Оливер Ивановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м додана категорија [[:Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Нов…
Ред 74: Ред 74:
[[Категорија:Српски каратисти]]
[[Категорија:Српски каратисти]]
[[Категорија:Страдали у атентату]]
[[Категорија:Страдали у атентату]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]

Верзија на датум 18. јануар 2018. у 20:52

Оливер Ивановић
Лични подаци
Датум рођења(1953-04-01)1. април 1953.
Место рођењаРзнић, Југославија
Датум смрти16. јануар 2018.(2018-01-16) (64 год.)
Место смртиКосовска Митровица,  Србија
Религијаправославац
УниверзитетУниверзитет у Приштини
Професијаинжењер машинства, економиста, политичар[1]
Политичка каријера
Политичка
странка
Српска листа за Косово и Метохију (2014‒2018)
Савез комуниста Југославије (1971‒1990)

Оливер Ивановић (Рзнић, 1. април 1953Косовска Митровица, 16. јануар 2018) био је српски политичар са Косова и Метохије, Република Србија. Бивши је државни секретар за Косово и Метохију у бившем Министарству за Косово и Метохију[2] под министром Гораном Богдановићем. Био је члан једне мање српске политичке странке, Социјалдемократске партије, политички и хуманитарни лидер косовско-метохијских Срба са севера, углавном Косовске Митровице. Био је члан Координационог центра за Косово и Метохију.

Биографија

Рођен је 1. априла 1953. године од оца професора историје Богдана и мајке професорке српског језика и књижевности Олге, у породици црногорског поријекла, у селу Рзнић код Дечана у Аутономној Косовско-Метохијској Области Народне Републике Србије, једне од шест саставних аутономних јединица Федеративне Народне Републике Југославије. Завршио је основну школу, као и машинско-техничку стручну средњу, у Титовој Митровици (данашња Косовска Митровица).[3]

Животни сан као младића му је био да постане пилот, па је постао питомац престижне Војне академије у Загребу, престоници Социјалистичке Републике Хрватске. У Загребу је започео озбиљно тренирање карате-a за вријеме студија. Врло брзо постаје карате инструктор. Након три године студија, напушта загребачку војну академију након што му је констатовано да има урођени оштећен вид. Враћа се на Косово и похађа и успјешно завршава Машински факултет у Митровици, огранак Универзитета у Приштини. Накнадно и апсолвира на Економском факултету у Приштини.

Паралелно са студијима, наставио је професионално усавршавање своје борилачке вештине, добио нове појасеве, и достигао врхунац када је освојио првенство у карате такмичењу Косова. Добија и одређени међународни престиж поставши почасни међународни карате судија. Говорио је енглески, албански и италијански језик.[3]

Живео је у Косовској Митровици, ожењен и имао четири сина. Био је велемајстор је у каратеу.[3]

Оливер Ивановић се од јануара 2014. године заједно са још четвротицом Срба налазио у притвору у затвору у Косовској Митровици где се теретио за наводни ратни злочин над цивилним становништвом на Косову и Метохији 1999. и 2000. године.[4] Оптужница је подигнута у новембру 2014. године,[5] а суђење је почело 18. децембра 2014. године.[6]

Због одбијања да га пусте да се брани са слободе Оливер Ивановић је 7. августа 2015. почео штрајк глађу[7], док је 14. августа због нарушеног здравља пребачен у болницу у Косовској Митровици.[8] У фебруару 2017. му је укинута првостепена пресуда и наложено је ново суђење.[9] Потом је био у кућном притвору, а од априла 2017. је одређено да се брани са слободе.[10]

Атентат на Оливера Ивановића извршен је испред канцеларије његове странке Грађанска иницијатива „Слобода, демократија, правда” у раним јутарњим часовима 16. јануара 2018. године у Косовској Митровици од стране непознатих починилаца.[11][12][13]. Атентатор је користио оружије Застава 70А са пригушивачем, у народу познатији као дуга деветка из које је испаљено шест хитаца. Након атентата Ивановић је пребачен у болницу у Косовској Митровици где је преминуо.[14]

Сахрањен је 18. јануара 2018. године, у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[15]

Види још

Референце

Спољашње везе