Бегеч
Бегеч | |
|---|---|
 Улица у Бегечу | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Град | Нови Сад |
| Градска општина | Нови Сад |
| Становништво | |
| — 2011. |  3.325 |
| — густина | 76/км2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 14′ 07″ С; 19° 37′ 14″ И / 45.235333° С; 19.6205° ИКоординате: 45° 14′ 07″ С; 19° 37′ 14″ И / 45.235333° С; 19.6205° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 88 м |
| Површина | 43,8 км2 |
.svg)  Бегеч Бегеч на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21411 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
Бегеч је насеље удаљено 20 километара од Новог Сада у чијој се општини налази. Према попису из 2011. било је 3.325 становника.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Бегеч се налази на левој обали реке Дунава, где се налази и велико алувијално језеро Бегечка јама у којој поред рибе се налази и старо село, поплављено пре више од сто година. Први пут се спомиње у петнаестом веку још 1424. године у турским тефтерима. Већ тада је Бегеч, било једно врло организовано село у којем су прве куће биле сојенице и земунице, грађене од слабог материјала, врбове или тополове грађе и покривене трском, рогозом или шашом. У Бегечу се налази српска православна црква саграђена 1838. године.
Бегеч су прво населили сељаци, бежећи од "зулума проклете Јерине", жене деспота Ђурђа Бранковића, за време градње смедеревске тврђаве. Насеље Бегеч је по бежању тј. "бегачима" (људима који су бежали), добило име.
Овде се налазе археолошко налазиште Онагринум и Здање Визић.
У Бегечу се налази и артешки бунар са свежом пијаћом и здравом водом, који се налази у центру Бегеча преко пута Основне школе „Вељко Петровић“. Вода из артешког бунара тече у сваком добу године.
Бегеч је већ дуги низ година познат по производњи шаргарепе и кромпира. Занимљива је чињеница да се у Бегечу произведе више шаргарепе него што производи Хрватска, на годишњем нивоу. Бегечка шаргарепа је препознатљив бренд широм Европе и Балкана, али се ово поврће може наћи и на домаћем тржишту као и у великим продајним објектима у Србији. Модеран начин производње са савременом механизацијом омогућава Бегечким повртарима да њихова шаргарепа има висок квалитет, невероватну боју и укус, тако да задовољава услове широког тржишта. Велики је број газдинстава који се баве производњом овог поврћа, тако да конкурентност међу произвођачима није мала, али без обзира на све потражња је све већа.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Бегеч живи 2665 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1034 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 2 | ||
| 80+ | 26 | 41 | ||
| 75—79 | 31 | 63 | ||
| 70—74 | 54 | 81 | ||
| 65—69 | 75 | 102 | ||
| 60—64 | 77 | 109 | ||
| 55—59 | 98 | 83 | ||
| 50—54 | 153 | 128 | ||
| 45—49 | 149 | 177 | ||
| 40—44 | 141 | 114 | ||
| 35—39 | 112 | 107 | ||
| 30—34 | 89 | 97 | ||
| 25—29 | 114 | 120 | ||
| 20—24 | 115 | 106 | ||
| 15—19 | 119 | 124 | ||
| 10—14 | 115 | 98 | ||
| 5—9 | 86 | 81 | ||
| Просек : | 0 | 0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.355 | 407 | 843 | 60 | 43 | 2 |
| Женски | 1.454 | 288 | 855 | 268 | 43 | 0 |
| УКУПНО | 2.809 | 695 | 1.698 | 328 | 86 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 649 | 139 | 10 | 0 | 209 |
| Женски | 449 | 71 | 1 | 0 | 97 |
| УКУПНО | 1.098 | 210 | 11 | 0 | 306 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 7 | 52 | 68 | 10 | 59 |
| Женски | 3 | 9 | 89 | 15 | 9 |
| УКУПНО | 10 | 61 | 157 | 25 | 68 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 1 | 27 | 20 | 11 | 10 |
| Женски | 10 | 23 | 14 | 26 | 64 |
| УКУПНО | 11 | 50 | 34 | 37 | 74 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 23 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 14 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 37 | 0 | 0 | 7 | |
Галерија[уреди | уреди извор]
Православна црква
Православна црква
Скела која повезује Баноштор и Бегеч
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији – упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011 – подаци по насељима (PDF). Београд: Република Србија – Републички завод за статистику. 2014. стр. 37.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији – упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011 – подаци по насељима (PDF). Београд: Република Србија – Републички завод за статистику. 2014. стр. 37.
- Продић, Слободан (2015). Бегеч – Осврт на прошлост. Завод за заштиту споменика културе Нови Сад.
