Четрнаести конгрес СКЈ — разлика између измена
унос литературе |
унос извора |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
[[Датотека:LOGO 14. KONGRESA SKJ.JPG|десно|мини|190п|Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије [[1990]]. године]] |
[[Датотека:LOGO 14. KONGRESA SKJ.JPG|десно|мини|190п|Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије [[1990]]. године]] |
||
[[Датотека:14 kongres SK Jugoslavije.png|десно|мини|190px|Четрнаести (ванредни) конгреса [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] [[1990]]. године]] |
[[Датотека:14 kongres SK Jugoslavije.png|десно|мини|190px|Четрнаести (ванредни) конгреса [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] [[1990]]. године]] |
||
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар]]а [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]]. |
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар]]а [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]].<ref>Davor Pauković: ''Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije'', suvremene TEME, (2008.) God. 1, Br. 1</ref> |
||
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. [[Словенци]] су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова. |
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. [[Словенци]] су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова. |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]]. |
[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]]. |
||
== Извори == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Литература == |
== Литература == |
||
* Bilandžić, D. (1999.): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing |
* Bilandžić, D. (1999.): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing |
Верзија на датум 28. јун 2018. у 16:02
Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.[1]
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.
После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.
Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.
Извори
- ^ Davor Pauković: Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije, suvremene TEME, (2008.) God. 1, Br. 1
Литература
- Bilandžić, D. (1999.): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing
- Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford:
Westview Press
- Duka, Z. (2005.): Račan – biografija, Zagreb: Profil
- Goldstein, I. (2003.): Hrvatska povijest, Zagreb: Novi Liber
- Jović, B. (1996.): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
- Jović, D. (2003.): Jugoslavija – država koja je odumrla, Zagreb: Prometej
- Milosavljević, O. (2004.): Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine, u: Fleck, H.G., Graovac, I. (ur.)
- Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann
- Milošević, S. (1989.): Godine raspleta, Beograd: BIGZ
- Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622
- Pauković, D. (2008.): Predizborna kampanja u Hrvatskoj 1990. u svjetlu hrvatskog i srpskog novinstva,
- Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31
- Ramet, S. P. (2005.): Balkanski Babilon. Raspad Jugoslavije od Titove smrti do Miloševićeva pada,
Zagreb: Alinea
- Silber, L., Little, A. (1996.): Smrt Jugoslavije, Opatija: Otokar Keršovani