Четрнаести конгрес СКЈ — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
унос литературе
унос извора
Ред 2: Ред 2:
[[Датотека:LOGO 14. KONGRESA SKJ.JPG|десно|мини|190п|Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије [[1990]]. године]]
[[Датотека:LOGO 14. KONGRESA SKJ.JPG|десно|мини|190п|Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије [[1990]]. године]]
[[Датотека:14 kongres SK Jugoslavije.png|десно|мини|190px|Четрнаести (ванредни) конгреса [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] [[1990]]. године]]
[[Датотека:14 kongres SK Jugoslavije.png|десно|мини|190px|Четрнаести (ванредни) конгреса [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] [[1990]]. године]]
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар]]а [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]].
'''Четрнаести (ванредни) конгрес [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]''' одржан је од [[20. јануар|20.]] до [[22. јануар]]а [[1990]]. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] био је [[Милан Панчевски]] из [[Македонија|Македоније]].<ref>Davor Pauković: ''Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije'', suvremene TEME, (2008.) God. 1, Br. 1</ref>


На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. [[Словенци]] су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.
На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. [[Словенци]] су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио [[Милан Кучан]], били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.
Ред 9: Ред 9:


[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]].
[[Милан Панчевски]] закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у [[распад СФРЈ|распаду СФРЈ]].
== Извори ==
{{reflist}}
== Литература ==
== Литература ==
* Bilandžić, D. (1999.): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing
* Bilandžić, D. (1999.): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing

Верзија на датум 28. јун 2018. у 16:02

Лого 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије 1990. године
Четрнаести (ванредни) конгреса Савеза комуниста Југославије 1990. године

Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.[1]

На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.

После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.

Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.

Извори

  1. ^ Davor Pauković: Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije, suvremene TEME, (2008.) God. 1, Br. 1

Литература

  • Bilandžić, D. (1999.): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing
  • Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford:

Westview Press

  • Duka, Z. (2005.): Račan – biografija, Zagreb: Profil
  • Goldstein, I. (2003.): Hrvatska povijest, Zagreb: Novi Liber
  • Jović, B. (1996.): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
  • Jović, D. (2003.): Jugoslavija – država koja je odumrla, Zagreb: Prometej
  • Milosavljević, O. (2004.): Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine, u: Fleck, H.G., Graovac, I. (ur.)
  • Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann
  • Milošević, S. (1989.): Godine raspleta, Beograd: BIGZ
  • Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622
  • Pauković, D. (2008.): Predizborna kampanja u Hrvatskoj 1990. u svjetlu hrvatskog i srpskog novinstva,
  • Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31
  • Ramet, S. P. (2005.): Balkanski Babilon. Raspad Jugoslavije od Titove smrti do Miloševićeva pada,

Zagreb: Alinea

  • Silber, L., Little, A. (1996.): Smrt Jugoslavije, Opatija: Otokar Keršovani

Спољашње везе