
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Euphrosyne Kastamonitissa
 
 
 
 
 
 
 
7. Irene Angelina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Андроник Дука Палеолог
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

  • J. Perniš, Jej Veličenstvo Smrť, Ikar, Bratislava, 2005
  • J. Bauer, Životy slavných českých vojevůdců, MOBA, Brno, 2007
  • J. Janáček, Velké osudy, Albatros, Praha, 1972
  • kol. autorov, Dějiny zemí Koruny české I. Od příchodu Slovanů do roku 1740, Paseka, Praha, 1999
  • kol. autorov, Slovensko (encyklopédia Vydavateľstva Obzor), Obzor, Bratislava 1978

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Вацлав I Пшемисл
Краљ Чешке
(12531278)

Наследник:
Вацлав II Пшемисл