Аја Ирина

Аја Ирина
Аја Ирина
	Црква Аја Ирина
	Аја Ирина Локација на мапи Турске
Основне информације
Локација	Истанбул, Турска
Координате	41° 00′ 35″ С; 28° 58′ 52″ И / 41.009722° С; 28.981111° ИКоординате: 41° 00′ 35″ С; 28° 58′ 52″ И / 41.009722° С; 28.981111° И
Религија	православље
Веб-сајт	https://muze.gen.tr/
Архитектонски опис
Тип архитектуре	црква
Стил архитектуре	византијски
Почетак изградње	532.
Материјали	цигла, камен

Аја Ирина (грч. Ἁγία Εἰρήνη — Свети Мир) је православна цркава смјештена у спољашњем дијелу дворишта палате Топкапи у Истанбулу у Турској. Отворена је као музеј сваки дан, осим уторком.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Оснивање цркве Свете Ирине приписује се Констатину Великом који ју је подигао уместо мање црквице која се до тад ту налазила. Њена судбина је од самог настанка била уско повезана са суседном црквом Свете Софије. Она је 381. године била седиште другог васељенског сабора. Патријарх Нектарије је 397. године преместио своје седиште привремено у цркву Свете Ирине због пожара у ком је страдао кров црква Свете Софије. Након што је црква Свете Софије изгорела у нередима септембра 404. године седиште патријаршије је поново премештено у цркву Свете Ирине у којој је остало до 415. године када је црква Свете Софије обновљена.

Током велике Ника побуне у пожару страда цела црква Свете Ирине коју поново подиже Јустинијан I. Величина нове цркве Свете Ирине била је таква да је, према речима Прокопија из Цезареје, засењивала све друге цркве у Цариграду. У њој је патријарх држао литургије, осим приликом великих свечаности када су оне одржаване у цркви Свете Софије. Због овога су ондашњи хроничари и историчари цркву Свете Ирине називали патријаршија.

Нови пожар је захвата 564. године уништивши атријум и нартекс, који су одмах поново подигнути.

Земљотрес који је погодио Цариград 738. године тешко оштећује цркву, која убрзо бива обновљена. Приликом владавине двојице патријарха, Игњатије је 867. године у цркви Свете Ирине сазвао сабор против свог противника Фотија.

Након пада Цариграда црква Свете Ирина није претворена у џамију као остале цркве, због близине цркве Свете Софије и касније Плаве џамије. Уместо тога, она је коришћена као складиште муниције јер се у њеној близини налазила Топкапи палата односно касарна јањичара који су чували палату.

Она је 1846. године претворена у Музеј старина, да би већ 1874. године била претворена у војни музеј.

У њеној непосредној близини започета су 1946. године, након уклањања оружја, археолошка ископавања која су открила темеље прехришћанског објекта на месту цркве Свете Ирине.

Црква Свете Ирине данас[уреди | уреди извор]

Садашњи изглед црква је добила за време Јустинијана I о чему сведоче и монограми Јустинијана и Теодоре на врховима стубова. Мали делови мозаика још су понегде видљиви. У олтарском делу очувала се фреска два свеца којима су лица уништена. На своду апсиде очуван је крст на тростепеној основи из доба иконоборства, попут оних који се још увек назиру у цркви Свете Софије.