Бегеч

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бегеч
Ulica Kralja Petra I Begeč.JPG
Улица у Бегечу
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Град Нови Сад
Градска општина Нови Сад
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3.325
 — густина 76/km2
Положај
Координате 45°14′07″ СГШ; 19°37′14″ ИГД / 45.235333° СГШ; 19.6205° ИГД / 45.235333; 19.6205 Координате: 45°14′07″ СГШ; 19°37′14″ ИГД / 45.235333° СГШ; 19.6205° ИГД / 45.235333; 19.6205
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 88 m
Површина 43,8 km2
Бегеч на мапи Србије
Бегеч
Бегеч
Бегеч на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21411
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Бегеч је насеље удаљено 20 километара од Новог Сада у чијој се општини налази. Према попису из 2011. било је 3.325 становника.[1]

Географија[уреди]

Бегеч се налази на левој обали реке Дунава, где се налази и велико алувијално језеро Бегечка јама у којој поред рибе се налази и старо село, поплављено пре више од сто година. Први пут се спомиње у петнаестом веку још 1424. године у турским тефтерима. Већ тада је Бегеч, било једно врло организовано село у којем су прве куће биле сојанице и земунице, грађене од слабог материјала, врбове или тополове грађе и покривене трском, рогозом или шашом. У Бегечу се налази српска православна црква саграђена 1838. године.

Бегеч су прво населили сељаци, бежећи од "зулума проклете Јерине", жене деспота Ђурађа Бранковића, за време градње смедеревске тврђаве. Насеље Бегеч је по бежању тј. "бегачима" (људима који су бежали), добило име.

Овде се налази Здање Визић.

У Бегечу се налази и артешки бунар са свежом пијаћом и здравом водом, који се налази у центру Бегеча преко пута Основне школе „Вељко Петровић“. Вода из артешког бунара тече у сваком добу године.

Бегеч је већ дуги низ година познат по производњи шаргарепе и кромпира. Занимљива је чињеница да се у Бегечу произведе више шаргарепе него што производи Хрватска, на годишњем нивоу. Бегечка шаргарепа је препознатљив бренд широм Европе и Балкана, али се ово поврће може наћи и на домаћем тржишту као и у великим продајним објектима у Србији. Модеран начин производње са савременом механизацијом омогућава Бегечким повртарима да њихова шаргарепа има висок квалитет, невероватну боју и укус, тако да задовољава услове широког тржишта. Велики је број газдинстава који се бави производнјом овог поврћа, тако да конкурентност међу произвођачима није мала, али без обзира на све потражња је све већа.

Демографија[уреди]

У насељу Бегеч живи 2665 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1034 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.277
1953. 2.329
1961. 2.392
1971. 2.608
1981. 2.717
1991. 2.827 2.801
2002. 3.438 3.335
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.378 71,30 %
Словаци
  
439 13,16 %
Роми
  
76 2,27 %
Југословени
  
68 2,03 %
Мађари
  
61 1,82 %
Хрвати
  
44 1,31 %
Црногорци
  
14 0,41 %
Русини
  
13 0,38 %
Македонци
  
10 0,29 %
Румуни
  
8 0,23 %
Украјинци
  
7 0,20 %
Словенци
  
4 0,11 %
Руси
  
2 0,05 %
Чеси
  
1 0,02 %
Немци
  
1 0,02 %
Бугари
  
1 0,02 %
непознато
  
57 1,70 %
Бегеч
Град Нови Сад
●●●●● Novi Sad Coat of Arms.svgFlag of Serbia.svg

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији – упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011 – подаци по насељима (PDF). Београд: Република Србија – Републички завод за статистику. 2014. стр. 37. 
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]