Пол Бија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пол Бија
Paul Biya 2014.png
Пол Бија
Биографија
Датум рођења(1933-02-13)13. фебруар 1933.(86 год.)
Место рођењаМвомека'а
Flag of British Cameroon.svg Француски Камерун
РелигијаРимокатоличанство
Професијаполитичар
Политичка
партија
Народни демократски покрет
2. председниик Камеруна
6. новембар 1982.
ПретходникАхмаду Ахиџо
Премијер Камеруна
30. јун 1975. — 6. новембар 1982.
Претходникфункација установљена
НаследникБело Буба Маигари

Пол Бија (Paul Biya; 13. фебруар 1933 — ) је камерунски политичар и председник Камеруна од 1982. године[1][2]. Од 1975. до 1982. био је премијер Камеруна.

Биографија[уреди]

Рођен је 1933. године у месту Мвомека'а[1][2] на југу тадашње колоније Француски Камерун. Студирао је на неколико факултета у Француској, где је напослетку и дипломирао 1961. године. Након стицања незавосности Камеруна после 1960. године, радио је као званичник у камерунској влади и убрзо дошао под заштиту тадашњег председника Ахмадуа Ахиџоа. До 1968. је добио титулу министра, а 1970. министра државе. После формирања Камеруна као унитарне државе 1972, постао је премијер државе 1975. године.

Закон из 1979. потврдио је премијера као званичног наследника председника државе. Тако је Бија постао следећи председник 1982, када је Ахиџо сишао с власти због слабог здравља[1][2]. Јавности је овај потез био радикалан, јер се није очекивало да ће Ахиџоа, који је био муслиман, на тој функцији наследити хришћанин Бија. Иако је планирао да се врати на власт кад му постане боље, између њега и Бије избио је сукоб који је завршио Ахиџовим протеривањем из Камеруна 1983. године.

На изборима одржаним 14. јануара 1984, Бија је освојио 98,98 % гласова[3]. Преживео је покушај пуча исте године, за чије су организовање били осумњичени припадници из муслиманских редова. Међутим, Бија у духу националног јединства није покренуо хајку на њих[3][4].

Поновно је био изабран за председника на изборима 24. априла 1988. године. Допустио је деловање опозиционих странака 1990, али је свједено победио на изборима 1992, освојивши 40 % гласова. Опозиционари су га оптужили за лажирање избора. Победио је и на изборима 1997.[5][6] и 2004. године[7][8], али је њих опозиција бојкотовала. Иако је устав из 1996. бранио даље служење председничког мандата више од два пута, Бија је осигурао да национална скупштина укине то ограничење 2008. године. То му је омогућило да се кандидује и победи на изборима 2011. са 77,9 % гласова, чиме си је осигурао и шести председнички мандат[9].

Женио се двапут. С првом супругом, која је умрла, усвојио је дечака који је био његово ванбрачно дете, а с другом има још двоје деце.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Profile of Biya at Cameroonian presidency web site (на језику: француски)
  2. 2,0 2,1 2,2 Biography at 2004 presidential election web site Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 30, 2007) (на језику: енглески).
  3. 3,0 3,1 Milton H. Krieger and Joseph Takougang, African State and Society in the 1990s: Cameroon's Political Crossroads (2000), Westview Press, pages 65–74.
  4. ^ Jonathan C. Randal, "Tales of Ex-Leader's Role In Revolt Stun Cameroon", The Washington Post, 15 April 1984, page A01.
  5. ^ Elections in Cameroon, African Elections Database.
  6. ^ "UK Home Office Immigration and Nationality Directorate Country Assessment – Cameroon", UNHCR.org.
  7. ^ "Cameroon's Supreme Court confirms Biya's re-election" Agence France Presse, 25 October 2004.
  8. ^ "President Biya is sworn in for another seven-year mandate." Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 25, 2009) (на језику: енглески), Cameroonian government website].
  9. ^ „Cameroonian president wins vote, extending 29-year-rule”. CNN. 22. 10. 2010. Приступљено 09. 1. 2013. 

Спољашње везе[уреди]