Бегеч

С Википедије, слободне енциклопедије
Бегеч
Ulica Kralja Petra I Begeč.JPG
Улица у Бегечу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ГрадНови Сад
Градска општинаНови Сад
Становништво
 — 2011.Пад 3.325
 — густина76/км2
Географске карактеристике
Координате45° 14′ 07″ С; 19° 37′ 14″ И / 45.235333° С; 19.6205° И / 45.235333; 19.6205Координате: 45° 14′ 07″ С; 19° 37′ 14″ И / 45.235333° С; 19.6205° И / 45.235333; 19.6205
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина88 м
Површина43,8 км2
Бегеч на мапи Србије
Бегеч
Бегеч
Бегеч на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број21411
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Бегеч је насеље удаљено 20 километара од Новог Сада у чијој се општини налази. Према попису из 2011. било је 3.325 становника.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Бегеч се налази на левој обали реке Дунава, где се налази и велико алувијално језеро Бегечка јама у којој поред рибе се налази и старо село, поплављено пре више од сто година. Први пут се спомиње у петнаестом веку још 1424. године у турским тефтерима. Већ тада је Бегеч, било једно врло организовано село у којем су прве куће биле сојенице и земунице, грађене од слабог материјала, врбове или тополове грађе и покривене трском, рогозом или шашом. У Бегечу се налази српска православна црква саграђена 1838. године.

Бегеч су прво населили сељаци, бежећи од "зулума проклете Јерине", жене деспота Ђурђа Бранковића, за време градње смедеревске тврђаве. Насеље Бегеч је по бежању тј. "бегачима" (људима који су бежали), добило име.

Овде се налазе археолошко налазиште Онагринум и Здање Визић.

У Бегечу се налази и артешки бунар са свежом пијаћом и здравом водом, који се налази у центру Бегеча преко пута Основне школе „Вељко Петровић“. Вода из артешког бунара тече у сваком добу године.

Бегеч је већ дуги низ година познат по производњи шаргарепе и кромпира. Занимљива је чињеница да се у Бегечу произведе више шаргарепе него што производи Хрватска, на годишњем нивоу. Бегечка шаргарепа је препознатљив бренд широм Европе и Балкана, али се ово поврће може наћи и на домаћем тржишту као и у великим продајним објектима у Србији. Модеран начин производње са савременом механизацијом омогућава Бегечким повртарима да њихова шаргарепа има висок квалитет, невероватну боју и укус, тако да задовољава услове широког тржишта. Велики је број газдинстава који се баве производњом овог поврћа, тако да конкурентност међу произвођачима није мала, али без обзира на све потражња је све већа.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бегеч живи 2665 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1034 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.277
1953. 2.329
1961. 2.392
1971. 2.608
1981. 2.717
1991. 2.827 2.801
2002. 3.335 3.438
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.378 71,30%
Словаци
  
439 13,16%
Роми
  
76 2,27%
Југословени
  
68 2,03%
Мађари
  
61 1,82%
Хрвати
  
44 1,31%
Црногорци
  
14 0,41%
Русини
  
13 0,38%
Македонци
  
10 0,29%
Румуни
  
8 0,23%
Украјинци
  
7 0,20%
Словенци
  
4 0,11%
Руси
  
2 0,05%
Чеси
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
Бугари
  
1 0,02%
непознато
  
57 1,70%
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији – упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011 – подаци по насељима (PDF). Београд: Република Србија – Републички завод за статистику. 2014. стр. 37. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Продић, Слободан (2015). Бегеч – Осврт на прошлост. Завод за заштиту споменика културе Нови Сад.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]